Srbija i Hrvatska će prestati da se tužakaju?

Posle nekoliko burnih meseci, protestnih nota iz Srbije, teške retorike, pa i uvreda koje su pljuštale između Zagreba i Beograda neposredno pre izbora u Hrvatskoj - zavladala je tišina, prenosi Al Džazira Balkan.

Mandatar će, izvesno je, biti predsednik HDZ-a Andrej Plenković, a onda kreće definisanje novih odnosa i temelja rešavanja niza otvorenih i komplikovanih pitanja između dve zemlje, navodi Al Džazira.

Među tim pitanjima i dalje je problem Zakona o univerzalnoj jurisdikciji Srbije za zločine počinjene u sukobima na području bivše Jugoslavije, pitanje nestalih, prava hrvatske manjine i druga pitanja zbog kojih Hrvatska koči Srbiju u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom.

Tu su i "ideološka" pitanja poput ukidanja presude kardinalu Alojziju Stepincu za saradnju s ustaškim režimom u NDH, za šta su ga osudile komunističke vlasti - u tome i još nekim događanjima u Hrvatskoj mesecima unazad Beograd je prepoznao "ustašizaciju" Hrvatske.

Analitičar Vlatko Cvrtila očekuje, međutim, da će nakon formiranja nove hrvatske vlade uslediti razgovori koji će ciljati prema tome da se relaksiraju odnosi između dve države, navodeći da za to postoje interesi i s jedne i s druge strane.

"Srbija u svakom slučaju želi da ima što mirniji put prema Evropskoj uniji, a Hrvatska želi da ostvari svoje interese koji su dosta važni u tom području. Očekujem da će se ta pitanja nakon formiranja vlade pojaviti na dnevnom redu kao deo procesa približavanja Srbije Evropskoj uniji, ali i kao deo bilateralnih odnosa koji bi trebalo da slede ove procese približavanja EU, pre svega oni koji su posledica ratnih događanja, a onda i oni koji bi trebalo da podstaknu regionalnu saradnju", kaže Cvrtila.

On očekuje da će buduća hrvatska vlast probleme rešavati diplomatskim putem, odnosno, kako kaže, na način da se ne stvaraju javne tenzije između dve države.

"Verovatno će biti određenih povišenih tonova i tenzija, ali one ne bi trebalo da dovedu odnose Hrvatske i Srbije na onaj nivo na kojem su bili ove godine", kaže on.

Komentarišući podsećanje Al Dažazire da je premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da će s Plenkovićem s druge strane biti teže odnositi diplomatske pobede nego što je to bilo u vreme Zorana Milanovića, analitičar kaže:

"Mislim da je njemu pre bilo lakše, jer je vrlo lako mogao hrvatske stavove da predstavlja kao ograničavajuće za Srbiju i kao one koji idu suprotno interesima EU. Dakle taj svađalački ton i sve ono što je izgovoreno je Srbija koristila, prezentovala kao neprimereno ponašanje Republike Hrvatske, svašta su pisali i slali, itd. Sad će to biti drugačije, jer mislim da će se sada birati oni alati koji neće u javnosti razvijati rasprave, nego će se na drugačiji način raditi", kaže Cvrtila.

Vlast u Beogradu, kako s druge strane ističe analitičar iz Srbije Cvijetin Milivojević, otvoreno je navijala za pobedu HDZ-a i sugerisala Srbima u Hrvatskoj da se opredele za tu stranku, a ne Milanovićev SDP.

"Mislim da bi se problemi lakše rešavali u direktnoj komunikaciji političkih reprezenata Srbije i Hrvatske nego pod uticajem ili pod posredovanjem neke treće strane ili, ono što bi bilo najgore, tako što bi jedna zemlja, koristeći činjenicu da je već članica EU, postavljanjem novih i novih zahteva, faktički "rešetala" i saplitala svog suseda koji aplicira za ulazak u tu istu EU", kaže on.

Pre nedavnog stišavanja napetosti, kaže analitičar Branko Caratan, odnosi su prošli kroz više faza - prva je bila kada su se vlasti u Srbiji i HDZ na čelu s Tomislavom Karamarkom našli zajedno na istoj strani u sukobljavanju s Milanovićem.

Nakon toga usledila su povremena sukobljavanja, pri čemu, ističe, treba voditi računa da su vlasti u Srbiji i hrvatska desnica, uključujući i desni centar, povremeno još pod jakim nacionalističkim nabojem koji proizvodi konflikte.

"Međutim, dugoročno gledano, potreba za ekonomskom saradnjom, nakon toga kulturna saradnja i turizam će ipak učiniti svoje. Poslednje će doći možda neko veliko deklarativno izraženo pomirenje, prihvatanje činjenica koje su postojale u poslednjem ratu na obe strane. Dakle, mogli bi reći da ova faza zahlađenja će ipak biti postupno otopljavanje zbog života kojim sa sobom donosi potrebe ekonomske, kulturne, turističke i druge saradnje", kaže Caratan.