Ko su zatvorenici iz Gvantanama koji će biti "integrisani u srpsko društvo“

Jedan od njih, Mansur Ahmad Saad al-Dafi rođen je 1979. u Jemenu.

Njegovo hapšenje usledilo je nakon što je utvđeno da je Mansur bio povezan sa Al Kaidom i da je prethodno znao za napade 11. septembra 2001. Bio je povezan sa nekolicinom lidera Al Kaide i obučavan u jednom od kampova ove terorističke organizacije u Avganistanu, a trening je uključivao i vežbe za samoubilačke napade.

Šefovi Gvantanama okarakterisali su ga kao veoma rizičnog i pretnju za SAD i interese te zemlje, kao i da poseduje veliki broj značajnih informacija za obaveštajne službe. U izveštaju se navode detalji o njegovoj porodici i odrastanju. Mansur nije išao u vojsku, ali je u detinjstvu naučio da koristi oružje kakvo je AK-47. Bio je, kako se navodi, inspirisan pričama boraca u Čečeniji i odlučio je da se i sam bori, nakon čega je otišao u Pakistan, odakle je stigao u Avganistan 11. juna 2001. godine.

Izveštaj dalje navodi da se Mansur dobro pokazao na treninzima u Avganistanu, te ga je Al Kaida odabrala za samoubilačke misije. Nakon obučavanja u Kabulu, ranjen je u Kunduzu. U novembru 2001. godine odlazi u Kandahar gde je pod komandama morao da se preda Severnoj alijansi, uhapšen je, a u Gvantanamo je prebačen 9. februara 2002. godine.

Kako se navodi, u pritvoru je trebalo da dostavi informacije o kampu za obuku terorista u Avganistanu, kao i o oružju i trenizima boraca Al Kaide. Prema pisanju američkih medija, Mansur je u zatvoru promenio način razmišljanja, naučio engleski i završio kurseve potrebne da dobije diplomu srednje škole, a od 2012. se uglavnom pridržavao pravila pritvora. Američki mediji prenose i detalje njegovog boravka u Gvantanamu, kao i delove pisama koja je slao svojim zastupnicima u kojima hvali američku kulturu.

Tako se Mansur deklarisao kao obožavatelj Tejlor Svift, Šakire, serije “Igra prestola“, filmova Kristofera Nolana, ljubitelj Martina Lutera Kinga. U nekim pismima sam se navodno zapitao “šta se to dogodilo sa ljudskom rasom“.

“Koliko daleko treba da doguramo kako bismo prestali da se ponašamo ovako. Kada gledam vesti ponekad plačem jer svet onakav kakvog ja znam više ne postoji. Sve što vidim je gubitak ljudskih života, ratovi, haos. I niko ne radi ništa po tom pitanju“, piše on.

Omar Abdulajev iz Tadžikistana takođe će biti “integrisan u srpsko društvo“. On je rođen 1978. i dobrog je zdravlja, navodi se u izveštaju iz Gvantanama.

Abdulajev je priznati član Islamističkog pokreta Tadžikistana (IMT), a verovatno je bio član i Islamističkog pokreta Uzbekistana (IMU). Bio je povezan sa nekim borcima Al Kaide i nekim Talibanima. Verovatno je prošao obuku u kampovima, a takođe je okarakterisan kao visokorizičan za SAD.

Abdulajev je iz Tadžikistana zajedno sa porodicom otišao još 1992, smešteni su u izbeglički kamp u Imamu u blizini Kunduza, zajedno sa još oko 1.000 izbeglica iz Tadžikistana. U kampu je bila aktivna IMT, s kojom je Abdulajev lako i stupio u kontakt sa samo 13 godina.

Nakon smrti oca, kojeg su ubili Sovjeti, odlazi u novi kamp u kojem su svi muškarci morali da se pridruže IMT. Do marta 2001. godine Abdulajev se preselio u Peševar u Pakistanu, a do sada nema zvaničnih informacija o tome kako je uhapšen.

Kako je on sam naveo, uhapsila ga je pakistanska policija u decembru 2001. jer su u njegovoj torbi pronađeni sumnjivi predmeti. Poslat je u zatvor Kohat u Pakistanu, gde je boravio desetak dana, a potom je prebačen u Kandahar. 9. februara 2002. prebačen je u Gvantanamo.