Kome još treba zelenilo?
Vrućine nas baš zamaraju ovog leta.
Foto: 021.rs
Druga polovina juna najavila je velike vrućine, potom nam je nešto prijatnijih dvadesetak dana ulilo varljivu nadu da će biti ugodno kao što pamtimo iz prošlog veka.
Međutim, druga polovina jula i prva polovina avgusta su nas ponovo uverile da su klimatske promene realnost. Pakleno je, maksimalna dnevna temperatura je samo dva puta bila ispod 30, a svaki treći dan je premašivala 35 stepeni.
Pakleno leto
Podsetimo se, decenijama se smatralo da je u Srbiji klima umereno-kontinentalna, leti se maksimalna dnevna temperatura najčešće kretala između 25 i 30 stepeni. Sada je najčešće iznad 30, a sve češće i iznad 35 stepeni.
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu su precizni i ističu da je prosečna julska temperatura u periodu 1961–2000. godine iznosila 21,8 stepeni, međutim u svakoj od poslednjih deset godina je iznad 23,3, a čak sedam puta premašivala je i 25,5 stepeni.
Na dramatično povećanje ukazuju i maksimalne dnevne temperature. Nekada su retko premašivale trideseti podeok, poslednjih sezona se gotovo ne spušta ispod ove granice, a sve češće premašuje i 35 stepeni. Takvih dana je ovog leta bilo dvanaest, prema najavama biće ih još.
Može se reći da vrućina postaje naša realnost, na šta ukazuju i sve brojnije takozvane "tropske noći", kada se temperatura ni nakon zalaska sunca ne spušta ispod 20 stepeni. Nekada ih na mernim stanicama nisu registrovali ni tokom pet, šest uzastopnih godina, u poslednje vreme bude ih i petnaest po sezoni.
Nevolje i u svakodnevici
Praćena dugim beskišnim periodom žega nam deluje još i snažnije. Nevolje su tim brojnije i neugodnije jer je izuzetna vrelina praćena i sa nezabeleženo niskim vodostajima svih reka, posebno Dunava.
Praktično na svim vodotocima su zabeleženi istorijski minimumi. Poljoprivreda je doživela još jednu katastrofalnu sušu, putnički rečni saobraćaj je više od pola leta prekinut, dok je robni povremeno sveden i na petinu uobičajenog.
Iznenađenje su krupni problemi u proizvodnji struje na Đerdapu, ali i na termoelektrani u Kostolcu, odnosno u nuklearkama u Rumuniji i Mađarskoj. Jednostavno, nivo reka nije omogućavao dotok vode za hlađenje proizvodnih pogona.
Vrućine su nam otežale i svakodnevni život. Poremećena vazdušna strujanja nam sve više donose pustinjsku prašinu, pa ih je u vazduhu 10–25 odsto više nego što je bilo krajem prošlog veka. Precizna merenja u Velikoj Britaniji su utvrdila da uvećanje pustinjske prašine sve češće dostiže i 50 odsto u odnosu na stanje koje se dugo smatralo prirodnim.
Pročitaj još
Primer iz Kolumbije
Nesporno da nam paklene vreline donose brojne nedaće i otežavaju svakodnevni život. Od stručnjaka očekujemo da za nove vremenske prilike iznađu novu odgovarajuću energetsku politiku, promena će sasvim izvesno morati biti i u agraru, transportu, stambenoj i gradnji puteva, funkcionisanju železnice...
Međutim, ima nešto što bi moglo da se konkretno preduzme, ili barem započne, već na jesen. Nismo jedini koji se suočavamo sa klimatskim promenama i uvek je korisno videti kako se sa sličnim nedaćama nose drugi. Medeljin, milionski grad u Kolumbiji, primer je kako čovek ima odgovor i na klimatske izazove, ma koliko nam oni danas izgledali strašni i nedokučivi.
Dakle, i građani Medeljina su usled guste izgradnje, te previše poprilično lošeg asfalta i betona godinama patili tokom užarenih letnjih meseci. Sve dok 2016. godine nisu krenuli u akciju ozelenjavanja.
Duž puteva, unutar parkova, te na slobodnim površinama sistematski su podizali nove drvorede i zasade drveća, žbunova i ostalog rastinja. Tokom pet uzastopnih sezona zasadili su preko 880.000 stabala na dva i po miliona manjih biljaka.
Pet stepeni svežije
Rezultati su impresivni, sve sažima podatak da su temperaturu vazduha, tamo gde su postojali "zeleni koridori", uspeli da snize sa za više od četiri stepena, dok je temperatura površine opala za čak deset stepeni. Objašnjenje je da drveće i zelenilo stvaraju hladovinu, te beton i asfalt ostaju u senci. Takođe, zelenilo ispušta vlagu preko lišća čime se direktno hladi okolni vazduh.
Naravno da uspeh stanovnika ovog južnoameričkog grada nije ostao nezapažen. Poučeni iskustvom Medeljina u akciju ozelenjavanja upustili su se građani i vlast Saudijske Arabije. Tokom pet poslednjih sezona uspeli su da obnove oko milion hektara zapuštenog zemljišta i tom prilikom zasade 159 miliona stabala drveća i većeg žbunja. Akciju prati i izgradnja sistema za prikupljanje kišnice, dok nova tehnologija omogućava da se navodnjavanje zelenila obavlja prerađenom otpadnom vodom.
Nismo nemoćni
Slično kao i u kolumbijskom gradu rezultati su vidljivi, pa Saudijci intenziviraju celu akciju i nameravaju da u naredne tri sezone ozelenjavanjem povrate još dva i po miliona hektara degradiranog zemljišta, dok je u pripremi još pet miliona hektara koji potom dolaze na red za revitalizaciju.
Ne navodnjava se samo pustinjsko zemljište, već se i obnavljaju pašnjaci, te u gradovima niču parkovi, a duž puteva dvostruki drvoredi. Sve je uklopljeno u širu akciju čiji je polazni cilj da Saudijci do 2035. godine polovinu proizvodnje električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora.
Sve vrelija leta poslednjih sezona su nam otežala svakodnevicu. Međutim, nismo nemoćni, potrebno je samo da vidimo kako se sa sličnim nedaćama bore drugi i započnemo toliko nedostajuće ozelenjavanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Šta je bio razlog posete?
10.08.2026.•
4
Kratka poseta ukrajinskog predsednika Beogradu se završila, a da nismo čuli pravi razlog prvog dolaska ratnog ukrajinskog predsednika u srpsku prestonicu.
Suša u Srbiji: Opomena za sva vremena
01.08.2026.•
34
Pogodila nas je žestoka suša, kakva se ne pamti.
Uvozimo mašine, izvozimo pamet, a budućnost kupujemo sićom iz "tajnih fondova"
27.07.2026.•
10
Zašto uvozimo mašine, a izvozimo pamet, dok nam akademska elita glasa u mraku, a budućnost se kupuje za sitniš iz "tajnih fondova"?
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
12
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
10
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar