Skandal u industriji šećera: Većina istraživanja bila lažirana

Nedavno otkriveni dokumenti izazvali su veliki skandal u Americi. Pokazalo se da proizvođači šećera još od 60-ih godina redovno falsifikuju naučna istraživanja i plaćaju stručnjake da lažiraju rezultate studija o šećeru. Od naučnika se traži da zanemare povezanost šećera i bolesti krvotoka, te da za njih okrive masnoće. 

Tajni dokumenti pronađeni u arhivu Univerziteta Kalifornije i nedavno objavljeni u cenjenom JAMA Internal Medicine magazinu govore u prilog tome da su se takve studije godinama krivotvorile. U proteklih 50 godina većina istraživanja o šećeru i njegovoj ulozi u ishrani bila su lažirana, a finansirala ih je sama industrija šećera.

Sistematsko zataškavanje studija o štetnosti šećera

"Službeni dokumenti koji su otkriveni slučajno, pokazali su da se u proteklih 50 godina sistematski zataškavalo štetno delovanje šećera. Proizvođači šećera su decenijama oblikovali javno mišljenje u Americi onako kako je njima odgovaralo", izjavio je profesor medicine Stanton Glantz, autor članka u JAMA magazinu.

Glavni ljudi industrije šećera skovali su plan kako da uvere građane Amerike da šećer nije štetan i to potkrepe "stručnim" radovima koji su govorili u njihovu korist.

Dokumenti pokazuju da je grupa proizvođača pod nazivom "Sugar Research Foundation" (Fondacija za istraživanje šećera), danas poznata kao "Sugar Association" (Udruženje proizvođača šećera), potplatila tri harvardska naučnika. Ti naučnici su 1967. falsifikovali izveštaj o delovanju šećera na zdravlje ljudi. U svom prikazu su za sve bolesti krvotoka okrivili masnoće, dok je šećer dobio zeleno svetlo.

Istraživanja na koja su se pozivali bila su finansirana i odobrena od strane industrije šećera. Njihov rad je izašao u tada prestižnom magazinu "New England Journal of Medicine" i potpuno je ignorisao povezanost šećera i razvoja bolesti.

Iako je objavljen pre gotovo 50 godina, pronađeni dokumenti potvrđuju da se s obmanjivanjem nastavilo i dalje. Industrija šećera je sve do današnjih dana uspešno manipulisala rezultatima naučnih istraživanja.

Tako je prošle godine "New York Times" otkrio da je Coca-Cola, najveći proizvođač sokova na svetu, uložila milione dolara u istraživanja kojima je trebalo dokazati da šećer u njihovim pićima ne deluje štetno. Hteli su "stručnim" pristupom demantovati povezanost gojaznosti i slatkih pića.

U junu je The Associated Press objavio vest da su proizvođači bombona u prošlosti finansirali studije koje su njima odgovarale. Proizvođači bombona su tvrdili da su deca koja jedu slatkiše mršavija od onih koji ih ne konzumiraju.

Najveća prevara u istoriji istraživanja

Članak objavljen ovih dana u časopisu JAMA poziva se na hiljade stranica službene korespondencije i drugih internih dokumenata Fondacije za istraživanje šećera iz 60-ih godina. Dokumenti pokazuju da je 1964. Džon Hikson, jedan od glavnih ljudi industrije, skovao plan kako da "kroz naša istraživanja oblikujemo javno mišljenje i stvorimo zakonske akte koji nama odgovaraju".

U to vreme su nezavisni naučnici, poput uglednog fiziologa Ansela Kiza, počeli da otkrivaju povezanost šećera i pojave srčanih bolesti. Hikson je želeo da se Kizovi nalazi diskvalifikuju i to tako što će industrija finansirati i sprovesti sopstveno istraživanje.

"Tada možemo objaviti podatke koji nama odgovaraju, a demantovati one koji nam se ne sviđaju", napisao je.

Godine 1965. Hikson je zadužio naučnike s Harvarda da naprave naučni izveštaj kojim će osporiti sve studije protiv šećera. Za to im je platio iznos, u današnjoj vrednosti, od 50.000 dolara. Zatim je odabrao stručni magazin u kojem će njihov rad biti štampan, a naučnicima otvoreno rekao da želi rad koji će biti u korist šećera.

Doktor Mark Hegsted s Harvarda odmah je prihvatio ovu ponudu i u pismu napisao "svesni smo vašeg specifičnog interesa i držaćemo se toga najbolje što znamo". Naučnici su s Hiksonom redovno koordinisali svoj rad kako bi se rezultat najbolje poklopio s interesom industrije. Hikson im je rekao da je vrlo zadovoljan napretkom. Cilj je bio u potpunosti odbaciti nepovoljno delovanje šećera, te odgovornost za sve bolesti prebaciti na masnoće.

"Uveravam vas da je ovo upravo to što smo tražili i jedva čekamo da vaš rad bude objavljen u stručnom magazinu", napisao je Hikson po završetku studije.

Nakon što je 1967. godine njihov izveštaj bio štampan, javna debata o šećeru i srčanim bolestima naglo je utihnula. Mnoge državne institucije njihov su rad prihvatile kao stručnu osnovu za prehrambenu politiku Amerike.

Gledano iz današnjeg ugla, bila je to jedna od najvećih naučnih prevara svih vremena, a Americi i zdravlju njenih građana donela je golemu i nepopravljivu štetu.

Naučnici bez savesti oblikovali javno mišljenje

Naučnici s Harvarda i čelni ljudi industrije šećera koji su demantovali spomenuti izveštaj više nisu živi. Jedan od njih, doktor Hegsted, za vreme života profesionalno je napredovao sve do mesta predsednika Američke komisije za poljoprivredu. Tamo je 1977. učestvovao u sastavljanju nacionalnog nacrta o pravilnoj prehrani. Dr Hegsted je upravo taj svoj "stručan prikaz" iskoristio kako bi uticao na vladu i ostale institucije da prihvate njegove savete o šećeru.

Današnji predstavnici Udruženja proizvođača šećera pokušali su da opravdaju falsifikovano istraživanje iz 1967. godine. Rekli su da je taj izveštaj objavljen u vreme dok naučne publikacije još nisu bile obavezne da navedu izvore finansiranja. Branili su svoje rezultate i time kako su oni imali tek informativnu ulogu. Prema njihovom mišljenju, čak niti sada, 50 godina kasnije, još uvek nije u potpunosti potvrđeno da šećer igra jedinstvenu ulogu u izazivanju srčanih bolesti.

Gledano s druge strane, ovo otkriće o lažiranju naučnih rezultata danas je od izuzetne važnosti. Doktor Glanc kaže kako su se Amerikanci decenijama obmanjivali Amerikance da upotrebljavaju što više šećera, što je dovelo do toga da su oni danas nacija s najvišom stopom gojaznosti.

Današnji eksperti kažu da je upravo šećer uzrok gojaznosti

Industrija šećera je to vrlo mudro izvela. Naučni magazini, pogotovo oni koji su bili cenjeni od strane struke, u to su vreme imali veliki uticaj na javno mišljenje, kaže dr Glanc. Proizvodi sa šećerom su tako izbegli da budu obeleženi obaveznim nalepnicama – upozorenja o tome kako oni mogu uzrokovati bolesti. Za poređenje, proizvodi koji sadrže zasićene masnoće i druge sastojke koji mogu biti okidač za bolesti, u Americi obavezno moraju imati istaknuto upozorenje.

Američko udruženje za zaštitu srca (American Heart Association) i Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) tek su od nedavno počeli da upozoravaju na to da šećer izaziva bolesti krvotoka.

Merion Nestle, profesorka i nutricionistkinja sa Univerziteta iz Njujorka, napisala je kako su lažirana istraživanja "imala veliku ulogu u skretanju pažnje sa šećera kao izuzetno opasne namirnice".

"Mislim da je to strašno. Do sada se nismo susreli s tako promišljenom prevarom", rekla je.

Dr Volter Vilet, danas glavni nutricionista na Harvardskoj katedri za javno zdravlje, izjavio je kako je ovo "još jedna potvrda zašto sva istraživanja treba da budu javno finansirana, od strane legalnih i nezavisnih institucija, a ne sredstvima raznih industrija ili interesnih grupa".