Sutra ističe rok za prvu ratu poreza

Oni koji propuste da plate prvu ratu rizikuju da plate kaznu, koja se kreće u rasponu 5.000 dinara do 50.000. Čak i ako nadležni poreski inspektori ne pronađu svakog zaboravnog obveznika da ga kazne, sigurno je da će mu opštinska administracija na neplaćeni iznos zaračunati zateznu kamatu, koja je trenutno 18 odsto.

Sledeći rokovi su 15. maja, odnosno istog datuma u avgustu pa u novembru. Do letnje rate, opštinske poreske administracije koje ubiraju taj porez poslade obveznicima rešenja. Glavni kriterijum po kojem se taj porez obračunava je stopa poreza i mesto gde je pomenuta nekretnina. Opštine mogu makismalno zaračunati 0,4 odsto tržišne vrednosti nekretnine, koja služi kao osnovica za obračun. Ona se pak u gradovima i selima snima od prethodne godine i uzima se prosek. Gradovi i opštine podeljeni su na zone, od ekstra, prve do treće.

Cene nekretnina u Srbiji su pale, a zato vlasnici nekretnina, kojih u celoj zemlji ima oko dva i po miliona, očekuju da im avgustovska i novembarska rata za plaćanje budu niže, a da li će to i dočekati? Odgovor je možda, jer opštinarima se nikako ne sviđa ideja da im se prihod koji ubiru po tom osnovu smanji. Zato su se mnogi dosetili da uzmu sve što i zakoni i drugi propisi u toj oblasti pružaju. Maksimalna stopa je ovde 0,4 odsto.

Većina opština i gradova nije prethodnih godina išla na maksimum. Mnoge su donele odluke o obračunu po 0,2 odsto, pa i niže. Sada se spremaju da iskoriste mogućnost i podignu stope. Drugi pak imaju istu potrebu, ali će je drugačije rešiti.

Poznato je da je cena kvadrata najviša u strogom centru, odnosno u starim gradskim jezgrima. Opštinari sada zonu centra proširuju pa će mnogi obveznici, ako im i ne stignu više poreske obaveze, ostati bez smanjenja ukupnog opterećenja koje su očekivali i kojem se nadaju zbog pada cena kvadrata. Ali, situacija je od opštine do opštine različita. U Sremskoj Mitrovici stopa je 0,25 odsto, jedna od nižih. Osim toga, svi koji su tokom prošle godine izmirili porez po kalendaru, mogu računati na popust od deset odsto.

"Stopu nismo menjali, a tu su i pogodnosti koje redovne platiše mogu iskoristiti. Malo je proširena ekstrazona u centru, ali ne mnogo. Imamo deo grada gde su izgrađeni superluksuzni stanovi i red je da se to računa za ekstrazonu jer je u centru", kaže načelnik gradske službe za budžet i finansije Duško Šarošković.

Na "prezoniranje" su se odlučili i u Kikindi. Tu je takođe ekstrazona proširena. U tom banatskom gradu, građani porez na imovinu plaćaju po stopi od 0,3 odsto i ona nije menjana.

"Prva zona je nešto proširena, ali to što će se naći u njoj neće biti veliki trošak za vlasnike kuća i stanova. Recimo, za stan od 50 kvadrata u prvoj zoni za celu godinu plaćaće se porez od 2.700 dinara", objašnjava načelnica lokalne poreske administracije Dijana Jakšić Kiurski.

"Svaka opština vodi svoju politiku, ponegde su opštine cene dobro odredile, pa i stope, a negde imamo prilične anomalije: ili su veoma visoke ili niske. U suštini, opštine se trude da tim porezom nadomeste prihod koje su imale po osnovu naknada za gradsko građevinsko zemljište. Naravno da im ne ide naruku pad cena nekretnina, za koje se vezuje porez na imovinu. Očigledno da će tu od opštine do opštine biti potrebe za doterivanjem", kaže stručnjak s Ekonoskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić.