Suša u Srbiji: Opomena za sva vremena
Pogodila nas je žestoka suša, kakva se ne pamti.
Foto: 021.rs
To što je ista nedaća zadesila bezmalo celu Evropu samo govori o razmerama nevolje i o dubokim korenima opasnosti koja se nadvila nad nama.
To što nevolja neće brzo proći ukazuje da će nove okolnosti, oblikovane pre svega nedostatkom vode, potrajati i svakim danom sve više postajati naša stvarnost.
Bez padavina
Možda je najneugodnije što meteorolozi ne najavljuju promene ni na srednji rok, pa se prognozira da će ekstremno toplo i bezvodno vreme obuhvatiti i prvu dekadu avgusta. Potom bi se, verovatno, moglo očekivati izvesno osveženje, ali ne i kiša.
Meteorolozi na svojim kartama ne vide padavine gotovo sve do kraja osmog meseca. Drugim rečima, nevolja će se odužiti i naredni dani biće ozbiljno iskušenje za sve nas.
I ranijih godina smo na TV ekranima viđali kako se leti najživlji rečni saobraćaj na Starom kontinentu, dakle na Rajni, minimalizuje na samo tridesetak santimetara dubine plovnog toka.
Brodovi jedva prenose i petinu ranije planirane robe. Ovoga puta još grublji manjak vode i zastoj rečnog saobraćaja zahvatio je i Dunav, drugu evropsku reku po dužini. Inače živi rečni saobraćaj u Mađarskoj je, praktično, zaustavljen, a i kod nas odvija se četvrtinom kapaciteta na koji se računalo.
Nedovoljno struje
Manjak vode ugrozio je i rad dunavskih energana, posebno dve đerdapske koje su dugo bile najveće evropske hidroenergane. Dotok vode je rekordno nizak, ispod 1.400 kubika u sekundi, tri i po puta manje nego što je uobičajeno u ovo doba godine.
Ne čudi onda što iz Đerdapa stiže manje od trećine uobičajene količine struje, a lako je moguće da se rad privremeno i zaustavi.
Možda je veće iznenađenje da je manjak vode toliki da je nema ni za hlađenje nuklearnih elektrana, niti za hlađenje proizvodnih pogona energane u Kostolcu. Mađari će od ponedeljka morati da zatvore nuklearku Paks koja čini gotovo polovinu domaće proizvodnje struje, što kod naših severnih suseda može, uz iznenadni kvar na termoelektrani snage 400 MW, dovesti do redukcije i povremenih ograničenja u korišćenju električne energije.
U električnom sistemu Rumunije je tek za nijansu manje dramatično, a ozbiljnih problema ima i energetski sistem Bugarske. Srbija i sve okolne zemlje su ušle u period kada će se morati da žive uz saznanje velikog manjka električne energije, a ne bi bilo iznenađenje i da se podsetimo povremenih isključenja.
Pročitaj još
Ograničena upotreba vode
Po običaju, seljaci trpe najveću štetu kada nema padavina. Do pre 15-20 dana je izgledalo da će godina za kukuruz, soju i suncokret biti rekordna, danas je pitanje hoće li išta preživeti ovoliku sušu.
Tu je i podbačaj svih useva za stočnu ishranu, a i jesenje vrste voća, koje je ove sezone rekordno ponelo, pretrpeće štete, posebno u kvalitetu ploda.
Međutim, svi ovi veliki problemi, čije će se posledice meriti u milijardama evra, mogu biti tek marginalni, ako država Srbija, u saradnji sa susednim energetskim sistemima, ne uspe da održi minimalnu količinu struje potrebnu za uredno snabdevanje, pa tako dođe i do redukcija upotrebe vode.
Na 40 stepeni Celzijusa to može biti pogubno za brojne osetljivije kategorije stanovništva, starije, bolesne, decu, a možda ponajviše za siromašnije čiji materijalni status ne omogućava ugradnju klima-uređaja u svaku sobu, niti kupovinu pića i hrane prilagođene vrelim vremenima, naravno skuplje od standardnih izdataka u te namene.
Pogotovo bi bilo neugodno i sa ozbiljnim posledicama ukoliko bude potrebno ograničeno korišćenje vode, što su, inače, započele pojedine opštine u Srbiji, prva u Gornjem Milanovcu, čije su akumulacije za snabdevanje vodom u problemima sa vodozahvatištima.
Nauk za ubuduće
Najpreči zadatak vlasti na svim nivoima je da u ovim teškim prilikama reaguju maksimalno odgovorno, učine sve kako bi proizvodnja pijaće vode, što je osnovna potreba, bila dovoljna za potrebe građana. Racionalnom potrošnjom građani bi trebalo da podrže takve napore. Ukoliko izostane saglasje po ovako važnom pitanju, problemi sa vodom bi mogli da dodatno i drastično uvećaju.
Podjednako je, međutim, važno da opasnost koja nam je pripretila bude i nauk za dolazeća vremena. Nije baš da smo sasvim iznenađeni sušnim danima. Već se dugo suočavamo sa ovom nevoljom, istina uglavnom u znatno manje izraženoj formi.
Od početka veka čak jedanaest godina je proglašeno kao izrazito sušno, posebno ona iz 2012, mada je i preklanjska bila i te kako intenzivna i sa krupnim posledicama. Poređenja radi, u periodu 1960-2000. samo su dve godine, 1963. i 1983, bile u ovoj kategoriji, pa se i kod nas već duže govori o "nestanku proleća", sve dužem i sve toplijem letu, ponajviše o klimatskim promenama naznačenim kao ishodištu nevolja tokom žarkih leta.
Obaveza države
Ipak, malo šta se uradilo da se prilagodimo novim okolnostima i primerimo naše svakodnevno ponašanje. Mada je od ključnog značaja da se promenama prikloni svaki pojedinac, ton i dinamiku prilagođavanja određuje država, preciznije njena spremnost da započne sa temeljitim promenama.
Na državi je da izgradnjom kanala i podsticanjem kupovine zalivnih sistema podstakne navodnjavanje, bez čega nema konkurentne poljoprivrede, ali i da organizovanjem sakupljanja kišnice učini prvi korak kako nam dragocena tečnost ne bi odlazila u nepovrat.
U Nemačkoj se već više od dve decenije podižu stambeni objekti u kojima se voda nakon tuširanja sakuplja, zadržava i potom koristi za ispiranje toaleta, preko koga se, inače, u domaćinstvu utroši najveća količina vode. Čini se da je vreme da se ovakva izgradnja raširi širom Evrope, naravno i Srbije.
Naravno, ima još dosta mogućnosti da se racionalizuje upotreba vode, pri čemu akciju treba da prati i veliko ozelenjavanje naselja, kako uličnim drvoredima tako i parkovima koji dramatično manjkaju vojvođanskim varošima, posebno prestonici Novom Sadu.
Zahvatila nas je dramatična suša i na nama je da se sa njome izborimo na što kvalitetniji način. Međutim, bilo bi pogubno da već na jesen sve zaboravimo i vratimo se uobičajenoj životnoj kolotečini. Nevolja koja nas je zadesila jeste ozbiljna, po ljude će ostaviti krupne posledice.
Ali, ako nas nepripremljene u budućnosti još jednom zatekne ovakva napast, posledice će biti znatno veće i neuporedivo grublje. Stoga se prilagođavanje promenama mora započeti odmah čim aktuelna suša prođe, jedino tako možemo da se sačuvamo od nedaća čije će svako naredno izdanje biti sve drastičnije i sve opasnije po sam život ljudi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Uvozimo mašine, izvozimo pamet, a budućnost kupujemo sićom iz "tajnih fondova"
27.07.2026.•
10
Zašto uvozimo mašine, a izvozimo pamet, dok nam akademska elita glasa u mraku, a budućnost se kupuje za sitniš iz "tajnih fondova"?
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
12
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
10
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
5
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Komentari 2
Dosla
nema klime,
Beton i asfalt u gradovima rastu,
kazu investitori na "dobrome" glasu.
Ne rashladjuju se, a ne primaju kisu,
bez zelenila tesko ljudi u njima disu.
Sve ode u prazne nekretnine,
a tek ce biti "zime".
Kada jos i pitke vode bude manje,
nastupice tesko s'anje!
Dzaba pare i bogatstvo pusto,
kada usledi ovakvo iskustvo.
Padace nam ljudi kao klasje,
kada dodje ovakvo vreme pasje!
O
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar