Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Foto: Beta (AP Photo/Markus Schreiber)
Napetost koja se sada razrešila nastala je pre četvrt veka, kada je crna magija korporativnih pripajanja u režiji Vol Strita objavila neosnovane procene vrednosti mnogih kompanija koje su onda neslavno propale.
Dok Elon Musk nastavlja da se bogati, nama ostaje da zurimo u veliki problem modernog kapitalizma, u spremnost tržišta da investira u sopstvene zablude.
Kao sve velike prevare, i ova je ogrnuta plaštom pseudo-nauke: dirljivom verom da je cena akcija neke kompanije najbolji indikator njene stvarne vrednosti, kao i osnova racionalne prognoza njenog budućeg bogatstva, zdravlja i profitabilnosti.
Činjenica da se kreativna matematika kojom je vrednost SpaceX-xAI projekta podignuta na 1,25 biliona dolara prihvata gotovo bez otpora može se objasniti dvema rečima: motivisana iracionalnost.
U pogledu motivacije sve je jasno, ako imamo u vidu milione koje će zaraditi svi oni koji se priključe ovom poslu. Što se tiče iracionalnosti, ona isplivava posle pažljivijeg ispitivanja sličnosti sa prevarantskom aritmetikom korišćenom u pripajanjima AOL-Time Warner i Daimler-Chrysler.
Ali prvo treba postaviti širi kontekst: cenama akcija često se manipuliše. Zato su one neupotrebljive kao pokazatelj buduće profitabilnosti, čak i prosečne. One se zapravo koriste kao primarni instrument prenosa bogatstva naviše. Iza njih skrivena trulež prikazuje se kao tržišno čudo. Pripajanje SpaceX i xAI dobar je primer za ovu tužnu priču. Sve ostalo može se objasniti praksom otkupa sopstvenih akcija.
Pođimo od logike na kojoj počiva veliko Muskovo pripajanje, kao odjek sličnih projekata s kraja 90-ih i početka 2000-ih. Da bismo pokazali kako ovlašno prikrivena prevara funkcioniše, zamislićemo dva proizvođača vidžeta: Gudvidžet, staru i dosadnu firmu sa solidnim iskustvom, i AIvidžet, novu trendi kompaniju.
Tržišna kapitalizacija (K) za Gudvidžet, kompaniju staru 30 godina, s godišnjom zaradom (E) od 5 milijardi dolara i godišnjom stopom rasta od 10%, iznosi 50 milijardi dolara, što daje solidan odnos cene i zarade (K/E) od 10:1. Kompanija AIvidžet, s druge strane, postoji oko godinu dana i zaradila je 2 milijarde dolara.
Međutim, na osnovu penušavih projekcija očekivanog rasta u budućnosti kojom će vladati veštačka inteligencija, njena tržišna kapitalizacija iznosi 100 milijardi dolara, što daje odnos cene i zarade (K/E) od čak 50:1.
Pročitaj još
Racionalna osoba bi ocenila da je Gudvidžet sigurnija investicija. Ali Vol Strit ne razmišlja tako. U razumnoj proceni vrednosti novog entiteta koji nastaje spajanjem, logično bi bilo da se dve tržišne kapitalizacije jednostavno saberu: 50 milijardi + 100 milijardi = 150 milijardi.
Ali to nije dovoljno ambiciozno! Vol Strit ne sabira, Vol Strit množi. Dakle, sabraćemo zarade dve kompanije (5 milijardi dolara + 2 milijarde dolara = 7 milijardi dolara), a onda ćemo zbir pomnožiti sa višim K/E koeficijentom – onim za perspektivni AIvidžet. Vrednost nove kompanije tako narasta za solidnih 200 milijardi, na čak 350 milijardi dolara (50:1 x 7 milijardi).
Posle posete finansijske zubić vile, novonastala kompanija će nastaviti da jaše na cunamiju pompe koji je katapultirao tržišnu vrednost AIvidžeta neposredno pred pripajanje.
Očigledno je zašto finansijski inženjeri Vol Strita to rade: njihove naknade i provizije obračunavaju se na osnovu konačnog iznosa. Ali zašto investitori žmure na to? Razlog je uvek isti: nevažno je da li oni veruju u lažnu aritmetiku, bitno je samo da veruju da će dovoljan broj drugih investitora razmišljati i postupati kao oni.
Činjenica da se takva pripajanja obično tužno završavaju (kao što pokazuje sudbina Time Warnera i Chryslera) ne ide u prilog tvrdnji da je tržište "u proseku uvek u pravu" i potvrđuje da cene veoma dugo mogu biti manipulisane, sve dok muzika ne stane i mnogo ljudi ne izgubi mnogo novca – da bi igra nameštanja počela ispočetka.
Tu je zatim otkup sopstvenih akcija kao sredstvo manipulacije cena između perioda uspona i pada. Nakon što ju je predsednik Franklin Roosevelt mudro zabranio 1934. godine, praksa je ponovo legalizovana 1982. Potez je obrazložen zavodljivom retorikom "vraćanja vrednosti akcionarima".
Zvanično obrazloženje – tvrdnja da je otkup isto što i isplata dividende – obična je intelektualna prevara. Istina, i jedno i drugo uvećava bogatstvo akcionara – ali tu svaka sličnost prestaje.
Zamislite kompaniju kao picu isečenu na osam delova. Dividenda je dodatni komad pice za svakoga ko već ima parče; vlasnik dobija opipljivu korist, ali njegov vlasnički udeo (komad) ostaje isti.
Takođe, dužni ste da odmah platite porez na isplaćene dividende. Kod otkupa, s druge strane, kompanija kupuje dve od osam kriški i sklanja ih sa stola, tako da sad imate jednu šestinu kompanije. Ne morate da plaćate nikakav porez dok deonice ne prodate, a zahvaljujući veštačkom uvećavanju vrednosti možete imati koristi od lažiranih pripajanja o kojima smo govorili.
To je ključna razlika. Rast dividende ukazuje na veru menadžmenta u budući profit od realnog rasta. Taj rast ima racionalna ograničenja: ako se proceni da je dividenda previsoka, investitori će se uplašiti da kompanija potkopava svoju budućnost, pa cena akcija može pasti. Otkup ne šalje takve signale. To je trik koji se u finansijskom inženjeringu koristi za veštačko pumpanje cene. Slobodna sredstva kompanije ne koriste se za razvoj, već za izgradnju iluzije vrednosti i izbegavanje plaćanja poreza.
U doba Rooseveltovog Nju dila otkup sopstvenih akcija bio je zabranjen jer je u takvoj praksi prepoznata alatka za manipulaciju i pljačku. Kleptokratija koja se uzdigla na krilima Margaret Thatcher i Ronalda Reagana tražila je da se otkup ponovo dozvoli.
Posle alhemije mega-pripajanja, veštačkog pumpanja cena i okeana jeftinog novca iz centralnih banaka kojim je sve to podmazivano posle finansijske krize 2008. godine, od ideje da je cena akcija najbolji pokazatelj realne vrednost ostala je samo laž kojom se kažnjava svako ko nema direktne koristi od fatamorgana poput Muskove fantazije od 1,25 biliona dolara.
Tekst Janisa Varufakisa prvobitno je objavljen na sajtu Project Syndicate, a u prevodu na srpski objavljen je na sajtu Peščanika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar