U Srbiji se riba jede tri puta manje od planetarnog proseka.
U izveštaju Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija navodi se da je svetski rekord rezultat poboljšanja situacije u akvakulturi i smanjenju otpada i ističe se da ljudi, prvi put otkako se sprovode istraživanja, jedu više uzgojene, nego divlje ribe. S druge strane, i u Srbiji je zabeležen rast potrošnje, ali veoma mali i s tom razlikom da se kod nas i dalje više uvozi riba nego što se gaji ili lovi.
"Pre pet godina potrošnja ribe bila je oko pet kilograma, a sada je porasla na više od sedam kilograma po stanovniku. Ljudi kod nas polako shvataju da je riba najzdravija od svih mesa", ističe profesor na Veterinarskom fakultetu Milan Baltić.
Nažalost, tendeciju kupovine ove namirnice u Srbiji i dalje diktira cena, koja se kreće od 350 do 2.100 dinara po kilogramu u zavisnosti od vrste ribe.
"Cena ribe je visoka. Uvozimo mnogo čak i rečne ribe iako možemo da je proizvedemo. Srbija ima veliki potencijal u razvoju ribnjaka koji je, nažalost, još neiskorišćen. S druge strane, teško će se neko ko prima socijalnu pomoć od 15.000 dinara odlučiti za kupovinu ribe", kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača.
Podsetimo, u Srbiji sve manje para ima za hranu i u padu je potrošnja svih prehrambenih proizvoda, a naročito mesa i mleka.
Ako se potrošnja namirnica u prošloj godini uporedi s višegodišnjim prosekom od 2008. do 2014. godine, vidi se da nam je na trpezama manje i voća i povrća, ali i mesa. Pad potrošnje se pre svega odnosi na svinjsko i juneće meso i mleko.
U Srbiji je godišnja potrošnja svežeg mesa po glavi stanovnika u 2015. godini iznosila oko 39 kilograma, od čega junećeg i goveđeg tri kilograma, svinjskog 14,5, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,8 i ribe 3,9 kilograma. Sve je to više nego skromno u poređenju s pojedinim zemljama u EU. U Evropskoj uniji svežeg mesa su trošili oko 65,5 kilograma. Za godinu stanovnici tih zemalja pojedu 10,7 kilograma junetine, 31,4 kilogram svinjskog mesa, a živinskog 21,6, pokazuje analiza podataka Agencije za statistiku EU – Eurostata i zvaničnih podataka srpske statistike.
Takođe, za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome značajno približili evropskim standardima. Tako bar pokazuju podaci iz analize o potrošnji stanovnika, prema kojima je 2006. godine za 365 dana svako od nas pojeo 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilogram. Ta potrošnja je manja za čak 290 grama od onoga što godišnje pojede jedan Nemac, pa glas koji Srbe bije da jedu najviše hleba u Evropi odlazi u istoriju.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 24
bananana
prof.
" ..Kada si sama posejala recimo proso, pa ga poznjela i spremila za rucak? Ako zivis po ideologiji koju prosipas ovde ..."
Citateljka nikome ne natura svoje misljenje niti nekog primorava da cita njen komentar . Ako vi gospodine imate pravo na komentar onda ga ima i Veganka . Ona u svom komentaru NIKOG NIJE VREDJALA niti se ijednom citaocu licno obratila . Zena je jednostavno napisala sta misli . Evo ni meni se ne dopada veganstvo ali ja zbog toga necu napasti ovu citateljku .Svako ima pravo na svoje misljenje zar ne ? Cemu tolika nervoza gospodine ?
Daca
A računica je čista: od pola kile brašna, kvasca, soli i vode, dobije je hleb od 900 grama iz mini pekare. Cena koštanja takvog hleba je 30 dinara. I to za 900 grama a ne za naduvane vekne od 500 gr, prepune podizača i kojekakve hemije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar