Propis o ličnom bankrotu građana još ni na vidiku

Kako "Novosti" pišu, radna grupa sastavljena od finansijskih stručnjaka priprema propis koji bi regulisao ovaj problem, dok je, u skladu sa Akcionim planom Vlade za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, planirano da se izradi studija o opcijama u pogledu uvođenja ličnog stečaja, kao i o uporednoj praksi drugih zemalja. Posle studije trebalo bi da usledi odluka da li je ovaj postupak primeren domaćim uslovima.

Lični bankrot se, inače proglašava kada dužnik više ne može da izmiruje obaveze prema svojim poveriocima (na primer, bankama, Poreskoj upravi ili javnim preduzećima). Na prodaju se nudi njegova imovina i imenuje stečajni upravnik koji, između ostalog, brine i o njegovim finansijama. Dužniku se ostavlja deo novca, potreban za egzistenciju (egzistencijalni minimum), i on ima pravo da zadrži deo imovine koji je izuzet od stečaja.

Kako kažu ekonomisti, Srbiji je bliži kontinentalni model koji funkcioniše po principu da dužnik narednih pet do osam godina radi za poverioce, ali će posle toga imati šansu za novi početak, jer će biti oslobođen odgovornosti za isplatu svih svojih dugovanja. Anglosaksonski model je drugačiji. Američko društvo je produžnički orijentisano, oprašta dugove, ali takođe predviđa i izuzeće nekih dugovanja. Tako, na primer, od trenutka proglašenja stečaja, građanima se opraštaju dugovi prema bankama (tamo su banke prilično nasrtljive i lako daju kredite, pa se na neki način smatraju i odgovornim za lošu procenu klijenta koji ne može da vraća novac), ali im se ne otpisuju zaostale alimentacije, na primer.

Razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišljenju stručnjaka, jesu to što ovako osetljivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog sistema, ali i veću platežnu moć građana.

U Srbiji, inače oko 100.000 građana teško otplaćuje uzete kredite, dok je na jednom specijalizovanom portalu oglašeno oko 1.900 stanova i kuća koji se prodaju.

Opšrinije o ovoj temi na sajtu Novosti.