Slavni glumci Zoran Radmilović i Maja Čučković su u nezaboravnoj predstavi Ateljea 212 "Kralj Ibi" ubedljivo prikazali grubosti i ludorije kraljevskog para, stvarnog ili umišljenog, svejedno.
Foto: 021.rs
Ali, podjednako osioni i gramzivi, sugeriše nam plakat Ferenca Barata za istu predstavu u izvođenju Novosadskog pozorišta, mogu biti i obični ljudi koje svakodnevno susrećemo, baš kao i oni koji plene modernim stasom i sjajnim izgledom.
Uloga štamparije
Rad poznatog dizajnera se tokom aprila može videti u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na izložbi "Novosadski kulturni plakat" i samo je jedan od podosta plakata koji su u vreme nastanka bili vizuelni poziv publici, a danas, godinama kasnije, prerasli su u samostalno umetničko delo.
Kustos Vladimir Mitrović je višedecenijsko bavljenje ovom temom predočio u postavku i predstavio je novosadskim i inim ljubiteljima umetnosti. Pred publikom je više od 200 plakata petnaest autora, pa posetilac može steći odličan uvid u ovdašnje dizajnerske maštarije.
I ima šta da se vidi. Plakati Jovana Lukića, Miše Nedeljkovića, Lasla Kapitanja, Radula Boškovića, Mirjane Šipoš, Branislava Radoševića sa protokom vremena dobijaju na umetničkoj snazi i impresivnosti.
Dizajna nema bez dobre i štamparije spremne da neprekidno prati tehničke i druge inovacije. Takva jedna je i štamparija "Stojkov" kojoj je pre petnaestak godina bila posvećena posebna izložba i koja je MSUV poklonila kolekciju dizajnerskih radova (bezmalo četrdeset autora) koji i čine osnovu muzejske zbirke ovih dana predočene javnosti povodom obeležavanja šest decenija od osnivanja Muzeja.
Poruka kao fenomen
Kao svojevrstan katalog autor izložbe je ponudio knjigu istog naziva kao i izložba za koju se može reći da je prava lokalna istorija dizajna. Saznajemo da je plakat kao forma komunikacije sa publikom od davnina prisutan na ovim prostorima.
Svakako je ugodno iznenađenje da je još Joakim Vujić za novosadsku predstavu "Crni Đorđe ili osvajanje Beograda" tražio i početkom septembra 1815. godine dobio dozvolu kako za izvođenje, tako i za štampanje plakata.
Srpsko narodno pozorište je od starta 1861. godine predstave redovno oglašavalo i plakatom. Novije, pak, početke plakatske delatnosti Mitrović nalazi kod Save Rajkovića i u njegovom radu za sokolski slet 1927. godine u Subotici.
Mada su koreni delatnosti prisutni od davnina, dinamičnija aktivnost locira se, ipak, u moderno doba. Ozbiljniji počeci vezuju se za vreme posle Drugog svetskog rata kada nova vlast insistira na tiražnosti štampanih medija.
Stvaraoci se uklapaju u trendove i počinju direktno da se bave porukom kao grafičkim fenomenom, bilo da je reč o umetnosti ili drugim segmentima života. Učestalost i važnost poruka i oglašavanja dovodi do zapošljavanja umetnika u novinskim i medijskim kućama. Ubrzo, kristališe se i specijalistički sistem obrazovanja, a dizajnerski rad postaje uobičajen i sve potrebniji u raznim prilikama.
U javnom prostoru
Tokom osme i devete decenije prošlog veka, dizajn ne samo da stiče status umetnosti, već u novosadskoj sredini doživljava snažan uspon i, kako se na izložbi može videti, dostiže svojevrstan vrhunac. Plakat se postavlja tamo gde je komunikacija sa publikom, potrošačima ili konzumerima najintenzivnija, dakle u javnom prostoru. Time se izlažu sudu najšire javnosti, od izrazito stručne do one koja do kulturnih potreba baš i ne drži.
No, za stvaraoce je neophodnost da istim radom zainteresuju kako onog ko neizostavno prati kulturna zbivanja, tako i onog ko za lepo i ne haje, bio izazov. Okreću se relativno novom izrazu i grade afirmaciju na prostorima znatno širim od lokalnih. Novi Sad, povremeno i drugi vojvođanski gradovi, insistiraju da manifestacije, posebno kulturne, budu snažno isticane i plakatom, pa se uvećavaju i mogućnosti za stvaralačku afirmaciju.
Pojavljuju se i izložbe usmerene na sam dizajn, FORMA Udruženja primenjenih umetnika, Trijenalna izložba pozorišnog plakata, Bijenalna revija studentskog dizajna... Da, te osamdesete i devedesete behu dani dizajna, poručuju nam kustos Vladimir Mitrović i izložba "Novosadski kulturni plakat".
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Stotu godišnjicu postojanja Arhiv Vojvodine će obeležavati tokom cele godine nizom izložbi čiji je cilj da sugrađanima predstavi makar delić bogatstva kojim raspolaže.
Kuća Milice Stojadinović Srpkinje, jedne od najistaknutijih srpskih književnica, danas propada zaboravljena i zapuštena, uprkos njenom neprocenjivom kulturnom značaju.
Od zelenih ulica Limana, preko mira Slane bare, pa sve do porodičnog duha Novog naselja, ali i sveprisutne gužve - svaki deo Novog Sada ima svoje prednosti i mane.
Ako ste proteklih meseci prošetali centrom Novog Sada, naročito oko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, verovatno ste naišli na neobičnu scenu – mlade ljude obučene kao princeze, prinčevi i vitezovi.
Pred sam kraj kalendarske godine, vredan događaj obogatio je kulturnu scenu ove ravnice i u narednom periodu biće stalna tema u najvećem gradu juga Panonije.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar