Treba se upoznati sa onim što je izloženo, a to nije lako. Ponuda je sjajna, kvalitetne postavke se nižu jedna za drugom. Tako je odnedavno u Muzeju Vojvodine izložba "Jožef Kiš – čovek koji je oblikovao Bačku", autorke Mirjane Đedić, dugogodišnje istraživačice Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Reč je o graditelju Velikog bačkog kanala, ogromnom neimarskom poduhvatu koji je i ranije više puta bio predmet istraživanja i izlaganja. Međutim, aktuelna izložba je drugačija i, pre svega, bogatija od onoga što smo do sada viđali.
Bogatstvo velikih arhiva
Razlog je mnogo veća oslonjenost na dokumente u inostranim arhivima, pre svega u Budimpešti, gde se autorka upoznala sa čak devedeset arhitektonskih crteža nenadmašnog graditelja. Iz njih je, naravno uz brojne predmete iz muzeja u Somboru, Apatinu, Novom Sadu, sagledala Kiša mnogo potpunije i ponudila znatno kompletniju predstavu neimara. Nesporno, Veliki bački kanal je Kišovo životno delo, ali ono što je iza sebe ostavio govori o izuzetno kreativnom stvaraocu sa neobično širokim znanjima i interesovanjima.
Ponikao u plemićkoj porodici evangelističke veroispovesti, Jožef Kiš je, uz saradnju sa bratom Gaborom, vojnim projektantom, ceo život posvetio stvaranju. Nisu ga sprečavale ni brojne nedaće, nerazumevanje okoline, zajedljivost kolega, još manje učestali pehovi. Stvorio je trajno delo, a Đedićeva nam pokazuje da Francov kanal nije jedino po čemu bi ga trebalo pamtiti.
Kada se 1779. godine naselio u Apatinu, gde je kao dečak proveo nekoliko sezona, Kiš je prvo nacrtao mapu Dunava kraj poznate šumice. Potom su sledili sjajni arhitektonski crteži nepoznatih područja velike evropske reke i njenih rukavaca.
Bilo je to vreme nakon završetka takozvanih Bečkih ratova kada je Austrougarska od močvara i baruština na osvojenim teritorijama gradila zemljište pogodno za obrađivanje i kolonizovala novopripojene krajeve. Posebno je dragocen profil nivelacije Dunava u odnosu na Tisu, nakon čije izrade neimar shvata da postoji visinska razlika između dve reke i dolazi na ideju o prokopavanju kanala.
Za početak prokopan je kanal Kula – Novi Vrbas i u sebe odmah „usisao“ baruštine iz okruženja. Kiš je shvatio kako bi budući tok od baruština stvorio uslove za njive i oranice. Kasnije će se ispostaviti da je prokopavanjem preko 160.000 hektara baruština preoblikovano u izuzetno plodne oranice. Bez kanala veliki deo Bačke ostao bi teritorija nemoguća za život.
Prvi akcionari
Izvanredno obrazovanje Kiš je dopunio sjajnim doškolovavanjem u Velikoj Britaniji gde je obogatio hidrološka i inženjerska znanja, ali se i upoznao sa funkcionisanjem akcionarskih društava. Bio je dalekovid i jasno je uočio da velika dela mnogo koštaju, te je za njih potrebna pravna forma organizacije koja bi privukla mnogo veći novac nego što je država mogla da izdvoji iz svojih fondova. Za izgradnju kanala osnovano je prvo akcionarsko društvo u Austrougarskoj sa 11 članova, odredom svih najbogatijih feudalaca.
Poduhvat je bio kolosalan, ali i sa mnogo prepreka koje na tadašnjem nivou znanja teško da je bilo moguće predvideti. Već sam start 1793. godine u Bačkom Monoštoru pokazao je koliko je zemljište peskovito, obale sklone odronu, a Dunav moćan tok sa naletom na radove. Radovi su produžavani, troškovi neprekidno uvećavani, što je izazivalo nezadovoljstvo akcionara.
Kiš je smenjen sa mesta direktora izgradnje, a kada je 1802. kanal gotovo otvoren, posmatrao je iz sopstvenog vinograda u okruženju. Akcionari nikako nisu mogli prežaliti što su za izgradnju umesto planiranih 900.000 morali uložiti četiri miliona forinti. Međutim, brzo se pokazalo da urađeno vredi nemerljivo više...
Od škole do fabrike
Izložba Mirjane Đedić nam predočava merne instrumente kojima se služio Kiš, a tu je i maketa bagera na nožni ljudski pogon koji je služio za čišćenje kanala kako bi novi tok ostao dubok dva, pri dnu širok 16, a na površini 23 metra. Viđamo kako je novi vodotok urbanistički oblikovao naselja, uz kanal je osim zaštitnog drvoreda jablana podizan i put čija je primarna uloga bila da njime idu ljudi, najčešće zatvorenici, koji dereglije vuku u uzvodnom smeru kretanja.
Smena sa mesta direktora izgradnje kanala nije obeshrabrila Jožefa Kiša, nastavio je sa projektantskom i arhitektonskom aktivnošću, prvenstveno usmerenom ka omogućavanju da se u novopodignutim naseljima vodi što kvalitetniji život. Urbanistički oblikuje razvoj naselja, projektuje i pojedinačna zdanja poput stambenih kuća, tipskih za siromašnije, ali i većih za bogatije stanovništvo.
Tu su i sakralna zdanja, javni objekti poput gradske kuće u Subotici, Lovačkog doma u Doroslovu. Uspešan je i u osmišljavanju fabrike duvana ili pivare sa pratećim mlinom za sitnjenje ječma u Kanjiži. Tu su i gostionice sa prenočištem, a ponajviše je škola, i to za po 300 ili 400 učenika.
Kratko trajanje izložbe
Ima još mnogo toga za viđenje na sjajnoj izložbi, pogrešiće onaj ko se (i) ovih dana ne uputi u zdanje nekadašnje sudske palate u novosadskoj Dunavskoj ulici. Primedbe valja uputiti samo na neuobičajeno kratak rok trajanja postavke, do 22. aprila. Publika, na dosadašnjim stručnim vođenjima izrazito brojna, izrazila je želju da se produži bar do sredine maja. U evropskim gradovima ovakve postavke traju mesecima, Kišovo delo to zavređuje.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar