Sombor: JKP "Čistoća" naplatila milione preko izvršitelja

To znači da je dug putem izvršitelja naplaćen u više stotina slučajeva. Ukoliko se uzme da je prosečna cena predujma oko 3.000 dinara, onda je samo za predujam "Čistoća" morala dati nekoliko miliona dinara.

Direktor tog preduzeća Nikola Pajić kaže za Mrežu 21 da se izvršitelji angažuju tek onda kada nema drugog načina da se naplate dugovanja.

- Nakon toga on nama dostavlja zaključak o predujumu i to je novac koji mi treba da platimo i pre nego što uđe u postupak. A postupak znači utvrđivanje da li dužnik ima neke prihode od kojih mogu da se naplate dugovi ili će se ići na nepopularnu meru, a to je zaplena imovine. Predujam je minumalno 3.000 dinara, a može da bude i preko 4.000, sve zavisi od toga šta će raditi u predmetu i to moramo da platimo pre nego što izvršitelj uopšte i krene da radi konretan predmet - kaže Pajić.

Upravo su obaveza plaćanja unapred i sporo rešavanje predmeta, po rečima Pajića, najveći problemi.

- Mislim da to treba da ide brže, jer ćemo ponovo doći u situaciju koju smo imali kada su izvrištelji radili u okviru suda, da će se zaglaviti sa velikim brojem predmeta. S druge strane, mislim da je instuitut predujma doprineo da jedan broj izvrištelja opuštenije radi, jer dobili su novac unapred i to značajnu sumu - kaže Pajić.

Uvođenje privatnih izvršitelja za somborskog advokata Zvonka Markovinovića bio je dobar potez, jer su po njegovom mišljenju izvršenja sada brža i efikasnija.

- U ovoj zemlji sudovi presporo sude, pa kada stranka posle dugog i iscrpljujućeg postupka izbori povoljan rezultat po sebe najčešće je dolazilo do neuspelih izvršenja. Po relevantnim statistikama izvršenja su bila uspešna u manje od deset odsto slučajeva. Privatni izvršitelji su po pridodi stvari zainteresovaniji za svoj posao, pa su samim tim izvršenja brža i efikasnija. Iz prostog razloga, jer on uvećava svoj dohodak svojim angažovanijim radom, dok sudski izvršitelji imaju fiksnu platu i u osnovi nisu dovoljno stimulisano - kaže Markovinović.

S druge strane, broj notara je u Somboru minimalan i ima ih svega troje. 

- Ne može biti ograničen broj notara i ne smeju se praviti čepovi u pravnom saobraćaju. Recimo, niko ne ograničava broj advokata, koji u najvećem broju slučajeva nisu ni obavezni. Naravno ima i dobrih rezultata koji su proizvod uvođenja ove službe. Ova korist se prevashodno ogleda u pojačanoj kontroli , pre svega u prometu nekretnina i vođenju odgovarajućih evidencija. Sombor ima dobre, kompetentne i vredne notare, a ko ne bi bio vredan kada ima zagarantovane veoma značajne prihode - smatra Markovinović.

Građanima je ipak najbitnije da svoje poslove obave što brže i jeftinije, pa se prema tome i opredeljuju za sud, notara ili advokata.

- Iskustva sa javnim beležnicima su pozitivna. To su ekspeditivnost , brzina i kvalitet. S druge strane, sve ono što je vezano za overu i dalje funkcioniše u sudu i sud je to dobro radio, ali su se do uvođenja javnih beležnika tamo stvarale gužve. Sada gužve nema, a na svakome je da se opredeli zbog cene i brzine gde će obaviti svoj posao - prepričava svoja iskustva Somborac Stevan Vasiljević.

Sombor ima tri javno beležničke kancelarije. Nije retka slika da se ispored njih vide redovi stranaka koje čekaju da obave posao zbog koga su došli. S druge strane svi oni koji u sud odu zbog overe nekog dokumanta sada će to uraditi mnogo brže nego pre dve godine, kada nije bilo javnih beležnika.

Što se tiče sudskih izvršitelja oni poslove ne dobijaju po teritorijalnoj podeli, već predmeta raspoređuje Komora izvrštitelja, pa tako na primer izvršenja u Somboru može dobiti i izvršitelj iz Vrbasa.