Nove tehnologije kao budućnost obrazovanja

U primeni IKT-a pojavljuje se nekoliko problema, koji su uzročno-posledični, a najčešće se tiču stručnosti nastavnog kadra, opremljenosti škola, kao i volje državnih institucija da se pomogne u razvijanju novog vida obrazovanja. 

 

Direktor Obrazovno-kreativnog centra Zoran Milojević navodi da je osnovni problem u nastavnom kadru, koji ne pokazuje volju za dodatnim edukovanjem. On dodaje i da je veoma teško probuditi motivaciju, jer sama država ne prepoznaje važnost informaciono komunikacionih tehnologija.

 

"Nastavni kadar nije spreman da se edukuje i uči kada je u pitanju IKT. Nastavnici u osnovnim školama imaju veliku odbojnost prema novim tehnologijama. Sa druge strane, imate državu koja se ne trudi mnogo. To su dva velika problema, i teško je da se nešto razvija pogotovo kada država to ne prepoznaje kao nešto važno", poručio je Milojević za 021.rs.

 

Sa ovakvim mišljenjem se ne slaže Danijela Mimić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja, koja smatra da država radi dovoljno na edukovanju nastavnika. "Na usavršavanju nastavnika se dosta radi. Centar za poslovno usavršavanje nastavnika se bavi projektima usavršavanja nastavnog kadra. Prema poslednjem katologu je bilo organizovano čak 10 projekata, koji su se odnosili na primenu IKT-a, i upravo za te projekte vlada velika zainteresovanost", istakla je Mimić.

 

Ono što dovodi do nemotivisanosti jesu loši uslovi, odnosno neopremljenost i početna nemotivisanost. Ipak za predavače je najbitnije da budu odlični psiholozi, a tek potom dobri poznavaoci IKT-a. 

 

Za Milojevića je nemotivisanost veoma opasna, jer se na taj način šalju pogrešne poruke učenicima. "Takav odnos prema profesiji šalje veoma lošu poruku. Istina je da nemotivisanost postoji i da su uslovi za rad veoma loši, ali problem je u sistemu koji ne motiviše, niti nagrađuje one koji se trude, ali ni ne kažnjava one koji ne ulažu trud. Nastavnici su ušuškani u nekim svojim sistemima rada. Nažalost, nemaju svi profesori svest o tome da njihov rad utiče i na učenike", istakao je Milojević.

 

  Međutim, teško je raditi i pritom biti motivisan, ukoliko ne postoje odgovarajući uslovi za rad. Nove tehnologije olakšavaju prezentaciju nastavnih jedinica, a takvo nešto je veoma teško raditi uz pomoć štapa i kanapa. 

 

Milena Jovanović, direktorka Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Bačke Palanke, koja je dobitnica nagrade za primenu IKT-a u obrazovanju "Stjepan Han" za 021.rs kaže da je dobru opremljenost škole veoma teško ostvariti.

 

"Opremljenost je nedovoljna. Mi smo, pre svega, uz sopstveno angažovanje uspeli da se izborimo za dobru opremljenost. Obrazovanje treba da bude kreativno i da napreduje, i za to uvek očekujemo više kada su u pitanju nove tehnologije", istakla je ona.

 

Sa njenim mišljenjem se slaže i Milojević, prema čijem mišljenju osnovne škole nisu dovoljno opremljene, dok su u nešto boljem položaju. On smatra da je veoma bitno istaći da se IKT ne odnosi samo na računare, tablete ili projekte.

 

"Često se mogu koristiti ono što svaki učenik ili nastavnik ima, pametni telefon ili kućni račun. U tom smislu postoje načini da vešti nastavnici približe gradivo, ali škole sistemski nisu dobro opremljene i veoma je teško raditi", priča naš sagovornik. 

 

Naravno, načini za postizanje višeg nivoa opremljenosti škola postoje, za šta služe najčešće razni projekti. "Opremanje škola se uglavnom svodi na projekte. Pre par godina Ministarstvo telekomunikacija je sprovelo veliku akciju u okviru koje su opremljene sve osnovne škole. Kada je reč o srednjim školama, opremljenost se često svodi na umešnost same škole da dođe do opreme", poručila je Mimić.

 

Veliki problem predstavlja sam nastavni program, koji je neusklađen sa onim što je potrebno danas. Učiti o "dial-up" internetu u vremenu kada ga skoro više ne koristi, deluje nezamislivo, ali to se događa. Međutim, u obzir se mora uzeti sama priroda tehnologije, samim tim i informatike kao predmeta, jer se one veoma razvijaju, i mnogo toga brzo prelazi put iz aktuelnog u zastarelo. Upravo je to razlog zbog kog se od današnjeg nastavnika očekuje da bude predavač 21. veka. 

 

  Za Milojevića je veliki problem što nastavni program nije prilagođen učenicima, odnosno njihovim potrebama u svakodnevnom životu. "Nastavni planovi su veoma tromi dokumenti, treba da prođe dosta vremena kako bi se nešto u njemu promenilo, a za to vreme mnogo toga zastari. Oni ne mogu u potpunosti da isprate ono što je aktuelno, jer se nešto ne može tako brzo implementirati u nastavni program. Na nastavnicima je da prepoznaju korisno od zastarelog", kaže Milojević.

 

Danijela Mimić poručuje da je upravo usklađivanje nastavnog programa sa novim tehnologijama ono što sleduje. "Nama sleduje revizija svih udžbenika. Odnosno svi udžbenici koji su odobreni, moraće da prođu naknadno odobravanje, u kom će se voditi računa da budu usklađeni sa novim tehnologijama i onim što je aktuelno. Mnogo toga će biti usmereno ka nastavnicima, kojima je preporučeno da način na koji će predstaviti neku jedinicu smisle, odnosno pronađu sami", priča naša sagovornica. 

 

Rešenje za Milenu Jovanović bi bilo kreiranje fleksibilnog nastavnog programa u kojem bi sami nastavnici, prateći ono što je aktuelno i potrebno, odlučivali koje će predmetne jedinice predstavljati učenicima. "Celokupan nastavni sistem treba da se menja. Perspektiva i ono čemu težimo jeste kreativnost samih učenika i nastavnika, kao i veća sloboda u prezentovanju onoga šta je životno potrebno", rekla je Jovanović za 021.rs.

 

Često se događa da sami učenici znaju mnogo više od profesora. Takva situacija može da predstavlja opasnost, jer nastavnici postaju demotivisani, a učenici misle da koriste ispravno nove tehnologije što često nije slučaj. Tome u prilog ide i podatak da je Fejsbuk najposećeniji sajt u Srbiji, što znači da građani internet uglavnom koriste za društvene mreže.

 

"Deca brže napreduju od nastavnika u korišćenju IKT. Ali kada kažem da napreduju, onda ne mislim da to rade na pravilan način. Internet, društvene mreže, telefoni se koriste veoma površno, jednosmerno. Oni nam omogućavaju interaktivnost, udžbenik može sam da radi testove, edukativne igrice ili slično, ali nažalost to se ne dešava", dodaje Milojević. 

 

Informaciono-komunikacione tehnologije su ušle u sve sfere života, od poslovnog do privatnog. Generacije naviknute na tehnologiju dolaze, a na predavačima, kreatorima obrazovnog sistema, pedagozima i roditeljima je da ne dozvole apsurdnu situaciju u kojoj bismo imali pametne teleofne, a ne baš tako pametne ljude. 

 

Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.