Greškom lekara četiri puta doživela kliničku smrt

Njeno iskustvo je nesvakidašnje, a ona na sve gleda pozitivno, smatrajući da se sigurno vratila sa razlogom. Jedan od njih bio je i taj da pomogne i drugima sa sličnim problemom. Srce 36-godišnje Marine Konjikušić Divić iz našeg grada je četiri puta prestajalo da kuca, zbog čega je imala četiri kliničke smrti. Prvi put se dogodilo kada je imala 17 godina, a četvrti put pre nekoliko godina.

- Do sada su to uvek bile situacije, nadam se da ih više neće biti, kada je nečijom tuđom greškom to izazvano, pogrešan lek ili injekcija koji su mi dati. Dešavalo se da dođem u toliko teško fizičko stanje od tih silnih napada da organizam više ne može da se bori i onda nastane ravna linija - rekla je Marina Konjikušić Divić. Dok je ravna linija trajala, odnosno trenutak odlaska na onaj svet, nije nekad naučna fantastika, objašnjava Marina.

Ona kaže da, dok je praktično bila mrtva, nije ništa osetila, ali da je doživela situaciju koju je nazvala "pogled odozgo".

- Vidiš sve. Vidiš sestre, lekare. Svi su izbezumljeni, pokušavaju da te vrate u život. Nikakva osećanja ni osećaj nisam imala. Ali to da vidim samu sebe meni je to dovoljno da se i sad naježim. Sigurno nije bio san, zato što sam i drugi put kada sam bila klinički mrtva isto tako, ne videla, ali sam čula sve šta se dešava u prostoriji oko mene – profesora kome ne znam šta dugujem u životu, koji me je spasio milion puta do sada - rekla je Marina. Sve je počelo kada je imala 13 godina.

Često je gubila svest, a lekari su kontatovali epilepsiju, od koje su je lečili punih 13 godina, sve dok u Sremskoj Kamenici 2002. nisu shvatili da je reč o poremećaju srčanog ritma, odnosno takozvanom produženom QT intervalu. Zbog toga je Marini u Berlinu ugrađen defibrilator koji je praktično održava u životu.

- Na kraju se ispostavilo da je ugradnja aparata najobičnija kratkotrajna operacija, koja može da se radi i u lokalnoj anesteziji, ništa mnogo komplikovano. Ugradi se ispod mišića, jedna žica ide u pretkomoru, jedna ide u srčanu komoru i kada dođe do napada, tj. do poremećaja srčanog ritma on pošalje strujni impuls i vrati srce u normalu - objasnila je Marina.

U svemu tome bilo je pitanje hoće li moći da ima dece, jer su lekari smatrali da bi joj trudnoća ugrozila život. Ona je uspela da se izbori i sa time i pre osam godina na svet je donela Marka. Ali, ubrzo posle toga preživela je još jednu kliničku smrt. Ni u najtežim trenucima nije posustajala, jer joj je njena porodica bila najveća podrška. Kaže da bi čovek istrajao u takvim stanjima bolesti, mora da ima ludačku volju za životom.

- Pored porodice, prijatelja, rodbine, što te drži i daje ti snagu da ideš dalje, da nema stajanja, da nema ne mogu više, predajem se. Meni je milion puta došlo da dignem ruke i da kažem da ne mogu više da se borim, što od bola, što od psihičkog opterećenja, ali kad se osvrneš iza sebe i kad znaš koga sve ostavljaš, ko te sve voli, kome ćeš sve da nedostaješ, mislim, najlakše je predati se. Dok sam bila mlađa, dok nisam imala porodicu, supruga, sina, pa i dan danas, verujem da sam dovoljno dobra i pravedna osoba da, ako postoji taj neko gore, ne želi da me uzme već četiri puta i da me vraća na zemlju sa nekim razlogom - rekla je Marina.

Stručnjaci sa Kliničkog centra pozivali su Marinu da gostuje na njihovim kongresima, kao neko ko bi i svojim iskustvima mogao da pomogne. Zbog toga ona želi da osnuje fondaciju koja bi pomogla osobama, naročito deci, sa ovakvim i sličnim problemima. Njen cilj je i da, kao Pančevka, najpre pomogne i bolje opremanje Odeljenja kardiologije u pančevačkoj Opštoj bolnici. Ona veruje da je upravo to misija njenog života koji joj je pružio i petu šansu.