Snima nas oko 3.000 dronova, a svega stotinak ljudi ima dozvolu

Neki od njih imaju svega nekoliko grama, a najveći su teški i do 20 kilograma. Od njihovog kvaliteta zavisi i namena - koriste se za razonodu, a sve više i za zaradu. Podižu ih reditelji za potrebe snimanja filmova, ali se u poslednje vreme bez njih ne mogu zamisliti ni svadbe.

Sima Marković, predsednik Klastera bespilotnih letelica, ukazuje da one mogu biti i igračka i oružje. Zato je važno da onaj ko ih koristi nauči kako bi trebalo pravilno to da radi. Ova oblast je u našoj zemlji stavljena pod kontrolu od početka ove godine, kada je Direktorat civilnog vazduhoplovstva doneo Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima.

"Elise na dronu su jako tanke i čak su meke, ali u vazduhu imaju brzinu i do 10.000 obrtaja i mogu da uzrokuju gadne povrede. Takva letelica kada sa visine padne na čoveka, može da mu otkine prst ili povredi lice, a one sa većom težinom bi mogle prouzrokovati i mnogo ozbiljnije posledice. Prema podacima kojima se raspolaže, u Srbiji je do sada prodato oko 3.000 bespilotnih letelica, tako da je veoma mali procenat onih koji ih koriste u skladu sa pravilima", navodi Marković.

Ovako velika razlika između postojećih i registrovanih je i zbog toga što se, po pravilniku Direktorata, prijavljuju samo letelice koje su teže od 500 grama. Međutim, u DVC kažu da će u narednom periodu pravila biti izmenjena, pa će obavezu da se registruju imati svi vazduhoplovi teži od 250 grama. Uživanje zbog podizanja i leta drona iz zabave obično traje nekoliko minuta, ali pre tog postupka ima dosta posla.

"Do sada je upisano 112 dronova, a vlasnici su morali da prilože dokaz o vlasništvu, uputstvo proizvođača za korišćenje i održavanje vazduhoplova. Obavezna je i izjava o održavanju i polisa osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koja košta oko 200 evra u dinarskoj protivvrednosti. Plaća se i republička administrativna taksa od 2.300 dinara. Osim registracije, neophodno je i polaganje ispita, a testove za upravljanje dronom je od januara uspešno popunilo 111 ljudi. Ispit je teorijski, ali je u planu izrada novog pravilnika koji će podrazumevati i praktičnu obuku", objašnjavaju u Direktoratu.

Neophodna je dozvola Ministarstva odbrane za snimanje iz vazduha, a svako izdizanje iznad zemlje mora da se prijavi Kontroli letenja pet dana pre te akcije.

Dronovi ne lete na velikim visinama i ne ugrožavaju vazdušni saobraćaj, ali je veoma važno da budu pod kontrolom, jer je u svetu bilo situacija da su udarali u avione i da su piloti prijavljivali da ih vide na nebu. Petar Vojinović, urednik potrala Tango Six, smatra da su potreba za registrom bespilotnih letelica, kao i konkretnija obuka za njihovo korišćenje, neophodni zbog bezbednosti letenja i bezbednosti "trećih lica".

"Nije bitno da li su u pitanju hobi operatori ili profi biznisi koji se dominantno bave delatnošću snimanja iz vazduha, već je suština u tome da oni ne mogu biti svesni situacije u vazdušnom prostoru na lokaciji na kojoj se nalaze i svojevrsni učesnici u saobraćaju. Potreba da se oni registruju je potreba posedovanja jasne slike ko, gde i kada leti i namera nije suštinski restriktivna, već služi za bolje uređenje interakcije jedne nove vrste letelica u vazdušni prostor, koji je nekada bio rezervisan samo za letelice u kojima su bili ljudi. Procedura možda sada deluje komplikovano, ali će se u budućnosti sigurno pojednostaviti i suštinski niko od vazdušnih vlasti neće imati ništa protiv da se i dronovi na neki način priključe vazdušnom prostoru", tvrdi Vojinović.

Kontrolu ko mimo pravilnika koristi bespilotne letelice sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na osnovu člana 11 Zakona o javnom redu i miru, onaj ko se ogluši o pravila, mogao bi da plati kaznu od 50.000 do 150.000 dinara ili da odlažei u zatvoru 30 do 60 dana.