Laseri umesto igala

Kada sa mamom dolazi na seansu lečenja akupunkturom devojčica Vivijen Glajcer se ne plaši od uboda iglama, jer njena lekarka Barbara Nihaus upotrebljava lasere, javlja "Glas Amerike". Doktorka Nihaus je anesteziolog, a akupunkturu je studirala u Pekingu. U dečijoj bolnici Sankt Augustin, u Bonu, počela je sa eksperimentalnom primenom lasera.

"U odeljenju anesteziologije poboljšali smo lečenje bola. Sada imamo specijalni postoperativni metod, a ja imam sertifikat za njegovu primenu," kaže dr Nihaus.

Iako laserski zraci nisu potpuno bezbolni oni imaju drugačiji psihološki efekat na decu od igala. Vivijen kaže da se ne plaši kada laseri počnu da svetlucaju. Testovi su pokazali da pacijenti na desetostepenoj skali ocenjuju bol od lasera dva stepena niže od bola od igle.

Akupunkturisti u Kini primenjuju taj metod za lečenje mnogih bolesti, a ne samo za oslobađanje od bola. U svojoj ordinaciji u Hong Kongu, doktorka Lusili Hung, koja je studirala akupunkturu na Univerzitetu kineske medicine, u Guangžou, leči pacijentkinju Fibi Čo od multiple skleroze. Ona kaže da često nailazi na ljude koji ne mogu da razumeju kako medicinski problemi mogu da se leče zabadanjem igala.

"Akupunktura ima istoriju od nekoliko hiljada godina u kineskoj medicini. Mnogi se pitaju kako je moguće iglama lečiti bolesti. Ali igle stimulišu akupunkturne tačke i pomažu u čišćenju energije, ili či-kanala, što uspostavlja ravnotežu izmežu jina i janga u telu i poboljšava cirkulaciju čija," kaže doktorka Hung.

Doktorka Hung ne upotrebljava lasere, čak ni u lečenju dece. Ona kaže da se telo brzo navikava na ubode iglom.

"Bol zavisi od tehnike ubadanja igala - koliko brzo se ubadaju, kako bi bol bio što slabiji. Ali, prirodno je da se oseti bol kada se igla zabode," kaže doktorka Hung.

Alternativna medicina ima sve više pristalica u zapadnom svetu. Vlada Sjedinjenih Država potrošila je više od 22 miliona dolara za podsticanje predavanja o alternativnoj medicini u medicinskim školama, iako neki kritičari kažu da se ti programi zasnivaju na naučno nedokazanim metodama. Dodatna državna sredstva troše se na obučavanje mladih lekara da istražuju to polje medicine. Smatra se da lekari moraju da znaju nešto i o tim tradicionalnim metodama, kako bi mogli da daju kompetentne odgovore na pitanja, ostavljajući pacijentima da sami odluče kojem metodu lečenja bi se radije podvrgli.