Radno vreme od šest sati pusti san u Srbiji

Danas je to samo sećanje. "Javor" je te blagodeti ostvarivao u vreme samoupravnog socijalizma, koji je potonuo u vodama srpske tranzicije, a s njim i šestočasovno radno vreme, pa stručnjaci tvrde da je Srbija sada predaleko od ove ideje. Za razliku od nas, Švedska je duboko u vodama socijalizma i socijalne pravde, pa zato se trudi da svojim zaposlenima priušti što povoljnije uslove rada kako bi bili srećniji, zdraviji i efikasniji.

Takvu privilegiju im omogućava i ekonomska i tehnološka razvijenost, koja je Srbiji toliko daleka da nam je, barem prema rečima premijera Srbije Aleksandra Vučića, potrebno barem 100 godina da sustignemo nordijske zemlje. A dok ih ne dostignemo, radnici u Srbiji moraće samo da maštaju o većem slobodnom vremenu, jer liberalni kapitalizam koji proživljavamo sa zakašnjenjem im u trci za iole pristojnom zaradom nameće i desetočasovni i dvanaestočasovni rad, za koji često i ne dobiju naknadu.

Profesor psihologije rada Milanko Čabarkapa kaže za Blic da bi u Srbiji mogao da se uradi suprotan eksperiment koji bi pokazao loše efekte ovakvog iscrpljivanja zaposlenih koje u krajnjoj instanci dovode do nezadovoljstva i državom i poslom, jer se odražava i na njihovo zdravlje. To na kraju košta državu, koja mora zbog ovakvih anomalija da izdvaja više novca za njihovu invalidnost i druga socijalna davanja. A da smo praksu ivanjičkog "Javora" zadržali, videli bismo da je moguće bez smanjenja zarade da se ostvari ista produktivnost i u skraćenom radom vremenu, jer su radnici na posao dolazili odmorniji, kaže Čabarkapa.

Upravo to su utvrdili i Šveđani, koji su u jednom staračkom domu podelili medicinske sestre u dva tima, jedan koji radi šest, a drugi koji radi osam sati. Eksperiment je pokazao da je većina medicinskih sestara koje su radile šest sati bile produktivnije od onih koje su radile osam sati. Naime, njih 68 koristile su upola manje bolovanja od onih sestara koje su radile osam sati. Sestre koje su radile kraće bile su i 20 odsto srećnije, a kao rezultat toga obavile su 64 odsto više aktivnosti sa svojim pacijentima.

Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić, koji je analizirao radno vreme u Evropi i u Srbiji, došao je do sličnih zaključaka. "Kada bi radni dan bio skraćen, firme bi imale manje troškova, a učinak radnika bio bi isti. Forsiranje zaposlenih da rade previše je pogrešan", kaže Nikolić.

Sindikati podržavaju ovu ideju, ali samo pod uslovom da se zarade ne smanje. "Kod nas bi poslodavci najpre trebalo da poštuju ovdašnje zakone o radnoj nedelji od 40 sati. Njenim skraćivanjem jedan broj nezaposlenih bi uspeo da dobije posao. Ali u Srbiji je provobitna akumulacija kapitala, sve se odlaže za period kada ćemo biti bogatiji. Demagogija je da nismo dovoljno bogati da radimo manje od ostalih", kažu u Samostalnom sindikatu Srbije.

Sociolog Dragan Koković je sumnjičav. "Nordijske zemlje žive u civilizaciji dokolice i sve ovo rade zbog kvaliteta života. Kod nas taj obrazac nije ni na vidiku. Naši radnici mogući višak slobodnog vremena pretvorili bi u radno vreme i u toj sivoj zoni, da bi poboljšali uslove življenja", zaključuje Koković.