Na napuštenom gradilištu tržnog centra na Temerinskom putu, kod izlaska na auto-put Novi Sad-Beograd, i ove godine se nalazi jedna od većih kolonija roda u vojvođanskim gradovima.

Novosađani su godinama prolazili kraj murala "Jedina istina" francuskog umetnika Remeda. Kada je istina konačno sklonjena sa zida, neko je, pod okriljem noći, odgovorio.

Fejsbuk grupa "Tate Novosađani", počela je kao odgovor na sličnu grupu koje su pokrenule novosadske mame, ali je kroz godine prerasla i u fondaciju čiji je cilj da pomogne onima koji su u nevolji.

... ili da će Vujadin Boškov postati veliki fudbaler.

Kako izgleda za svaki rođendan dobiti mural zna mala Novosađanka Sonja Bunčić.

Anketa o tome koji novosadski kvart vam je najbolji izazvala je prilično veliku pažnju.

Postoji mogućnost da će tri crvena kioska koja su uklonjena iz Šafarikove ulice postati muzejski primerci, saznaje 021.rs.

Postoji lokalpatriotizam, a onda postoji i nešto što bi se moglo nazvati kvartovskim patriotizmom.

Posetioci Exita iz inostranstva, sa kojima smo razgovarali, kažu da im se sviđaju Novi Sad i Petrovaradinska tvrđava, kao i nesvakidašnja "scenografija" za jedan muzički festival.

Neposredno uz staru Ranžirnu stanicu, u Ulici Železnička kolonija, nalazi se desetak vojnih bunkera starih osamdesetak godina, koje stanari koriste kao šupe.

Da lakše podnesete početak radne nedelje, tu je "Novosadski kviz".

Kristalno more i mirisna borovina, uvale koje grle one koji bi da uživaju u tišini, talasima, zrikavcima i maestralu. Kad čuju odakle je, meštani po ure ćakulaju o svojim poznanicima iz Srbije.

Svakog dana od 6 sati pa sve do kasnih poslepodnevnih časova Novosađani, uglavnom sa Podbare, ali i šire, svoju kupovinu obavljaju na pijaci sa najdužom tradicijom u gradu.

Prvi novosadski Mekdonalds restoran zatvoren je posle 25 godina rada. Novosadski fotograf Nikola Stojanović podsetio je kako je izgledalo otvaranje prvog Meka u Novom Sadu.

Grafite i murale u Novom Sadu možete da vidite čim zakoračite na gradske ulice, sa prozora stanova, iz autobusa.

Novosadski novinar i pisac Danijel Apro krenuo je u aprilu na jedinstveno putovanje kroz Vojvodinu dugo 1.035 kilometara.

Na Spensu već 40 godina raste drvo, koje gotovo dotiče krovnu konstrukciju ovog objekta.

Gotovo neizbežan običaj Novosađana koji posećuju Najlon pijacu ili Štrand je da uz kupovinu i odmor uzmu bar jednu mekiku, odnosno langoš.

Samo u poslednjih nekoliko meseci Novi Sad je dobio nekoliko murala, od kojih su neki posvećeni poznatim ličnostima, neki apstraktni, a neki prava umetnička dela sa porukom.

Pre ovog vremena u kojem smo svi fotoreporteri, u kojem nema trenutka, događaja ili doživljala koji neprekidnim škljocanjem nismo obesmislili, bili su samo Jovan, Branko, Martin, Dragutin, Andraš, Stevan, Miljan, Čila, Jaroslav, Ana, nekoliko Slobodana... Bilo nam je dovoljno da oni za nas zaustave vreme. Danas su to, zapravo, jedine fotografije koje čuvamo, sve druge, telefonom "iškljocane", zaboravljene su i resajklbinovane.