Da li je moguće jesti previše voća?

Iako je voće puno vitamina, minerala, antioksidanasa i vlakana te čini sastavni deo balansirane, zdrave prehrane, ono sadrži i dosta šećera.

Nutricionistkinja Sintija Sas smatra kako je s voćem definitivno potrebno imati granicu i ne preporučuje da ga jedete u istoj količini kao i povrće.

Ona savetuje da se držite količine od dve do četiri porcije voća dnevno, dok jedna porcija čini jednu šoljicu nekog sitnijeg voća ili komad voćke veličine bejzbol lopte.

"Količina voća zavisi od vaše aktivnosti i individualnih potreba, kao i elemenata poput godina, pola i nivoa fizičke aktivnosti, ali definitivno treba znati granicu. Voće je puno šećera i ugljeno hidrata, pa tako vrlo lako možete pasti u zabludu da ćete od njega smršati, iako se to ne mora dogoditi", pojašnjava Sas.

Dosta stručnjaka deli mišljenje o tome kako u povrću možete pronaći sve potrebne hranjive vrednosti kao i u voću, ali bez šećera. Baš kao i u svemu, i ovde je potrebna umerenost.

Potrebno je naglasiti kako nije svo voće jednako bogato šećerima i ugljeno hidratima, pa ukoliko pazite na kilograme, onda bi bilo dobro da izbegavate voće kao što su banane, grožđe, smokve, urme, mango, trešnje ili suvo voće poput suvog grožđa ili suvih šljiva. Među kaloričnijim voćem se nalazi i koštunjavo poput badema, oraha, lešnika te bi i ono svakako trebalo umereno da se jede.

Među izuzetno kalorično voće ubraja se i avokado koji sadrži i dosta zdravih masnoća pa se preporučuje da se jede redovno, ali umereno.

U voće s najnižom kalorijskom vrednošću ubraja se citrusno voće poput pomorandži, mandarina, limuna i grejpfruta, šumskog voća (jagode, borovnice, maline, kupine), lubenica, kivi...

Nutricionistkinja Sas preporučuje da se vodite pravilima sezone i jedete ono voće koje nam u određenom periodu priroda daje. Leto je idealno vreme za lubenice, dinje i bobičasto šumsko voće, pa ih je tako svakako potrebno iskoristiti.