Kompjuteri menjaju psihijatre

Na Institutu za kreativne tehnologije na Univerzitetu Južne Kalifornije, naučnici stvaraju visokotehnološke programe za američku vojsku koji bi mogli da pomognu i civilima. Psiholog Skip Rizo kaže da virtuelni programi ne mogu da zamene ljudsku komunikaciju, ali svakako pružaju dodatnu pomoć psihijatrima.

Vojnici koji su uplašeni zbog svog ratnog iskustva mogu da prevaziđu traume kroz interaktivni program koji je razvijen na univerzitetu Južne Kalifornije.

"Pacijent ima potpunu kontrolu, ali mi možemo da ga stavimo u okruženje i postepeno pojačavamo provokativnu prirodu tog okruženja.Na taj način pacijentu je data mogućnost da se odupre traumatičnim sećanjima i da se emotivno suoči sa nekim od demona koji stižu iz tih sećanja“, kaže Skip Rizo.

"Kompjuterski generisan vojni veteran ponaša se kao savetnik za vojnike sa problemom ili veterane u internet programu - koji je, takođe, napravljen uz vojno finansiranje.Taj lik je simulirani životni savetnik", kaže tvorac programa Džoš Vilijams. "Njima bi mogla da se pruži preliminarna procena o tome da li bi trebalo da budu više zabrinuti zbog simptoma koje preživljavaju. Davanjem takve procene savetnik može da podigne konverzaciju na nivo na kojem može da predloži dodatnu pomoć.“

Virtuelni savetnik može da uputi pacijenta u centar za savetovanje koji se nalazi u njegovoj ili njenoj blizini.

U drugom programu, novi savetnici vežbaju svoje sposobnosti sa virtuelnim vojnicima koji pate od post-traumatskog stresa. "Koristimo tehnologiju za prepoznavanje govora i ako se obratite virtuelnom liku on prepoznaje vaš govor.To odlazi u sistem koji kreira odgovor na vaše pitanje i shodno tome vam pruža objašnjenje", kaže kompjuterski stručnjak Patrik Keni.

Istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije, takođe, stvaraju programe za oporavak onih koji su fizički onemogućeni, tako što prilagođavaju postojeću tehnologiju igre.

Mark Bolas kaže da taj sistem koristi trodimenzionalnu kameru Majkrosoftovog sistema Kinekt. "Recimo da želite da neko prođe kroz vežbu u kojoj treba da pokaže sposobnost balansiranja. Trodimenzionalna kamera može veoma brzo da ustanovi da moja ruka doseže dovde, ova druga ruka doseže do tamo, ali zapravo mogu da dosegnem dalje sa svojom desnom rukom."

Autor programa Evan Suma kaže da sistem može da se prilagodi pojedinačnim pacijentima. "Savetnik je u mogućnosti da sastavi ili postavi tačan način na koji bi pacijent želeo da komunicira sa igricom i da zatim oni jednostavno mogu da se igraju."

Ovaj centar za virtuelnu realnost povezuje saznanja akademskog sveta, sveta Holivuda i vojnog sveta, kaže istraživač Skip Rizo. "To su tri potpuno različite kulture, ali kada ih sve ubacite na jedno mesto i kažete da stvore nešto iz virtuelne stvarnosti, dobijete veoma interesantne rezultate."