Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Foto: 021.rs
Mada je zvanični početak 50 dana duge zvanične kampanje 22. februar, život kod našeg severnog suseda je već mesecima umnogome oblikovan predstojećim događajem.
Štaviše, politička zbivanja se izuzetno pažljivo prate širom kontinenta, ponajviše u Briselu, sedištu Evropske unije. Mađarska je član najlukrativnije zajednice na svetu, ali se po mnogim stavovima toliko razlikuje od ostalih članica da, oslanjajući se na konsenzus kao osnovni princip donošenja odluka u Uniji, blokira ne tako mali broj većinskih inicijativa.
Kraj koketiranja
Brisel je dugo bezuspešno pokušavao da nekako odobrovolji i dogovori se sa vlašću u Mađarskoj, a nevolja je po Evropsku uniju tim nezgodnija što se ista stranka FIDES i njen osnivač i predsednik Viktor Orban već 16 godina neprekidno nalaze na vlasti zahvaljujući četiri uzastopne izborne pobede.
Reč je o stranci i političaru s velikom podrškom mađarskih birača, pri čemu unutar opozicije nije bilo ozbiljnijeg rivala. Treba se podsetiti da su FIDES i Orban prvi put na vlasti bili od 1998–2002. godine, a nakon izbornog poraza osam godina su proveli u opoziciji. Vreme su iskoristili da se udalje od početnog koketiranja sa liberalističkim gledištima i u daljem radu sve više uporište nalaze u socijalnijim i konzervativnim principima.
U Uniji dobro znaju da takvog protivnika nije lako nadmašiti. Oslanjajući se na alternativne stranke pokušavali su na prethodna dva izborna ciklusa. Uspeli su da na glasanje 2018. i 2022. izađe rekordan broj građana (68,4 i 69,5 odsto), osvajali većinu i mesto gradonačelnika u prestonici Budimpešti, ali parlament i predsedničko mesto ostali su neosvojivi.
Pouka iz poraza
Po državnom izbornom sistemu bira se 199 poslanika, od kojih 106 po jednokružnom većinskom sistemu u isto toliko unapred definisanih izbornih jedinica, dok se preostala 93 predstavnika biraju proporcionalnim sistemom, srazmerno broju glasova određene stranke. Praktično, građanin dva puta glasa, jednom za pojedinca iz svog okruga, drugi put za stranku.
Mađarska je tradicionalno imala dosta brojnu političku scenu, sa mnogo stranaka koje su prelazile cenzus od pet odsto, ali bez opozicione stranke dovoljno snažne da ugrozi FIDES. Pokazalo se i da su glasovi izvan Budimpešte, gde je znatno više starijeg i manje obrazovanog sveta, od odlučujućeg značaja.
Iz uzastopnih neuspeha nauk su izvukli svi koji planiraju da na predstojećim izborima napokon obore tvrdokornog Orbana i FIDES. Za rivala dugogodišnjem predsedniku nisu odabrali nijednog stranačkog čelnika, već advokata Petera Mađara, ranije nisko pozicioniranog člana FIDES-a, čija je supruga, doduše, bila ministar pravde.
Nov rival FIDES-u neće biti niti jedna od postojećih stranaka, već pre tri i po godine novoformirana TISA, što je na mađarskom jeziku akronim od "poštovanje i sloboda". Centralna propagandna kampanja nije usmerena na tromilionsku Budimpeštu, već na sela, varošice i manje gradove po provinciji. Mađar već dve godine neprekidno šparta ruralnom Mađarskom i u direktnom susretu sa glasačima traži podršku.
Pročitaj još
Radnih mesta 4,6 miliona
Najveća jasno vidljiva razlika između TISE i FIDES-a je u odnosu prema Evropskoj uniji: FIDES insistira na suverenosti svake države članice i zalaže se za dalji oslonac Mađarske na povoljne energente iz Rusije, dok je TISA za momentalni prekid uvoza ruskog gasa, nafte, uranijuma, te za izdašnu podršku Ukrajini, uključujući i slanje vojnika iz evropskih država kao najdirektniji i najvažniji vid pomoći.
Mada u nastupima govori o državnoj suverenosti, Mađar istovremeno ističe kako bi Mađarsku potpuno uklopio u evrounijski okvir i tako oslobodio 20 milijardi evra "zamrznute" evropske pomoći namenjene jednoj od najmanjih i najsiromašnijih članica.
Za razliku od prethodnih izbora kada je Brisel pokušavao da FIDES porazi osloncem na levo orijentisanu opoziciju, ovoga puta opozicioni lider zastupa jasna desničarska viđenja.
To što je po finansijskim pokazateljima još na evrounijskom dnu ne znači da naš severni sused unazad petnaestak godina nije napredovao. Kada su 2010. godine, u jeku finansijske krize, po drugi put došli na vlast, FIDES i Orban su zatekli 650.000 nezaposlenih, sada ih ima manje od 135.000, pri čemu imponuje 4,6 miliona radnih mesta u državi od samo 9,65 miliona žitelja.
Minimalna zarada je 720, dok se prosečna poslednjih meseci približila 1.100 evra. Nacionalni BDP je premašio 25.000 evra po stanovniku, odnosno 245 milijardi za državu, dok se 80 odsto oko 145 milijardi vrednog izvoza realizuje u Evropskoj uniji.
Dug od 230 milijardi evra
Međutim, inflacija i pad standarda su obeležili život u Mađarskoj tokom poslednje dve, tri sezone, od rata u Ukrajini, posebno od kada je Evropu zahvatila ekonomska kriza. Mađarska, kao uostalom i druge evropske države, nije našla odgovor na nedaće koje su zahvatile čitav kontinent.
Međutim, država je u znatnom obimu socijalno odgovorno reagovala i nizom mera pokušala da pomogne slabije stojećim slojevima. Istina, podrška se umnogome uklopila u izborni plan, pa će tako od ove godine u Mađarskoj isplaćivati četrnaestu penziju, poreza na dohodak su oslobođene sve majke sa dva i više deteta, a tu je i niz poreskih olakšica za majke, ali i starije žitelje, posebno u selima. Čini se da je najveći teret ogroman javni dug od gotovo 230 milijardi evra, a godišnje se samo na otplatu kamata izdvaja blizu osam milijardi evra.
Neizvesnost do poslednjeg dana
Na svim političkim izborima najzagonetnije i najneizvesnije je ko će biti uspešniji, stoga se tokom izborne borbe svi trude da naslute budućeg pobednika. Poslednjih decenija ustalila su se i brojna istraživanja javnog mnjenja. Slično je ovih dana i u Mađarskoj, ali, kao i svuda, potvrdilo se da ni ova istraživanja nisu uvek oslobođena navijačke pristrasnosti.
Tako agencija "Idea", dominantno oslonjena na inostrano finansiranje, tvrdi da je krajem januara TISU podržavalo 48 odsto onih koji su već odlučili za koga će glasati, dok bi glas aktuelnoj vlasti dalo tek 38 odsto ovakvih birača.
Sa druge strane državni institut "Nezopont" ističe da vlast podržava 46, opoziciju 40 odsto glasača, pri čemu je među još neopredeljenima potencijal vlasti veći. Čini se da je nalaz manje agencije "Publikus", kako je sredinom januara TISA imala podršku 33, a FIDES 28 odsto stanovništva, te da je i među još neopredeljenima uticaj opozicije nešto jači, možda realniji od ostalih.
Međutim, u ovoj agenciji ističu da će se mnogi odlučiti tek u poslednji čas, a da uticaj vlasti na neopredeljene jača kako se dan izbora približava. Iz toga zaključuju da FIDES ima snagu i potencijal da znatno poveća broj glasova, te da je veći broj socijalnih mera država tempirala tako da njihov efekat do izražaja dođe tek od januara.
Taman da veliki broj kolebljivih glasača 12. aprila zaokruži po volji vlasti. Međutim, i ova agencija ističe da FIDES naglo gubi glasove među najmlađim glasačima, posebno u Budimpešti.
Očigledno da je duže vreme prilično stabilna vladavina FIDES-a i Orbana ovoga puta ugrožena kao nikada do sada. I protivnik je jači, spremniji i agresivniji nego što je bio na prethodnim sučeljavanjima. Ne bi trebalo da iznenađuje to što će biti krajnje neizvesno.
Odlučuje se o putu kojim će se dalje ići. Londonski "Ekonomist" ističe kako bi rezultati mađarskih izbora lako mogli biti takvi da politički preoblikuju i celu Evropu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
0
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Komentari 2
ns
Naslov?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar