Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Foto: 021.rs
Veoma konkretne, cene goriva su povećane, pa sada za litar dizela treba izdvojiti 203, a za benzin 184 dinara, po tri dinara više nego prethodne sedmice.
Tako će biti do petka, a realno je očekivati da potom sledi novo uvećanje.
Država čašćava
Razlog je skok cene nafte na berzama. Dan pre prvog naleta na Teheran, nafta tipa "ural" je koštala nešto ispod 72 dolara za barel, dok se nedelju dana kasnije za istu količinu plaćalo 89,2 dolara. Čak 17 dolara više, što je rast od 23 odsto.
U Srbiji, kao i u svim zemljama koje osnovni energent nabavljaju dominantno uvozom, cena goriva na pumpama je u direktnoj vezi sa nabavnom, berzanskom cenom.
Sam predsednik Vučić je otvoreno rekao da se poštovao ovaj princip, cenu dizela je trebalo da se uveća za 20, benzina za 16 dinara. Međutim, bio bi to prevelik iznenadni udar na džep potrošača, te se država Srbija odlučila da povećanje bude znatno manje.
Naravno da nema besplatnog ručka, pa će i svojevrsno čašćavanje kupaca država platiti tako što će se na osnovu akciza u budžet sliti onoliko manje novca koliko je povećanje cene goriva na srpskim pumpama niže nego što je nalagao rast cene nafte.
Podsetimo, znatan deo cene ne ide prodavcu, već državi, na osnovu akcize i poreza na dodatu vrednost. Trenutno od 203 dinara za litar dizela čak 103 ide državi, baš kao i 94 iz svakog litra benzina. Otprilike 52 odsto prodajne cene goriva usmerava se u državnu kasu, što je među najvišim izdvajanjima u Evropi.
Danska je sa 53,2 odsto na čelu, slede Holandija, Švedska, Italija, Španija, Belgija i Srbija. Razlike su, zapravo, male, ali postoji ukupna razlika u ceni i u kupovnoj moći stanovništva.
Rat zahvatio izvoznike nafte
Kako će se stvari sa cenom goriva nadalje odvijati najviše zavisi od dešavanja na ratom zahvaćenom prostoru. Američki pokušaj da terorističkim ubistvom dela državnog i vojnog vrha Irana već prvog sata bombardovanja brzo okonča napad ostao je nedovršen.
SAD nisu uspele da, slično prilikom nedavne agresije na Venecuelu, na čelu Irana postave prihvatljivu garnituru i rat se odužio. Jeste da je američko-izraelska strana izrazito nadmoćna, ali i protivnik uzvraća balističkim raketama i dronovima.
Sukob je napadom na brojne američke baze u okruženju proširen na veći broj država vodećih izvoznika nafte i tečnog gasa, poput Saudijske Arabije, UAE, Dubaija, Bahreina, Katara... Zatvoreno je najveće svetsko postrojenje za utečnjavanje gasa, dok je prolaz kroz Omurski tesnac veoma otežan, pa je u ponedeljak 2. marta umesto predviđena 52 broda prošlo tek dva.
Kako ovim prolazom na tržište dospeva otprilike 22-23 odsto ukupne svetske ponude nafte, te 20 odsto tečnog gasa, na berzama širom sveta osetio se snažan pritisak kupaca. Cena je rasla iz sata u sat.
Pročitaj još
Prilagođavanje novim okolnostima
Kako će biti dalje zavisiće od dešavanja u narednom periodu. Ako se rat završi za mesec dana procene su da će cena nafte narasti do 100 dolara za barel. Ako se oduži četiri meseca, kako je nekoliko puta procenio američki predsednik Donald Tramp, barel nafte bi dostigao i 120 dolara.
Duže sukobljavanje i sprečavanje izvoza iz najveće svetske naftaške regije bi neprekidno uvećavalo cenu nafte, i na 150 i 170 dolara za barel, gotovo dva i po puta više nego što se plaćalo do pre desetak dana. Kako Srbija od otprilike 3,7 miliona tona godišnje potrošnje uvozi bezmalo tri miliona tona nafte, jasno je da je rast cena žestoko pogađa.
Slično je, praktično, sa svim evropskim državama koje su odavno iscrple sopstvene rezerve "crnog zlata". Rast cene goriva brzo vodi rastu svih cena, pa Srbiji, baš kao i celoj Evropi, preti inflacija. Što god nafte bude duže manjkalo, rast cena biće žešći, moguće i do u nebesa.
Ima osnova da u takvoj situaciji država reaguje i pokuša da uspori i ograniči rast cena goriva, time i inflaciju. Ipak, mogućnosti Srbije su na ovom planu, baš kao i svake države zavisne od uvoza nafte, skromne, takoreći minimalne. I samim građanima je jasno da će morati reagovati prilagođavanjem stila života novim okolnostima. Pojednostavljeno kazano, biće znatno manje vozikanja.
Čemu služi automobil
Međutim, upravo preteća visoka cena nafte i svesnost građana da se nailazeća nevolja može nekako nadvladati samo što racionalnijim ponašanjem dobra su prilika da država potpunije uredi haos kada je u pitanju vozni park Srbije, a što u ne maloj meri povećava potrošnju goriva.
Oko 1,9 miliona porodica sa područja Srbije u vlasništvu ima 2,17 miliona automobila, s tim da država i pravna lica imaju još oko 320.000 vozila. Takođe oko 450.000 porodica, pretežno najstarije životne dobi, ali i seoskih porodica relativno mladih ljudi, ne poseduje automobil, pa ispada da na 1,45 miliona porodica dođe oko 2,17 miliona vozila. Kako je broj onih koji u dvorištu imaju po tri automobila veoma mali, proizilazi da bezmalo 700.000 porodica poseduje dva vozila.
U poslednje vreme u Srbiju se godišnje uveze između 23.000 i 28.000 novih vozila, dok se broj uvezenih polovnjaka kreće između 125.000 i 135.000.
Starudija na drumovima
Možda je najindikativniji podatak da čak 45 odsto uvezenih polovnih automobila zadovoljava tek euro 3 i euro 4 standard. To su vremešni automobili, čija je proizvodnja prestala pre petnaestak godina i čija je vožnja od evropskih država dopuštena još samo po putevima Srbije, Ukrajine i Moldavije.
Emisijom čestica zagađuju okolinu i po dvadesetak puta više nego modernija vozila i to je glavni razlog što se u razvijenijim državama zabranjuje njihova upotreba.
U Srbiji politička vlast, ne želeći da se zamera dosta brojnoj populaciji kupaca vozila ujedno i glasača, godinama izbegava da ozbiljnije reguliše pravila uvoza polovnjaka i dopušta kupovinu svega i svačega.
Pogotovo je neprihvatljivo još i državnim novcem subvencionisati upotrebu ovakvih krntija, na šta se svodi ovih dana toliko isticano poskupljenje goriva na srpskim pumpama od po samo tri dinara za litar. Ima smisla zaštititi potrošača od vanrednih i nepredvidivih poskupljenja, ali van takve prakse moraju ostati oni koji su lideri u zagađivanju okoline.
Registracija drugog automobila
Rešenje je jednostavno, treba, slično evropskim državama, zabraniti ekološki spornim tipovima vozila vožnju ovdašnjim drumovima. Ništa više i ništa drugačije nego što su uradili Evropljani, uključujući i naše susede.
Takođe, u vreme pune ekološke brige za sopstveno okruženje, red je da i srpska vlast, napokon, troškove ekološke neodgovornosti u što većoj meri prebaci na korisnike, a ne da se prevaljuju na državu.
Vreme skupog goriva će svakako učiniti građane racionalnijim u ponašanju, neće tročlana porodica, a to je prosečna srpska, kupovati drugo vozilo samo zato što za tri, četiri hiljade evra ne može pazariti ništa drugo čime može da se hvališe pred komšijama i rodbinom.
Prava je prilika da se podigne kvalitet javnog saobraćaja i putnici što više usmere na ovaj vid prevoza. Vlast na raspolaganju ima i poresku politiku i ne bi trebalo učiniti ništa više nego što se radi širom Starog kontinenta. Dakle, porez i registracija drugog vozila morala bi biti trostruko, a trećeg i deset puta skuplji nego prvog vozila iste klase.
To su mere kojima se, u osnovi, racionalizuju saobraćaj i upotreba vozila. Time svi dobijamo, a prestao bi apsurd da se država odriče svog tradicionalnog izvora prihoda kako bi pomagala vlasnike automobila, inače bogatiji segment društva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Trampova slava
10.03.2026.•
1
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
3
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Komentari 5
Stojan
Milan
Р
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar