Jednu stvar na etiketi vam nikada neće otkriti

Zamislite da kupite komad odeće s etiketom na kojoj stoji ovakav tekst: "100% pamuk. Proizvedeno u Kambodži, izradio Benli, star devet godina. On svako jutro ustaje u pet sati i ide u fabriku tekstila u kojoj radi. Noć je kada ide na posao, noć je kad se vraća s posla. Oblači se lagano jer je temperatura u sobi u kojoj radi 30 stepeni. Prašina u sobi nakuplja mu se u nosu i ustima. Provešće ceo dan gušeći se kako bi zaradio manje od jednog dolara. Maska bi kompaniju koštala 10 centi. Etiketa ne sadrži celu priču."

Džempere i jakne s takvim etiketama prošle godine predstavila je kampanja "Etiketa ne sadrži celu priču" humanitarne organizacije "Kanadska poštena trgovina". Organizacija se uhvatila u koštac sa borbom za objavu cele istine na etiketama nakon što je 2013. u Bangladešu poginulo 1.100 ljudi koji su se nalazili u fabrici "Rana Plaza" kad se ona urušila. Tamo su bili moderni robovi, nekoliko stotina njih od milion potplaćenih, izrabljivanih, zlostavljanih i mučenih širom sveta.

"Hafington post" je sada odlučio da podseti na kampanju i objasni kakav zločin je prethodio nastananku mnogih komada odeće koje poseduje praktično svaki Zapadnjak, odnosno koje sve prljave tajne sadrži etiketa na odeći.

U SAD-u je, osim sastava odeće, obavezno na etiketi navesti i zemlju porekla. Nevladina organizacija "Fashion revolution" otišla je toliko daleko da je apelovala na 1.200 proizvođača, među kojima i na Zaru, Levis, American Apparel i druge, da na svojim odevnim predmetima uz etiketu izlažu i fotografiju radnika koji je napravio taj komad odeće.