FOTO: Priče Novosađana - kad je počelo bombardovanje

Autor: 021.rs

Novi Sad

24.03.2026.

10:31 > 10:33

Na današnji dan, pre 27 godina, počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Novi Sad je bio jedna od prvih meta.

FOTO: Priče Novosađana - kad je počelo bombardovanje

Foto: Miljan Čubranović

Tokom 78 dana tempo života u Novom Sadu je bio nešto drugačiji.

I oni stariji i oni mlađi imaju svoje priče i svoja sećanja. Šta im se sve dešavala.

Donosimo neka od sećanja Novosađana i Novosađanki na te prolećne dane 1999. godine.

Gledao "Esmeraldu"

Prvo veče sam kao i svi gledao 'Esmeraldu', pa otišli u podrum. Narednih dana došla je vest da nećemo imati prijemni za srednju školu, pa sam prestao sa učenjem. Nemam traume od bombardovanja, išli smo u sklonište redovno u bloku u Petrovaradinu. Sklopili prijateljstva, kako mi deca, tako i roditelji. Preko dana smo se šetali i družili.

Teško je bilo gledati porušene mostove i putovanje do grada je bilo otežano narednih godina. Nismo imali dugo ni vodu za piće, pa smo se snabdevali iz cisterni.

Posledica svega je moja današnja opsesija mostovima i njihovom izgradnjom, pa u koji god svetski grad da odem, mostovi mi okupiraju pažnju. Takođe, tada sam počeo da pratim politiku i mislim da sam malo ranije sazreo nego što je trebalo.

Darko R.

Penzionerima po cigare

Živeli smo u prizemlju u vojnoj zgradi na Limanu, te je cela familija došla da bude sa nama. Nekako se nas devetoro naguralo u taj jedan stan, jeli su se kolači svaki dan, zalihe su se trošile jer su valjda konačno došli ti crni dani, a i višnje ispred zgrade su te godine bogato rodile. Kada nije bilo struje igrali su se "riziko" i "kluedo" uz sveće.

Imala sam deset godina tada i penzioneri iz komšiluka su redovno mobilisali decu da stoje u redovima za cigare i kafu. Mogla je samo da se kupi "Drina" i to dve kutije po osobi, te su se ljudi svakako snalazili. Nakon vazdušne opasnosti u komšiluku smo se takmičili ko će veći geler da pronađe.

Mara

Foto: Miljan Čubranović

Dnevne žurke u Kontrastu

To da će NATO akcija protiv Vojske Jugoslavije, MUP Srbije i režima Slobodana Miloševića početi taj dan, znao sam od ranije, a i da su avioni poleteli, jer Sky, CNN, BBC, svi su pokazivali uzletanje aviona. Nisam očekivao da će prve bombe i rakete da udare po Novom Sadu, nije mi bilo ni logično, ali ajde. Prekinula se usred napete radnje neka sapunica na Pinku i pomislih, u naivnosti, da je ta zgrada pogođena među prvim metama.

Kako su ovi naši imali protokole nastale na poukama iz Drugog svetskog rata, Novi Sad je zamračen, pa mi se sa tvrđave ukazao na zapadu, po prvi put meni vidljiv golim okom - Merkur! Kakvo oduševljenje!

Nedugo zatim, ljudi su počeli da primećuju ruski špijunski satelit (Mars) i američki špijunski satelit (Venera) jer prosta analogija: "crvena" i "bela" zvezda.

Dnevne žurke u Kontrastu, uz sjajan tehno, bile su dobra fora. Besplatan internet preko Telekoma ili Pošte, ne mogu da se setim, bila još bolja fora.

Ljubomir

Radnik u Rafineriji

Kao zaposleni u Rafineriji Novi Sad (RNS), početkom bombardovanja dobio sam poziv Sektora bezbednosti RNS sa pitanjem, da li hoću da se prijavim za dežurstva tokom bombardovanja i budem odgovorno lice za jedno od skloništa u RNS.

Prihvatio sam, smatrajući da se sudbini ne može izbeći, a i bilo mi je teško gledati kako nešto u čijem sam stvaranju učestvovao nestaje i želeo sam pomoći koliko je to bilo u mojoj moći. Smene su bile po 12h, dnevno/noćne.

Gradski autobusi, kojima smo se prevozili do rafinerije, u večernjim su satima saobraćali samo do kanala, svoje bezbednosti radi, tako da smo ostatak puta morali ići pešice.

Foto: Miljan Čubranović

Zadatak je bio, da odmah po prestanku bombardovanja, dežurni vatrogasci gase požare, a radnici mobilnim pumpama s agregatima (jer je elektro napajanje bilo "isečeno") sprečavaju izlivanje derivata prema Dunavu i njegovo dugoročno zagađenje. Problem i realna opasnost je bila, da kada se po prestanku bombardovanja i izlasku ljudstva iz skloništa, neki od aviona vrati. Srećom, nismo imali čak ni jednog ranjenog čoveka u odnosu na rafineriju Pančevo, gde su nam poginula trojica kolega.

Ono što mi je ostalo upečatljivo, to su bili psi lutalice, koji su nepogrešivo osećali neposrednu opasnost i kako bi veče padalo, tako se grupisali ispred ulaza u sklonište i gledali da uđu i pre nas unutar relativne sigurnosti. Dežurstvo u mome skloništu mi je prekinuto nakon drugog bombardovanja rezervoara od 30.000 m3 punog sirove nafte, kada su nastale one upečatljive slike crnog neba nad Novim Sadom. Više nisam imao za šta da dežuram u tom delu rafinerije i na radost porodice sam bio oslobođen daljih obaveza.

Tada su radnici i vatrogasci rafinerije Novi Sad sprečili ekološku katastrofu širih razmera u najavi.

Ne ponovilo se, nikada više.

Goran Klaparević

Foto: Miljan Čubranović

Čekanje

Tog 24. marta smo upravo oko 19h završili veliko spremanje našeg stana, odložili kofe, krpe i ostali espap. Istuširala sam se i sva zadovoljna obavljenim poslom uzela dve mandarine i sela pred tv da odmorim a ujedno pogledam vesti na Euronews-u jer naše nisu odavno bile gledljive.

Suprug je otišao po tada osmogodišnjeg sina koji je napolju igralo fudbal, pa smo posle njihovog tuširanja svi trebali da večeramo! A onda se desio veliki bum u mojoj glavi - prva vest koju sam čula beše da su bazi u Avijanu upravo prosleđene naredbe iz NATO alijanse da se pripremi i da valjda u osam počne napad na vojne objekte u SRJ!

Ne znam da li sam se zagrcnula, ali prvo što mi je palo na pamet bilo je da nisam dobro razumela? Odmah sam okrenula na RTS ali kako još nije bilo vreme za vesti, na programu je bio neki koncert folklornog ansambla. Igralo se i veselilo iz sve snage kako samo ume na takvim lepim događajima.

Nikakav kajron dole nije išao iako sam sačekala nekoliko minuta. Onda sam se setila da prebacim tv na Tele5, francuski program u želji da saznam više o namerama NATO alijanse kad sam i tamo čula iste vesti! I nemački Kanal 7 upravo je ponavljao udarnu vest! Na RTS-u je i nadalje išao koncert… igralo se… ja sam bila u panici i odmah pozvala roditelje. Tata mi je rekao da naši još ništa nisu objavili, da gledaju koncert na tv, a da se ja okanem tih stranih vesti.

Foto: Miljan Čubranović

Tek što sam završila taj razgovor zazvonio je moj telefon i javila mi se prijateljica koja je i sama čula vesti na Euronews-u i CNN-u. Zajedno smo godinama delile isto mišljenje o svemu što smo devedesetih proživljavali ali nije nam bilo sada u pomoći… Onda su moji momci ušli u stan. Jedva sam sačekala da sin počne s tuširanjem i mužu nasamo saopštim šta sam čula.

Nasmejao se i ponovio da sam paničarka, da se ja ne razumem u politiku te da nisam sigurno dobro razumela… Prošetao se po tv kanalima, ali kako se i dalje na našim igralo, a strani su odmakli sa udarnim vestima, a on je bio sledeći za pod tuš, razgovor je prestao i tv ugasio. Ja sam počela sa pripremom večere, seckanjem nareska, povrća, itd… samo što smo svi seli za sto odjeknule su sirene za uzbunjivanje. Nemo smo se pogledali… ne sećam se danas tačno koji je bio naš sledeći korak, ali smo se svi iz zgrade sjurili niz stepenice ka izlazu.

Ispred ulaza već su stajale komšije, klinci su počeli da pikaju loptu a mi smo pričali. Dosta nas je čulo vest na Euronews-u ili CNN-u, komentari su bili svakojaki ali uglavnom su se odnosili na zaključano sklonište u našoj zgradi i odsustvo naših vesti… A onda je tresnula prva bomba za koju smo posle saznali da je bačena na prostor kasarne Jugovićevo i druga na policijski objekat na Klisi… ne znam da li tačno tim redom, ali više nije ni važno.

Mišica

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

nato bombardovanje

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Iv

24.03.2026 • 19:16

RTV sramota

Sve bi to bilo gorko-slatko sećanje, da nam na godišnjicu bombardovanja, 27 godina kasnije, na vojvodjanskom javnom servisu, ne gostuje “analitičar” Centra za društvenu stabilnost” i ne priča lażi i manipulacije.

7 10 -3
Zimski špricer

24.03.2026 • 15:54

Dijaspora

Živeli smo u Kumboru kod HN, preko puta tadašnje kasarne Orjenski Bataljon, danas čuveni PortoNovi. Imao sam nešto manje od 8godi iako sam realno bio glupi klinjo koji privodi kraju taj prvi osnovne znalo se da se nešto sprema, neka tenzija je postojala u danima pre 24.03. Kako i ne bi kad ti je ćale stariji vodnik u gorepomenutoj kasarni i danima već ne dolazi kući tik posle 15h kako obično biva, već dosta, dosta kasnije.
Tako je bilo i te večeri. Nešto jeste išlo na televizoru, pojma nemam šta i odakle, a onda su se tu negde oko osmice začule detonacije. Pomislih "je***i mater svoju, opet pecaju na dinamit, ali ovo im je neki jači dinamit Bokte". Vrlo brzo mi je objašnjeno da to nije baš bilo pecanje već da smo pod bombardovanjem i da su gađali položaje na poluostrvu Luštica, preko puta bukvalno. Iste večeri smo se brzinski prebacili u drugi kraj mesta, kamp naselje malo dalje od kasarne, iz bezbednosnih razloga. Otkud znaš kad će da roknu, pas im mater. Čitaće ovo sigurno neko ko je nekad služio vojsku dole ili letovao, znaće kolika je to kasarna bila i od kakvog značaja.
Elem, koliko se sećam, narednih možda nedelju dana nije bilo nastave, posle toga smo završili školsku godinu, prilično redovno. To svima bude fenomen kad pomenem ovde, kanda nisu toliko sipali po Crnoj Gori.
Ostalo je u sećanju i nekoliko situacija sa probijanjem zvučnog zida, posmatranja svega što prolazi nebom, ili noćno šaranje i cepanje istog..
Bilo, ne ponovilo se!

16 2 +14
N.k

24.03.2026 • 15:12

N.k

A ja se bio taman ozenio i preslio u babin stan,nismo ni znali da je bombardovanje. Tek sutra dan komsinica nas probudila,sva u strahu i unezverena,pobogu deco,rat,bombardovanje,brzo u skloniste. E koje sam ja srece,jos cu u vojsku morati, ali nista od toga nije bilo. Ostalo nam para za medeni mesec,gde ces,kud,nismo mrdnulo 1,5 mesec,sem za hranu i neku setnju i bas je bilo kvalitetno i udobno.

14 1 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.