Radi se o verovatnom trovanju ženke orla krstaša, poreklom iz Austrije, koju su pronašli aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ptica je bila označena satelitskim odašiljačem, uz pomoću koga su njeno kretanje pratili ornitolozi organizacije BirdLife iz Austrije.
"Podaci su pokazali da je ptica ušla u Srbiju 6. januara, a svoj epski put od 4.200 kilometara, kroz čak osam država Evrope, tragično je, nakon šest meseci, završila na vojvođanskoj njivi. Ptica je obežena sa dva prstena i satelitskim odašiljačem na mestu gnežđenja, u pokrajini Burgenland u Austriji, odakle se uputila u opasnu avanturu", poručuje Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Analize otrovane ptice pokazaće ono u šta su ornitolozi sigurni - karbofuran tj. furadan, zabranjeni pesticid u širokoj upotrebi u Srbiji, uzrok je smrti ptice.
Kako poručuju iz Društva, atar sela Svilojevo godinama unazad poznat je kao najveće nacionalno gubilište za orlove, budući da je od 2014. do danas na tom području pronađeno čak 20 mrtvih belorepana, uglavnom otrovanih. "Za ornitologe i ljubitelje ptica poraznija je činjenica da do danas niko nije optužen, niti kažnjen za ova strašna zlodela", zaključuju u Društvu.
Poslednjih godina, otrov za pacove lako se nabavlja i široko koristi među poljoprivrednicima i lovcima. Iako je zabranjen 2013. godine zahvaljujući pritisku Evropske unije, bilo ko ga može nabaviti putem interneta, gde su u slobodnoj prodaji čak i preparirani delovi tela strogo zaštićenih vrsta, kaže za 021 Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Kako dodaje, Srbija nespretno sankcioniše počinioce masovnih i pojedinačnih trovanja, ali je načinjen određen napredak, vidljiv u praksi.
Jedan od slučajeva koji je izašao u javnost dogodio se u oktobru prošle godine, kad je poljoprivrednik iz Crne Bare priznao da je odgovoran za trovanje pet ždralova u okolini svoje njive, kako bi iskoristio mogućnost oportuniteta i izvukao se sa novčanom kaznom od 400.000 dinara. Protiv njega su bile podnete dve krivične prijave - zbog ubijanja strogo zaštićenih vrsta ptica i zbog kršenja Zakona o sredstvima za zaštitu bilja.
Trenutno, naglašava Tucakov, u tužilaštvu se nalaze tri slučaja utvrđivanja odgovornosti za trovanje zaštićenih vrsta, a u sudovima u Vojvodini (Zrenjanin i Kikinda) nalaze se dva slučaja. "Tužilaštvo u pomenuta tri slučaja traži od policije da se prikupe novi dokazi, ali se bojim da je prošlo mnogo vremena i da nove dokaze, u ovom trenutku, neće prikupiti. To su i dalje sve sumnje na trovanja i mi smo, ipak, donekle optimisti da će doći do rešavanja ovih postupaka", smatra Tucakov.
Poražavajuće je da se toliko slučajeva trovanja dogodi u kratkom periodu, a da niko ne bude kažnjen. Ipak, Tucakov pojašnjava da je izuzetno teško dokazati krivicu jer se na mestu zločina nalazi samo leš jedinke i tragovi trovanja, a retko kada se zadesi i svedok koji bi doprineo istrazi, a kamoli počinilac. Da bi apelovali na više nivoe da se u Srbiji događa pokolj zaštićenih vrsta bez da iko odgovara, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podnelo je, za sada, četiri pritužbe Sekretarijatu Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa, što je uzrokovalo i zakazivanje sastanka sa predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine i MUP. Evropa pritiska Srbiju da unapredi procesuiranje i rešava slučajeve trovanja zaštićenih vrsta, što država i dalje obavlja traljavo, ali bolje nego ranijih godina.
"Procesuiranje pojedinačnih slučajeva trovanja tapka u mestu i to kod nas izaziva veliku frustraciju. Čini mi se da se ne uzima kao prioritet u zaštiti životne sredine, kao neke druge oblasti", smatra Tucakov i daje primer duvanske industrije.
Naime, policija veoma ažurno sprečava pokušaje šverca duvana na teritoriji Srbije, ali sa razlogom - prisustvo jakih duvanskih kompanija u Srbiji pritisak je na policiju da to tržište čuva, dok ne postoje lobi grupe koje bi bile dovoljno uticajne i čuvale floru i faunu u Srbiji. Takođe, tužno je što se za rešavanje problema mora ići uticajem na one kojima je u opisu posla da čuvaju i brane.
Tucakov pojašnjava da inspekcija i zaposleni u Zavodu na terenu urade koliko je u njihovoj moći. Teren se obradi, dokazi sakupe i predaju policiji, koja potom ne zna tačno kako da rešava ove slučajeve.
"U najvećem broju slučajeva, imate leševe strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta i mamac - drugo nemate. Nemoguće je povezati parcelu sa leševima sa vlasnicima tih parcela, jer to nema nikakve veze. Vi možete doći na tuđu parcelu i postaviti bilo šta. U mnogim slučajevima imamo trovanje lisica i šakala, kao pre nekoliko nedelja u blizini Rume. Mi nismo istražni organi, a policija na nivou na kojem dobijamo pomoć jednostavno nije obučena da prikuplja dokaze i sprovodi istragu. Najviše što inspekcija može jeste da opiše lice mesta, uzme izjave od osoba koje su prisutne i pobrine se da dokazi budu tretirani zakonski. Neophodan nam je vrlo ozbiljan pristup u policiji kod takvih slučajeva", pojašnjava naš sagovornik i dodaje da je MUP ipak podržao projekat Pannon Eagle u Srbiji, čiji cilj je kontinuirana zaštita orla krstaša u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji i Češkoj.
Iako je najverovatnije otrovani orao krstaš poreklom iz Austrije, činjenica da je otrovan u Srbiji čini našu državu potpuno odgovornom za ovo krivično delo. Orao tokom zime preleće velika područja, a naseljava uglavnom Panonsku niziju, gde pronađe dovoljno hrane. Hranom koju pronađe na njivama, ponekad unese i zakonom zabranjeni otrov.
"Smatram da je nemoguće i nedopustivo da dobro obavešten poljoprivrednik koristi ono što nije dozvoljeno. Time puno rizikuje i taj rizik se ne isplati. Ako se koristi nešto što se nabavlja ispod tezge, reč je o ozbiljnom promašaju i u poljoprivrednoj proizvodnji i u razmišljanju o odnosu prema prirodi. Voleo bih da imamo veću podršku poljoprivrednih stručnih službi i grupacija za zaštitu bilja, koje odbijaju da se bave upotrebom karbofurana jer je to zabranjeno sredstvo. To nije dobar pristup, naročito sada kada u Vojvodini imamo najveći broj prijava i rastuću svest ljudi o zaštiti vrsta, pa i najjaču kampanju u Srbiji", napominje Tucakov za 021.
Ranije smo pisali o slučajevima trovanja orlova belorepana, strogo zaštićene vrste ptica grabljivica. Potresan slučaj dogodio se pre dve godine, kad je jedan lokalni lovočuvar na poljoprivrednom zemljištu u Sremu zatekao odraslog orla belorepana u veoma teškom stanju, otrovanog i onemogućenog da leti.
Foto: PZZP
Ekipe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i pokrajinska inspekcija brzo su izašle na teren, pokušale orla da prebace u prihvatilište za divlje životinje, ali ptica je ipak ubrzo uginula.
Kandže su joj bile grčene, a iz usta je tekla gusta tečnost - što je ukazivalo na akutno trovanje.
.jpg "Balint Juhas kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine")
.jpg "GSP kupuje dodatnih 35.000 elektronskih karata")
.jpg "Novosađani među onima koji su najviše štedeli struju u martu")
.jpg "INFOGRAFIKA: Usporen rast broja birača u Novom Sadu - koliko ih ima?")
.jpg "Objavljen oglas za zakup poslovnih prostora na Štrandu, licitacija će biti 29. aprila")
Komentari 13
Smrdojvodina u
Vojvodina u
Evo ga opet on.
Taj veliki patriJota koji cuva srpstvo od zlih Vojvodjana.
Kako ti covece ne dosadi da non stop meljes kao Maxim po diviziji.
Paradox
Zar nije moguće vojvođanske njive kontrolisati da li su tretirane karbofuranom i drugim zabranjenim sredstvima kako bi se utvrdilo odgovornost za upotrtebu zabranjenih sredstva bez otrovanog ptičijeg leša?
Kada bi se vršila takva kontrola i onda sprovele mere kažnjavanja - ovih problema nebi bilo.
Uvek ima rešenja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar