Zrenjanin: Smerovi u školama ne nude budućnost đacima

Prema informacijama Školske uprave Zrenjanin, ove godine je upisano 150 učenika manje, ako ukoliko se napravi računicu i ovaj broj podeli sa optimalnim brojem učenika jednog odeljenja koji iznosi 30, dobija se poražavajući podatak da to predstavlja čitavih pet odeljenja manje.

- Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola 'Uroš Predić' ove godine je bila u deficitu kada je u pitanju broj upisanih učenika. Od ukupno sedam odeljenja koliko škola po programu može da upiše, u prvi razred ove srednje škole krenulo je ukupno pet odeljenja. Pored toga, u ovoj ali i u drugim školama, postoji problem sa pojedinim smerovima koje upiše svega troje ili četvoro učenika, tada se ovi đaci, na našu, i preporuku rukovodstva škole, preusmeravaju u druga odeljenja - kaže načelnik Školske uprave Zrenjanin Staniša Banjanin.

Osnovni problem prilikom upisa jeste taj što program za tu godinu nije usklađen sa realnim potrebama tržišta, ali i učenika. Ranije je odlučeno da se smanji broj onih koji upisuju opšte i društvene smerove, kako bi učenici bili orijentisani na smerove određenih škola koji nisu popularni prilikom upisa.

- Da li će neki smerovi biti ubačeni, ukinuti ili povučeni na određeno vreme, odlučuje rukovodstvo škole, a naša uloga u tom procesu je isključivo posmatračka i savetodavna. O tim stvarima, između ostalog, odlučuje lokalna samouprava, ali i viši nadležni organi zaduženi za ovu oblast - rekao je Banjanin.

Međutim, po planu i strategiji Ministarstva prosvete ipak je odlučeno da se ne ograničavaju opšti smerovi i profili, jer će motivisati srednjoškolce da u većem broju upisuju fakultete. Razlog ovome je smanjena stopa visokoobrazovanih kadrova u Srbiji u odnosu na evropski i svetski prosek.

- Najbolje rešenje je da se plan upisa prilagodi privredi našeg grada. To znači da se u dogovoru sa svim privrednicima ustanovi koja zanimanja su tražena ili nedostaju i na osnovu toga treba sprovesti celokupnu strategiju. Dobar primer je naftaški smer koji je otvoren u Tehničkoj školi 'Vasa Jankov', gde bi nakon završenog školovanja, stručan kadar imao priliku da se zaposli u Naftnoj industriji Srbije. Još veći rezultat bi bio postignut kada bi se slični smerovi otvorili na Višoj tehničkoj školi ili Tehničkom fakultetu 'Mihajlo Pupin' - ističe Banjanin i dodaje da bi na taj način imali celokupan proces školovanja prilagođen našem tržištu.

Određene škole su manje popularne među učenicima koji se upisuju, i prema rečima Banjanina na osnovu sprovedenih evaluacija, može se videti kakav imidž imaju prosvetne ustanove među đacima. - Nažalost, nakon poslednje završene evaluacije uvideli smo da je imidž jedne škole na izuzetno niskom nivou. U prilog tome ide i činjenica da se broj upisanih učenika u toj školi podudara sa našim procenama. Svaka škola prilikom izrade godišnjeg plana ima deo koji je namenjen poboljšanju ugleda, na kojem radi rukovodstvo škole, profesori, ali i učenici svojim uspesima - kaže Banjanin.