Uvozimo mašine, izvozimo pamet, a budućnost kupujemo sićom iz "tajnih fondova"
Zašto uvozimo mašine, a izvozimo pamet, dok nam akademska elita glasa u mraku, a budućnost se kupuje za sitniš iz "tajnih fondova"?
Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)
Autor: Dragan Vukićević, direktor IAESTE
Razvijene zemlje ne razlikuju se od nerazvijenih po tome što poseduju bolje mašine, već po tome što poseduju ljude koji te mašine umeju da izmisle, konstruišu i unaprede. Razlika je suptilna, ali fatalna po društva koja veruju da se progres kupuje na uvoznoj traci, piše Dragan Vukićević za portal Forbes Srbija.
Tajna uspeha modernog sveta ne leži u pukom uvozu tehnologije. Ona leži u decenijskom, beskompromisnom investiranju u obrazovanje. Kod nas je, pak, redosled izvrnut naopačke. Prvo kupujemo skupe igračke, otvaramo fabrike kablova i šrafova, proglašavamo ih "tehnološkim skokom veka", a tek onda shvatamo da u tim fabrikama nema ko da radi osim polukvalifikovane, slabo plaćene radne snage. Pametni i obrazovani ljudi nisu nusproizvod industrije; oni su njen preduslov.
Međutim, da biste stvorili obrazovanog čoveka, potreban vam je univerzitet koji drži do sebe. Potreban vam je sistem u kojem se cene integritet, rad i naučna istina. Umesto toga, svedoci smo moralnog i profesionalnog sunovrata akademskih institucija, koji se ogleda u sitnosopstveničkom kukavičluku i političkom poltronstvu. Najbolji, a ujedno i najsramniji primer ove patologije jeste nedavni slučaj na jednom od naših vodećih državnih univerziteta i tajno glasanje na proširenom Senatu povodom izbora jednog uglednog profesora.
Katedra kukavičluka: Slučaj progona profesora
Zapitamo li se, makar na trenutak, gde je nestala elementarna kolegijalnost? Sva stručna tela, i na matičnom fakultetu i na univerzitetu, visoko su vrednovala naučni i pedagoški rad tog profesora. Predložili su ga za izbor u više zvanje na osnovu čistih, merljivih referenci. U svakom normalnom društvu, glasanje na Senatu bilo bi puka formalnost, administrativna overa neospornog kvaliteta. Ali ne i kod nas. Kod nas važi nepisano pravilo osvete: "Podržavaš studente i misliš svojom glavom? E pa, majčin sine, nećeš proći".
Da li članovi Senata i univerzitetskih saveta, dok u mraku kabineta podižu ruke ili spuštaju tajne listiće, uopšte razmišljaju o tome da će se i ovoj vlasti videti leđa? Šta će raditi sutra? Ovakve mrlje u karijeri i životu se ne zaboravljaju. Kako će sutra sresti u hodniku kolege protiv kojih su se tako opskurno i kukavički poneli? Gde je tu moral, gde je akademska čestitost? Ili je u pitanju toliko zadebljao đon-obraz da iskreno veruju da će se provući i bezglasno ispariti u zaborav?
Srećom po ovo društvo, sadašnji studenti ne dele njihov moralni nihilizam. Oni se bune, protestuju i bore se za ispravan sistem i bolje društvo. Oni pokazuju kičmu koju su njihovi profesori negde usput založili za sinekure, mandate i sitne privilegije. Ljudima sa đon-obrazom jednostavno nije mesto u visokom obrazovanju, oni ne obrazuju, oni dresiraju za podaništvo.
Akcionarska demagogija: Kako se kupuje narodni sluh
Dok se akademska elita bavi sitnim osvetama, na državnom nivou se odvija spektakularna predstava populizma. Najnovija "akcija" kupovine glasova i naklonosti naroda upakovana je u dirljivu priču o domaćinskom poslovanju: "Pametno smo postupali i skupljali pare godinama, već 15 godina se skuplja taj novac kroz akcijske fondove pa ćemo da obradujemo sve punoletne građane. Nije to Bog zna šta, ali je znak pažnje i pokazatelj kako se država domaćinski odnosi".
Ova izjava, osmišljena da zvuči kao brižna porodična štednja dede koji je odvajao od usta za unuke, u stvarnosti predstavlja ozbiljno vređanje inteligencije i elementarne ekonomske logike. Vratimo li se samo malo unazad, ogolićemo ovu šarenu lažu.
U našoj državi su postojala dva fonda sličnog naziva: Akcijski fond (osnovan početkom dvehiljaditih) i Akcionarski fond (osnovan deceniju kasnije). Prvobitni Akcijski fond bio je običan državni posrednik, privremeni vlasnik akcija nastalih u privatizaciji, čiji je jedini zadatak bio da te akcije proda i novac prosledi u budžet. On je ugašen, a njegova preostala imovina prebačena je na novoosnovani Akcionarski fond.
Ovaj drugi, Akcionarski fond, zaista je služio za upravljanje preostalim državnim akcijama i sprovođenje zakona o besplatnim akcijama za građane. Finansijski konsultanti objašnjavaju da to nije nikakav klasičan investicioni fond ili namenska štednja građana. Sredstvima se raspolagalo u skladu sa zakonom i sistemom javnih finansija, pa se ne može govoriti o nekom "zamrznutom" fondu koji je 15 godina stajao sa strane i iz kojeg se sada vrši isplata. Ako država najavljuje ovakve mere, morala bi precizno da objasni javnosti iz kojih se to tačno izvora finansira kako bismo imali potpunu sliku.
Pročitaj još
Budžetska iluzija i švajcarski recept za našu zemlju
Istina je znatno sumornija od priče o "domaćinskom akumuliranju". Kako upozoravaju stručnjaci i brokeri na domaćem tržištu kapitala, naša zemlja ove godine planira budžetski deficit od fantastičnih tri milijarde evra. Taj minus koji ostvarujemo usled veće potrošnje postaće naš novi javni dug, na koji ćemo samo za kamate ove godine platiti skoro dve milijarde evra! To je prava slika koja najbolje govori o tome koliko zaista ima prostora za vanrednu podelu novca stanovništvu.
Inicijativa da država ima nekakve skrivene, "crne" ili paralelne fondove iz kojih može tek tako da deli milostinju nema zakonsko utemeljenje. Svi prihodi od državne imovine (rente, dividende, kamate) po zakonu predstavljaju isključivo budžetske prihode. Deljenje novca pred izbore, bez ikakvog socijalnog kriterijuma, gde isti iznos dobija i najugroženiji građanin i najbogatiji pojedinac, predstavlja klasičan, ogoljeni i demagoško-populistički čin donet "navrat-nanos".
Taj novac koji nam se velikodušno deli kao "znak pažnje" zapravo je naš sopstveni novac. Da smo politički zrelo društvo, ugledali bismo se na Švajcarsku. Umesto što dopuštamo da se državna imovina krčmi u predizborne svrhe, raspisao bi se referendum sa jasnim pitanjem: U šta uložiti ova zajednička sredstva?
Najpametniji, najrevolucionarniji i jedini ispravan predlog na tom referendumu bio bi: Uložimo sav taj novac u finansiranje i spas visokog obrazovanja.
Zamislite milijardu evra usmerenu u naučne laboratorije, stipendiranje najboljih studenata, privlačenje mladih istraživača iz inostranstva i modernizaciju fakulteta. To bi bio najpametnije uložen dinar u istoriji ove zemlje. To bi bila garancija da naša deca i unuci neće morati da beže odavde glavom bez obzira, i da naši univerziteti neće biti mesta gde kukavice u mraku lome sudbine čestitih profesora. Ali, za to je potrebna vizija. Za to je potrebna pamet, a ne đon-obraz.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
12
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
10
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
5
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Komentari 1
Zebra
Za to vreme zatvaramo najbolju gimnaziju u Novom Sadu, šaljemo policiju na fakultete, prebijamo studente i hapsimo sve koji misle svojom glavom!
Ako Vučić pobedi! Srbija je izgubila! Već danas dobre doktore nalazimo samo kroz privatnu praksu! Ali mnoge od njih ni novac neće zadržati u zemlji kriminala! Imaju decu, porodicu, moraju da se bore za njih!
I onda kad neki neobrazovani ćaci pita “šta je program studentske liste”, neznajući ni “program” SNS klana!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar