Krečenje Novog Sada

Svojim knjigama sećanja, a i onim ranijim, Duško očisti Novi Sad, mi progledamo i vidimo kako nam je grad nekada izgledao. Voljeni grad nam se zabeli, iščisti se od naslaga nebrige i zapuštenosti, divlja gradnja, indigo zgrade, fasade od limenih traka i terase sa staklenim pregradama, postanu manje vidljive, vrate nam se sećanja na dane kad je ova varoš zaista blistala. 

Bio je ovo i ostao grad dobrih ljudi koji su živeli, radili, išli na predstave, piće i zabave u lepe zgrade i institucije, koje su projketovane sa ljubavlju. Zato danas ne možemo da razumemo otkud talenat da se ružne zgrade projektuju i da li ih uopšte crtaju, već odmah krenu u izgradnju, pa kako ispadne. 

Danas ne znamo ni ko su ljudi koji žive u ružnim zgradama našeg lepog grada, ofarbanim u boju tinte, sa balkonima od pleksiglasa. Sigurno su i oni dobri ljudi, samo što tu dobrotu još ne pokazuju. 

Ne treba suditi po malim ljudima koji su zaseli u velike stolice, važnih institucija, Gradske kuće, Banovine, Matice, pozorišta, javnih preduzeća, pa nam se svojim delima rugaju. Proći će i njihovo, strpljenja i ako predugo traje.

Promocije Duškovih knjiga su svojevrsni kulturni i emotivni događaj, oaze mira i radosti, kao štu su nam kadkod bili parkovi. Sretnemo ljude koje nismo viđali decenijama, koji su se krili u svojim malim zabranima, čuvajući sebe i porodicu od sila bahatosti, manjka svake vrednosti i nepodnošljive lomljave bagrenja. Piščeva sećanja izguraju naša podsećanja, prisetimo se dragih ljudi i nezaboravnih mesta, koja smo u našu podsvest memorasila pod drugim šiframa.

I oni koji su možda u početku i pomislili, e moj Duško, džabe si krečio, razuvere se dolaskom na promociju u kultni novosadski "Prometej". Ako u salu koja prima osamdeset, dođe stodvadeset ljudi, pa popune i gonk i predsoblje, svaka sumlja se odagna. Novosađani prosto požele da imaju  knjigu u kojoj već znaju šta može da piše, samo da bi videli koja je mesta i događaje Duško ovog puta odabrao.

Ako je sadržaj Senki, kolktivna autobiografija jedne generecije našeg grada, onda su promocije izliv kolektivnih emocija. Prema gradu, delu i njegovom autoru, prema jednom vremenu koje je u nepovrat otišlo.

Posle svih govora i erupcije osećanja, radosti susreta nakon neobjašnjivo dugog niza godina, prvo nas obuzme ponos što nam je naš grad tako izgledao i funkcionisao, a onda stid što to nismo znali da sačuvamo.

Pročitaj još

Promocija knjige "Senke sećanja 3" Duška Bogdanovića večeras u "Prometeju"

IZAZOV: Gde se nalazio ovaj stari Novi Sad?

Slušajući umne govrnike sa kontrolisanim emocijama na promociji knjige Duška Bogdanovića, Senke sećanja 3, pala mi je na um ideja koja se piscu neće svideti. Kad naši pobede na gradskim izborima, predložiću da Dušku damo  posebnu ulogu i zadatak. Da nadgleda kako nam se grad štiti, čuva i održava, da nam vraća sećanja iz zaborava i da jednom godišnje podnese izveštaj u poesebnoj knjizi.

Odmah nesporazum. Ne znam odgovor na pitanje, ko su naši? Naši su svi ovi koji su došli na prmociju i oni koji isto misle, a iz nekog razloga nisu uspeli da dođu.

Nova gradska vlast imaće obavezu da obrazuje posebno odeljenje gradske uprave za čuvanje kolektivne srebrenine, a stručnjaci koji budu tu radili moraće da izuče kako se čisti ta vredna zajednička imovina. Za promociju knjige Senke sećanja 4 Zoran Kolundžija moraće da proširi "Prometej" ili da iznajmi veću gradsku salu. 

Siguran sam u to. Garancija mi je što se Duško Bogdanović i njegov Novi Sad, ponovo počinju da prepoznaju. Tu dolazimo do trećeg važnog saznanja, kolektivne radosti.