Živa oštećuje sve organe, a u Srbiji je ima i previše

Ovaj teški metal oštećuje sve organe koji se ishranjuju krvlju, a pre svega mozak, jer su ćelije centralnog nervnog sistema naročito osetljive na štetno delovanje žive. Kao posledica dolazi do slabljenja čula sluha i vida, smanjene mogućnosti komunikacije, promene ponašanja, pojave depresije, povećane ekscitacije, nervoze, smanjene koncentracije.

"Znamo da ekspozicija živi izaziva neurološke poremećaje, kao i da umanjuje inteligenciju", naglasila je dr Vesna Knjeginjić, pomoćnik ministra u Sektoru za javno zdravlje i programsku zaštitu u Ministarstvu zdravlja Srbije na okruglom stolu "Živa i zdravlje". Ona je naglasila da je važno da se razviju i u praksi primene mehanizmi još boljeg kontrolisanja zagađenja, kako bi se osiguralo najveće moguće smanjenje emisije žive i drugih zagađivača u životnu sredinu.

U Srbiji se godišnje emituje 1,6 tona žive u vazduh, a tona je poreklom iz postrojenja koja koriste ugalj kao pogonsko gorivo. Osim iz vazduha, ovaj teški metal može da se unese u organizam iz vode za piće, korišćenjem predmeta opšte upotrebe, konzumiranjem kontaminiranih riba (oko 84 odsto ribe na globalnom nivou je kontaminirano živom), i piletine koja je hranjena ribljim koštanim brašnom.

Procene stručnjaka su da svaka tona žive koja se emituje u vazduh izazove prosečnu štetu od 910.000 evra, uglavnom zbog smanjenja koeficijenta inteligencije (IQ).

"Studija koja je rađena u EU pokazala je da se svake godine rodi više od 1,8 miliona dece u sredinama gde je koncentracija metil-žive iznad dozvoljene granice od 0,58 mikrograma po gramu kubnom", ukazala je Vlatka Matković Puljić, iz Alijanske za životnu sredinu i zdravlje (HEAL). Kod oko 200.000 ovih beba izmereno je 2,5 mikrograma žive. Procena je da bi sprečavanje izlaganja godišnje sačuvalo više od 600.000 IQ poena, odnosno donelo bi ekonomsku korist od osam ili devet milijardi evra godišnje.

Unos, apsorpcija i distribucija žive u organizmu zavisi od količine prisutnih zaštitnih materija, koje se unose hranom, pre svega antioksidanasa selena, cinka, vitamina C. "Kada živa uđe u organizam, prelazi u krv, a zatim do svih sistema i organa", istakla je dr Dušica Stojanović, specijalista higijene iz Instituta za javno zdravlje u Nišu."Posebno osetljive su ćelije centralnog nervnog sistema, zbog čega su i najčešće posledice oštećenja na nervnom sistemu", rekla je ona.

Eliminacija iz organizma je veoma teška, može da traje godinama čak i decenijama, jer živa ima sposobnost bioakumulacije. Izbacuje se preko organa za disanje, urinarnog i sistema organa za varenje, ali i putem majčinog mleka.