Šta je to "jedna tačka ulaska u pravosuđe" i zašto se tiče svakog građanina?

Autor: Nadežda Joveš Grbić

Info

14.09.2026.

11:24 > 11:24

Poslednjeg dana avgusta u Narodnoj skupštini usvojene su izmene Zakona o sudijama, Zakona o javnim tužiocima i novi Zakon o Pravosudnoj akademiji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Šta je to "jedna tačka ulaska u pravosuđe" i zašto se tiče svakog građanina?

Foto: 021.rs

Njima je iz korena promenjen način izbora pravosudnih funkcionera – sudija i javnih tužilaca, tako što je uvedena "jedna tačka ulaska u pravosuđe". Ta jedna tačka ulaska su, od sad, vrata Pravosudne akademije.

Ova promena znači da će od 1. marta 2027. godine, jedino oni pravnici, koji su nakon polaganja pravosudnog ispita uspeli da upišu i Pravosudnu akademiju, dobiti šansu da ih Pravosudna akademija predloži za izbor na funkciju sudije ili javnog tužioca, a nakon što okončaju njenu prethodnu obuku.

Na prvi pogled se može učiniti da je ovo neka uska stručna tema, organizacionog, a ne suštinskog tipa. Međutim, ovo je toliko fundamentalno pitanje, da se može uporediti sa rušenjem nosećeg stuba neke građevine - ono je od ključne važnosti ne samo za pravnike i pravosuđe, već i za svakog građanina, i uticaće neminovno na svakog pojedinca, i na društvo kao celinu.

Prvo što je bitno da građani znaju, jeste da je ovakakav koncept izbora pravosudnih funkcionera proglašen neustavnim (odlukom Ustavnog suda iz februara 2014. godine), a takođe nije prihvaćen kao predlog u temeljnom procesu ustavnih reformi 2022. godine.

Stoga je cela stručna javnost doživela, može se slobodno reći, šok, kad je u avgustu 2024. godine na prepad, za vreme godišnjih odmora, opet pokušano uvođenje ove tektonske izmene, mimo svih pravila o načinu izmene sistemskih zakona. Snažnom i jedinstvenom reakcijom svih relevantnih strukovnih udruženja, koja se dosledno od prvog do zadnjeg dana protive ovakvom konceptu, ovaj proces je zaustavljen, u čemu je presudnu ulogu odigrao Visoki savet sudstva, kao ustavno telo u čijoj je isključivoj nadležnosti izbor sudija, koji je dao negativno mišljenje na ovakav način izbora u decembru 2025. godine, a koje i dalje važi.

Međutim, uprkos ovim činjenicama, od kojih je procesno najvažnija da Visoki savet sudstva (koji je u nešto drugačijem kadrovskom sastavu od aprila meseca ove godine, zbog novoizabranih pet članova iz reda sudija) nije izmenio ni povukao svoje mišljenje iz decembra 2025. godine, dana 31. avgusta 2026. godine su usvojene izmene ova tri pravosudna zakona.

Ovaj koncept izbora pravosudnih funkcionera se, iako već dva puta "sahranjen" i stavljen ad acta, opet pojavio zahvaljujući svom kreatoru - izvršnoj vlasti, kako bi sudsku granu vlasti pretvorio u javnu službu sličnu vojsci i policiji – argument doslovce izrečen od strane jednog učesnika javne rasprave povodom ovih izmena u oktobru 2024. godine, kao razlog PRO izmena.

Ne morate biti pravnik da zaključite da u ovome ima logike koliko i u tome da presađujete srce na mesto odstranjenog bubrega. Funkcije organa, pa i onih državnih, ne mogu biti promenjene mimo svoje osnovne svrhe i zadatka, a da celokupan organizam nastavi normalno da funkcioniše.

Sve detaljne i savršeno argumentovane pravne analize strukovnih udruženja, koje možete pronaći na njihovim web sajtovima (Društva sudija Srbije, CEPRIS, Asocijacije sudijskih pomoćnika) uz niz drugih materijala na ovu temu, mogu se sumirati u jednoj rečenici - od sad postoje samo jedna vrata na koja se ulazi u pravosuđe posle završenog pravnog fakulteta, i iz kojih izlaze sve buduće sudije i javni tužioci – vrata Pravosudne akademije, a ključeve tih vrata drži izvršna vlast.

Zašto? Zato što Pravosudna akademija nije ustavna kategorija ovlaštena da bira sudije, i nema garancije nezavisnosti i samostalnosti primerene sudskoj grani vlasti.

Pravosudna akademija je institucija kojoj je od 2010. godine poverena početna i stalna obuka sudija, tužilaca i pravosudnog osoblja, koja funkcija se vidi i iz njenog naziva.

Međutim, ona se sad, suprotno važećim propisima, odluci Ustavnog suda, mišljenju relevantne stručne javnosti i Visokog saveta sudstva, takoreći na silu, pretvara u instituciju koji faktički odlučuje ko će biti pravosudni funkcioneri. To čini u dva kruga filtracije - prvo ima prethodnu selekciju kroz upis kandidata koje će obučavati, a potom dolazi selekcija kroz njihovo predlaganje za izbor na funkciju - tako da Visokom savetu sudstva ostaje samo formalnost odobravanja jednog od već predizabranih kandidata.

Ono što je bitno imati u vidu, jeste da nijednim propisom nije proklamovana nezavisnost Pravosudne akademije, dakle nema ni pretvaranja da jeste nezavisna, ali zato jeste Zakonom o Pravosudnoj akademiji propisano da nju finansira i delimično upravlja, ministarstvo, odnosno, izvršna vlast.

Šta mislite, da li se može očekivati, logično i zdravorazumski, da institucija koju finansira, kadrira i organizuje politička izvršna vlast, ima kapacitet da bira nezavisne i samostalne sudije i tužioce?

Kad imate u glavi sliku, prototip sudije i tužioca kakvog biste kao građanin želeli da imate u svojoj državi, mislite li da ovakva izmena ima za cilj poboljšanje kvaliteta pravosudnih funkcionera?

Mislite li da se u svrhu jačanja pravosuđa oduzima nadležnost, od Ustavom za to predviđenog nezavisnog i samostalnog pravosudnog saveta, i prebacuje na telo pod kontrolom izvršne vlasti? I to suprotno glasnom i argumentovanom protivljenju sudija, profesora, svih relevantnih strukovnih udruženja, i tog pravosudnog saveta, čija saglasnost je neophodna za izmenu zakona?

Imate li poverenja, kao građani u čije ime se presude donose, u stručnost i nezavisnost tako izabranih sudija, ako znate da je jedan od kriterijuma za upis kandidata u Pravosudnu akademiju, koji se najčešće ispostavi kao presudni, test opšte kulture?

I da je 2023. godine video dokumentovan i prijavljen slučaj kandidata za prijemni ispit koji je imao unapred spremljena pitanja i odgovore?

I ako znate da se prema istraživanju iz 2023. godine više od 90% već izabranih sudija protivilo ovakvom načinu izbora, iako je veliki broj anketiranih sudija bio polaznik i uspešno okončao Pravosudnu akademiju?

Ako to svedemo na neki banalan primer, da li biste se usudili da vodite svoje pravne bitke kao obični građani, ako npr. treba da se sudite s nekim ministarstvom oko neke vaše imovine, čiju eksproprijaciju ne dozvoljavate, ili nekog drugog prava, a sudiće sudija kog je birala instuticija pod kontrolom drugog ministarstva?

Pravosudna akademija ima vrlo važnu funkciju kontinuirane edukacije pravosudnog osoblja, i niko ne osporava njen značaj i ulogu u tom pogledu, štaviše - kvalitet obuka i predavača na seminarima koje organizuje često prevazilaze naša očekivanja, i ostave vrlo dobar utisak na nas koji ih pohađamo. To je institucija u koju treba ulagati i unapređivati je, shodno njenoj ulozi i svrsi, koja jeste od izuzetnog značaja.

Ali vrata te ustanove, iz niza razloga (od povrede ustavnih odredbi o zabrani diskriminacije, nadležnosti Visokog saveta sudstva i podele vlasti na tri grane, pa do samih organizacionih nelogičnosti, i niza primedbi koje je Evropska unija pismeno iznela u odnosu na organizaciju i funkcionisanje ove ustanove u bar tri navrata (na koje opet upućujem da se lično upoznate u Komentaru Društva sudija Srbije na nacrte Zakona o pravosudnoj akademiji i Zakona o sudijama broj 21/26 od 06.05.2026. godine, koji je objavljen na sajtu Društva sudija Srbije, gde su iznete vrlo pregledno, temeljno, ali ne i preopširno - na dvadesetak strana), ne mogu biti jedina vrata za ulazak u pravosuđe, dok god važi Ustav ove zemlje.

Ova izmena nema ništa manji značaj i uticaj na funkcionisanje pravosuđa od tzv. decembarskih "Mrdićevih zakona". Štaviše, njome se udara u same temelje ustavnog demokratskog uređenja i koncepta podele vlasti na tri grane. Skrivanje pod velom toga da i u Evropi postoje zemlje gde Pravosudna akademija bira sudije, samo je nevešto izgovaranje i poređenje naše pravne kulture, koja se odlučila za evropsko demokratsko uređenje tek pre 40 godina, sa zemljama koje su pre 400 godina potpuno efikasno parlamentom i zakonima ograničavale kraljeve, ili izmislile građansku revoluciju i koncept ljudskih prava pre 250 godina, i u skladu sa tim vrednostima su organizovale i svoje Pravosudne akademije.

Oblačenje jagnjeće kože argumentom da Visoki savet sudstva ipak daje zadnji potpis, ne sakriva vučiju dlaku - činjenicu da je to stavljanje pod kontrolu celokupnog kadra u pravosuđu, jer se ni pripravnici, ni saradnici, ni sudije ni tužioci, u celoj Srbiji, neće moći zaposliti u pravosuđu, ako ih uz pomoć testova opšte kulture, ne odabere Pravosudna akademija, institucija pod kontrolom izvršne vlasti sa 40-ak zaposlenih u Beogradu i po jednim predstavnikom u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, što je nonsens samo ako se gleda sa aspekta apsurdne centralizacije za preko stotinu sudova i tužilaštava, bez da išta drugo imate u vidu.

Nije ni ranije nedostajalo pokušaja da se oduzme suština, i uspostavi kontrola političkih vlasti nad pravosuđem, a tačno je i da je postojeći proces izbora sudija izuzetno problematičan jer mu nedostaje objektivnost, te svakako postoji potreba za podrobnijim regulisanjem načina izbora, na šta su iz Sindikata sudske vlast u maju mesecu ove godine javno ukazali saopštenjem.

Ali takva suštinska i svrsishodna unapređenja i poboljšanja moraju biti sprovedena na ustavan i zakonit način – od strane Ustavom određenog pravosudnog tela, koji je ovlašćen da ovu materiju uređuje donošenjem odgovarajućeg podzakonskog akta, kojim detaljnije reguliše zakonom propisane uslove. Ovo nije ni ispravan način, ni ispravan cilj - jasno je kao dan da je cilj upravo suprotan svrsi jačanja pravosudnih institucija, i da će za posledicu imati slabljenje vladavine prava i pravne države.

Zato, dragi građani Republike Srbije, ako vam je možda promakla ova vest o izmenama pravosudnih zakona kao nebitna, znajte da je ova izmena dalekosežnija i pogubnija čak i od o npr, promene namene zemljišta u područjima zahvaćenim požarom, koje je izglasano isti dan, u moru drugih zakona (što isto govori o kvalitetu istih), i zadobilo je više medijske pažnje.

Ovim se menjaju društveni temelji i pokušava eliminisati noseća funkcija jednog od tri stuba vlasti, čime bi on postao samo prividan i deklaratoran, bez suštine.

Autorka je viša sudijska saradnica u Višem sudu u Novom Sadu članica Asocijacije sudijskih pomoćnika.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

PRAVOSUĐE

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.