Najtraženije diplome koje garantuju posao u inostranstvu

Trka za indekse i srednjoškolske knjižice ovog leta je bila najžešća na fakultetima i u školama čije diplome garantuju posao u inostranstvu.

Trećina inženjera ode u svet čim diplomira, a u dijaspori radi, procenjuje se, oko 10.000 naših lekara. Na školovanje svakog od njih država troši oko 100.000 evra. Svet traži naše lekare, medicinske sestre, inženjere, molekularne biologe, a da je to jedan od ključnim motiva kada biraju buduće zanimanje pokazuje i podatak da je ove godine na jedno mesto u medicinskim školama konkurisalo po 14 učenika. Za kuvara bi se školovalo devet puta više đaka nego što ima slobodnih mesta.

"Oko 30 odsto studenata, i to najboljih, ode u inostranstvo čim završi Elektrotehnički fakultet. Mladi odlaze, jer u Srbiji ne postoji tržište rada. U ovom trenutku, na primer, Nemačka ima otvorene konkurse za 400.000 inženjera svih vrsta i tu naši mladi vide šansu. Srbija ne čini mnogo da bi ove ljude zadržala", kaže za "Novosti" dekan ovog fakulteta Branko Kovačević.

Sestre sve masovnije pakuju kofere

Iz državnog zdravstva u svet odlaze lekari svih profila, ali najviše oni kojih ni u Srbiji nema dovoljno - anesteziolozi, radiolozi i patolozi. Zemlju napušta i drugi medicinski kadar. Na evidenciji nezaposlenih je više od 13.000 medicinskih sestara, ali u inostranstvo odlaze uglavnom one koje već imaju posao i radno iskustvo.

U Udruženju medicinskih sestara, tehničara i babica, kažu da, od kada su se zemlje EU "otvorile" za ovaj kadar, sestre sve masovnije pakuju kofere. "Sve zemlje od Italije do Amerike i Australije traže medicinske sestre. Postoji realna opasnost da se u zdravstvu Srbije ovaj kadar, kojeg inače u bolnicama nema dovoljno, ospe. Najtužnije je što će nam otići medicinske sestre koje su najkvalitetnije", kaže Verica Milovanović, predsednica Udruženja.

I ogromno interesovanje za kuvare objašnjivo je namerom da se što pre ode u inostranstvo.

"Gde god da putujem po svetu, sretnem nekog bivšeg đaka, kuvara ili konobara. Šansa za rad u inostranstvu je mnogim đacima motiv da se školuju za konobara ili kuvara. Najviše ih odlazi na prekookeanske brodove, gde mesečno mogu da zarade i do 5.000 evra. Ali oni prvo ovde ispeku zanat, pošto su traženi samo radnici sa iskustvom", priča dr Milijanko Portić, danas vanredni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, inače dugogodišnji direktor Turističko-ugostiteljske škole u Beogradu. S istim motivima, napominje Portić, ogromno je i interesovanje za studije gastronomije na fakultetu na kome predaje.