Zgrada "Radničkog" - sećanje na drugačija vremena

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Novi Sad
14.09.2026.
11:45 > 11:45
Dvanaestospratni oblakoder na početku Vojvođanskih brigada izgleda poprilično izdvojeno u neposrednom okruženju vila i reprezentativnih porodičnih kuća.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Zgrada "Radničkog" - sećanje na drugačija vremena
Foto: 021.rs
Od same izgradnje 1966. godine postavljalo se pitanje otkud da se država, koja je u to vreme pažljivo vodila računa o svakom većem građevinskom objektu, odlučila da specifičnu obrazovnu instituciju Radnički univerzitet "Radivoj Ćirpanov" locira upravo u najelitniji novosadski kvart. 
 
U startu bilo je rezervi prema za to vreme monumentalnom zdanju, u novinama se pisalo da je bilo bolje u dvanaest vojvođanskih manjih mesta podići jednospratnu školu. Ipak, neobično široka lepeza aktivnosti "škole za odrasle" učinila je da se novo zdanje brzo odomaći i prihvati u celokupnoj novosadskoj javnosti.
Moćno modernističko zdanje
 
Radnički univerziteti su bili obeležje socijalističke Jugoslavije i to od prvih dana pa sve do raspada nekadašnje države. Vidimo to i ovih dana na izložbi "Radnički" koju su u prizemlju palate po novom vlasniku imenovane "Vega IT" pripremili deo zaposlenih i tim Muzeja Vojvodine na čelu sa kustosom Vojislavom Martinovim. 
 
Fotografije, plakati, priručnici, mašine za pisanje (šta to beše?)..., podsećaju nas na dane kada su na hiljade Novosađana svakodnevno dolazili na razne forme edukacije. A tu se moglo doučiti valjda za sve što se poželi; bilo je tu klasičnih zanata, ali i kurseva za tada veoma tražene daktilografe ili za turističke vodiče.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Vega IT (@vega_it)

 
Treba reći da je mreža radničkih univerziteta brzo razvijena širom Jugoslavije. Tako je samo u Vojvodini već krajem šeste decenije u čak 27 (od ukupno 45) opština bilo lokalnih radničkih univerziteta. U fabričkim i rudarskim mestima aktivnost ovih institucija je bila i življa, a značaj još i veći. Novosadsko zdanje jeste bilo reprezentativno, ali na izložbi "Radnički" mnogi se začude kada vide fotografiju Radničkog univerziteta "Moša Pijade" u Zagrebu: neverovatno moćno zdanje tipično modernističke arhitekture.
Dokvalifikacija u grad pridošlih
 
Popularnost ovakvih doškolovavanja potiče iz Nemačke tokom vajmarskih dana kada su, pod marksističkim uticajem, gotovo svakog meseca nicale škole ovakvog tipa. Odmah su prihvaćene od najširih slojeva i levičarskih krugova. Naravno da se posle Drugog svetskog rata i dolaska na vlast Komunistička partija Jugoslavije oslonila i na ovakve edukacije za šire mase, naročito posle Informbiroa i razlaza sa Komunističkom partijom Sovjetskog Saveza. Tako su već 1952. godine u većim vojvođanskim gradovima počele škole za dokvalifikaciju kako gradskog proletarijata, tako i, možda još i više, seljačkih masa koje su ubrzano napuštale selo i posao nalazile u poprilično brzoj industrijalizaciji.
 
 
Uz primetan razvoj školstva i posebno univerzitetskog obrazovanja bilo je i te kakvih potreba za, žargonski kazano, večernjim školama. Pre rata čak 85 odsto stanovništva u Jugoslaviji bili su seljaci sa završenih najviše četiri razreda osnovne škole, dok je u pojedinim krajevima gotovo trećina stanovništva bila totalno nepismena. 
 
Preduslov za opšti razvoj bilo je obrazovanje praktično celokupnog stanovništva i komunisti su na tome mnogo insistirali. Sa današnje distance može se uočiti da je bilo mnogo kampanjskog, a obrazovni programi su bili izrazito ideologizovani. Ipak, nesporno je da je sasvim pristojnih rezultata bilo podosta.
"Radničko samoupravljanje"
 
Prelazak na radničko samoupravljanje bio je snažan podsticaj dodatnom obrazovanju. Kako su u radničke savete birani radnici iz direktne proizvodnje, bilo je potrebno da, kako bi razumeli poslovanje firme i donosili odluke, ovladaju izvesnim društveno-ekonomskim znanjem i vokabularom. Naravno da je partija na vlasti učinila sve kako bi radnička klasa, ali i celokupan živalj, u što većoj meri stekao marksistički oblikovano znanje. Ideologizacija nastavnih programa bila je efikasan način da se cilj postigne.
 
Kako se život razvijao, i radnički univerziteti su shvatali da moraju držati korak sa vremenom. Čim jedna delatnost uđe u modu, odmah su, pre drugih, organizovali obuku. Tako su već krajem osme decenije prošlog veka počeli sa programima za obuku na radu sa kompjuterima, a naglo su počeli da šire i paletu raznovrsnih kulturnih, pa i zabavnih sadržaja.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Vega IT (@vega_it)

 
Monopolska delatnost
 
Ipak, bezmalo od samog početka jedna aktivnost je prožimala rad univerziteta. Reč je o kursevima stranih jezika, počevši od polaznih pa do specijalističkih za pojedine struke. 
Tako je, na primer, u jednom periodu bilo čak jedanaest nivoa engleskog jezika čija se nastava redovno izvodila i to bez kurseva za ovladavanjem engleskim iz specijalističkih delatnosti koji su posebno organizovani, prema potrebama korisnika. Država je i te kako favorizovala ovaj tip institucija. U vreme socijalizma nije bilo dopušteno osnovati privatnu školu za strane jezike, obuka je bila monopol radničkih univerziteta.
 
Sa prelaskom na kapitalistički sistem delatnost radničkih univerziteta se brzo ugasila. Bilo je jalovih pokušaja da se pojedini preobraze u takozvane otvorene univerzitete. 
Zgrada u Vojvođanskih brigada je jedno vreme služila kao renterijer poslovnog prostora, ali je požar 6. aprila 2000. godine zahvatio i u potpunosti onesposobio zdanje. Dve decenije je bila ruglo u centru grada, niko nije imao ideju šta da radi sa njom, a nije bilo ni para za obnovu takvog kolosa. I kada su mnogi pomislili da je reč o "večnom ruglu", pojavili su se (domaći) privatnici, uložili znatan novac i oblakoder preuredili u velelepno poslovno zdanje u centru grada. Dva najniža nivoa su ostavljena za širu aktivnost.
 
Šta nam nedostaje?
 
Posebno u većim gradovima, dobar deo stanovništva je dolazio gotovo svakodnevno na lokalni radnički univerzitet, na časove stranog jezika, dodatnu edukaciju ili na programe kulturne ili zabavne delatnosti. Stoga svi "Radnički" doživljamo kao deo (produžene) mladosti. 
 
Bilo je potrebno da se ugasi zajedno sa nestankom socijalizma pa da shvatimo koliko nam je značio. Danas privatna inicijativa nudi ono što je bila delatnost radničkih univerziteta možda i na kvalitetniji način, ali po mnogo višoj ceni. 
 
Izrazita skupoća novih ponuđača učenja stranih jezika, međutim, nije jedino što smeta. Nedostaje nam, pre svega, briga koju je socijalističko društvo ispoljavalo prema ljudima, doduše često i na paternalistički, previše naglašen, način. Više bliskosti i topline u svakodnevici dobro bi nam došlo.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Radnički univerzitet

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata:
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata: "Da je svih 230 notara overavalo potpise, morali bi po četiri u minuti"
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin,
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin, "student koji želi da uči", Željko Rebrača, Lidija Vukićević...

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Krečenje Novog Sada

Krečenje Novog Sada

04.06.2026.• 2
Nekako o Đurđevdanu skoro svake godine, kako je i domaćinski red, Duško Bogdanović okreči Novi Sad, izdanjem serijala knjiga "Senke sećanja".
Novosadski plakati za sva vremena

Novosadski plakati za sva vremena

18.04.2026.• 1
Slavni glumci Zoran Radmilović i Maja Čučković su u nezaboravnoj predstavi Ateljea 212 "Kralj Ibi" ubedljivo prikazali grubosti i ludorije kraljevskog para, stvarnog ili umišljenog, svejedno.
Ko su princeze i vitezovi iz centra Novog Sada?

Ko su princeze i vitezovi iz centra Novog Sada?

28.07.2025.• 11
Ako ste proteklih meseci prošetali centrom Novog Sada, naročito oko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, verovatno ste naišli na neobičnu scenu – mlade ljude obučene kao princeze, prinčevi i vitezovi.

Nestali Novi Sad

25.12.2024.• 7
Pred sam kraj kalendarske godine, vredan događaj obogatio je kulturnu scenu ove ravnice i u narednom periodu biće stalna tema u najvećem gradu juga Panonije.
Najkomentarisanije