Izolacija zgrade sa 50 stanova oko 80.000 evra

Priča je posebno postala aktuelna nakon nekoliko kriza oko cene nafte i isporuke gasa, jer preti opasnost da dođe do svetske nestašice. Kroz razne projekte Republika, kao i Pokrajna, ali i pojedini lokalni organi, a i svi oni često zajedno uz podršku Evropskih institucija i raznih međunarodnih organizacija, su pokušali građanima da objasne razloge za uštedu energije. Za sada slabo da se nešto konkretno promenilo.

Najbolji ilustrator toga je što sva istraživanja pokazuju da objekti u Srbiji, posebno stambeni, jer poslovni i industrijski se trude da kroz uštetu energije smanje troškove, prosto crvene kada se pogledaju kroz termovizijske kamere, odnosno pokazuju da se velika količina energije troši uzaludno. Pokrajinski sekretar za građevinu,urbanizam i zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kaže za 021 da je to i posledica toga što se u Srbiji u ranijim decenijama nije skoro uopšte razmišljalo u održivom upravljanju energijom.

- Ranije se o tome nije toliko razmišljalo, nego se gledalo da se izgradi što više stanova za građane, da bude što više industrijskih pogona. Gledalo se da se brzo i lako gradi i nije se razmišljalo koliko će taj objekat biti energetski efikasan u budućnosti. Kako imamo svetsku energetsku krizu i kako je ona sve aktuelnija, sve više pažnje se posvećuje pažnje energetskoj efiaksnosti, a i sada moramo da uskladimo standarde sa propisima Evropske unije. Od 2011. godine do danas su doneti zakoni i pravilnici. Između ostalog, sada ne može više da se zgrade grade ili da dobiju dozvolu ako nemaju energetski pasoš, tj. da ne mogu da emituju više energije u životnu sredinu nego što je to dozvoljeno evropskim standardima - objašnjava Puzović.

On kaže i da na energetsku efikasnost, odnosno na termoizolaciju, gleda kao na priču koja je povezana sa interesom svakog čoveka koji određeni objekat koristi. Prema njegovim rečima, ljudi žele da što manje troškove imaju za grejanje, pa i za hlađenje objekata.

- Činjenica je da je u Evropskoj uniji standard da se oko 130 kilovat-sati po metru kvadratnom godišnje troši na termoregulaciju prostorija, dok je u Srbiji to sada duplo više. Mi se ponašamo rasipnički i to mora da se promeni. Ukoliko se ispoštuje što smo propisali, Srbija bi trebalo da smanji ispod 100  kilovatsati po metru kvadratnom godišnje u narednim godinama. Termoizolacija se isplati i stručnjaci su izračunali da se za 3 do 8 godina kroz uštedu na računima povrati novac, a dalje  je sve čista dobit. Zna se i da je mnogo jeftinije, i po 1000 puta jeftinije uložiti u izolaciju nego u gradnju novih termoelektrana i drugih pogona neophodnih za proizvodnju energije koja bi nadoknadila onu koju rasipamo - tvrdi pokrajinski sekretar.

  Istraživanje 021.rs o tome koliko su građani stvarno upoznati sa potrebom da izoluju svoje objekte radi uštede energije pokazuje je da je svako od anketiranih svestan ovog problema, a kao glavni problem navode nedostatak novca.

Novosađanin Milorad Kovač (67) nam je ispričao svoje iskustvo sa time kako mu je bilo pošto je ugradio unutrašnju izolaciju stana. - Živim u staroj gradnji i bilo je jako hladno. Kad sam stavio samo 2 santimetra unutrašnje izolacije sa stiroporom, stan se zagrejao za dva stepena. Odmah se videlo da toplota ne izlazi više iz stana - kaže ovaj Novosađanin.

Puzović kaže da investitori poslednjih godina od izmena zakona poštuju obavezu da se novi objekti grade pod određenim uslovima koji podrazumevaju i energetsku efikasnost. - Investitori uglavnom to poštuju, doduše to sada poskupljuje gradnju, ali sve se to isplati za određeni broj godina za onog ko će biti vlasnik tog stana. Ono što me brine je što stalno donosimo nove i nove Zakone koji dozvoljavaju legalizaciju objekata, pa se tako tu provlače i zgrade koje nisu sagrađene u skladu sa aktima koji propisuju energetsku efikasnost, a sagrađene su poslednjih nekoliko godina - navodi Puzović.

  Jedno od nekoliko preduzeća u Novom Sadu koja rade na tome da se objekti termoizoluju je JKP “Stan”. Kako za 021 navodi portparolka ovog preduzeća Maja Ravić, ranija ispitivanja na većem broju zgrada u Novom Sadu pokazala su da objekti ispuštaju veliku količina toplotne energije i da ih je potrebno termoizolovati.

- Prema urađenim elaboratima za nekoliko desetina zgrada gradjani u proseku troše 50% više toplotne energije od standardnog proseka 70kW/m2 po godini. Kod dobrog dela stanovništva ne postoji ozbiljno interesovanje za termoizolaciju, jer praktično zajednički snose troškove potrošenje kroz daljinsko grejanje. Postoji nekoliko slučajeva u gradu da stanari sami svoj deo fasade izoluju i zamene spoljnu stolariju, što je zapravo suprotno zakonu o stanovanju i drugim gradjevinskim propisima, a i time dobiju minimalne uštede zbog situacije oko zajedničke naplate. Ipak, nekoliko zgrada je to uradilo po sistemu površnosti jer su tražili najeftinija rešenja pa su im nesavesni izođači stavljali neadekvatnu termoizolaciju, tj. stiropor izuzetno niske gustine kako bi uštedeli ili dodatno zaradili, a problem nisu rešili - navodi Ravić.

U tom smislu Stan je zaključio strateške ugovore sa dobavljačima termoizolujućih materijala koji zadovoljavaju standarde iz zakona o efikasnom korištenju energije.

- Naš predlog sa Toplanom i Agencijom za energetiku je da Grad formira fond za povećanje energetske efikasnosti te da se deo sanacija sufinansira na stambenim zgradama obzirom da su građani u besparici. Naš tim je napravio ESCO model da se iz energetskih ušteda finansiraju sanacije, ali za taj proces potrebna su obrtna sredstva od oko 400.000 evra. S tom akumulacijom i stalnom naplatom kroz period od pet godina građani bi otplaćivali investiciju i tim novcem bi se lančano sređivale druge zgrade. Prosečna zgrada od 50 stanova za kompletnu energetsku sanaciju imala bi troškove od oko 80.000 evra - navodi portparolka Stana.

  Mada se Novosadska toplana ne bavi izvođenjem radova koji bi izolovali objekte, zbog prirode svog posla zainteresovana je za termoizolaciju. Tako je ovo preduzeće više puta sprovodilo akcije gde su edukovali građane o potrebama izolacije, odnosno davali savete o bar delimičnoj izolaciji i sitnim trikovima koji mogu pomoći da se zadrži toplota. Ivana Stanimirović iz Novosadske toplane kaže za 021 da se procenjuje da oko 40 odsto gubitaka toplote “odlazi” kroz loše izolovane prozore.

- Dopunska izolacija može povisiti temperaturu u prostorijama za 4-5 °C. Naravno, najbolje rešenje ovog problema je instalacija nove i kvalitetne PVC stolarije, ali, nažalost, nisu svi u mogućnosti da to ostvare, zato i ima smisla setiti se stare, dobre izolacije prozora. Danas postoje raznovrsni materijali za izolaciju prozora, a jedan od najpopularnijih načina izolacije je lepljenje takozvanih izolacionih traka. Postoje dve vrste - samolepljive i obične trake za izolaciju. Bez sumnje, korišćenje samolepljivih izolacionih traka za prozore je mnogo jednostavnije i udobnije. Namena izolacionih traka je vrlo jednostavna. One se lepe na ramove (ili okvire vrata) celim obimom. Traka se postavlja između okvira i ramova, a kad zatvorite prozor ona neće dopustiti prodor hladnog vazduha, prašine i buke i time će ukloniti mogućnost njihovog ulaska u prostorije. Traka se dobro drži na većini materijala kao što su drvo, plastika i metal. Izolacija starih ramova smanjuje gubitak toplote za 20-30%, a šumove sa ulice skoro na pola - objašnjava ona.

Jedan od najboljih načina očuvanja toplote, koja izlazi kroz ulazna vrata, jeste ugradnja još jednih vrata da bi se stvorio toplotno-izolacioni prostor. Međutim, takva vrsta izolacije zahteva velike finansijske troškove i rad majstora. U svakom slučaju (sa duplim vratima ili jednim), neophodno je izolovati šupljine između zida i okvira vrata. Za toplotnu izolaciju ulaznih vrata treba koristiti izolacione trake od isključivo sintetičkih gumenih materijala, jer se ta vrata otvaraju i zatvaraju nekoliko puta dnevno, a sunđer ne može izdržati takvo opterećenje.

- Napominjem da se smanjenjem gubitka toplote u stanu doprinosi ukupnoj štednji energije, a samim tim i očuvanju prirode. Zahvaljujući ekonomičnoj potrošnji toplotne energije sprečava se ne samo njena bespotrebna proizvodnja, već i zagađenje životne okoline - kaže Stanimirović.

Trenutno je teško dati bilo kakvu procenu kada se mogu očekivati značajniji pomaci u energetskoj efikasnosti, tj. kada će objekti biti termoizolovani tako da štede energiju jer nedostatak novca guši realizaciju mnogih, a ne samo ovog projekta. Slobodan Puzović kaže da je manjak sredstava veliki problem i da država pokušava da subvencijama pomogne.

- Priča o energetskoj efiaksnosti interesuje sve građane, kao i privrednike. Međutim, zbog krize ljudi nisu u mogućnosti da investiraju i da uštede. U Pokrajini se daju sredstva privrednicima da ulože u energetsku efikasnost, ali to je samo vrh brega, vrh onoga koliko treba uložiti. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 3,2 miliona objekata na kojima treba da se primeni pravilnik o energetskoj efikasnosti - navodi Puzović.

Prava svetska energetska kriza se tek očekuje jer nije više pitanje decenije već godine kada će početi da presušuju naftni i gasni izvori. Samo od nas zavisi da li ćemo imati sa čime da se grejemo zimi ili imamo energenata za druge potrebe.

Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.