Zašto Amerika ratuje?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

01.04.2026.

10:26

Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.

Foto: Beta (AP Photo/Alex Brandon)

Očito da su pripreme dugo trajale, a u globalnoj javnosti se još uvek pita šta je uzrok sukoba dve strane od kojih jedna broji 340, druga preko 90 miliona stanovnika.

U ratu su države sa brojnim stanovništvom i ogromnim, decenijama formiranim, vojnim potencijalom pa se strahuje da se borbe mogu godinama voditi.

Nuklearke za salinizaciju

Kada je reč o uzrocima postoje različita mišljenja. Po mnogima Iran je večni neprijatelj Izraela (i obrnuto) i Tel Aviv je iskoristio trenutak kada ima neobično snažan uticaj na američkog predsednika da počne sa ostvarivanjem jednog od najvažnijih strateških pitanja.

Po drugima, reč je o verskom sukobu pod uticajem one hrišćanske struje koja se zalaže da u Jerusalimu podigne Treći Solomonov hram. Treći ukazuju na zahtev SAD da Iran prekine sa obogaćivanjem uranijuma pre nego što postigne uranijum dovoljno skoncentrisan za proizvodnju nuklearne bombe.

Međutim, jasno je da Iran mora da vlada visokim nuklearnim tehnologijama pre svega zarad potrebe za nuklearnim energanama, jedinim koje za ovu ogromnu zemlju mogu proizvesti dovoljno energije, potrebne pre svega za desalinizaciju vode.

Slične potrebe, naravno primerene broju stanovnika, imaju i ostale zalivske zemlje. Reč je o području gde se i do 70 odsto potreba za vodom zadovoljava salinizacijom. Reč je o procesu koji guta basnoslovne količine energije, tolike da ih i nuklearke jedva isporučuju.

Ameri komanduju energetikom

Čini se da za žestok sukob koji se ekonomski snažno reflektuje na ceo svet postoji mnogo opipljiviji razlog, vezan za uvek i svima neophodne energente, ali, još i više, za novac i finansijsku kalkulaciju. I zaista, podsetimo se da su tri meseca pre sukoba Ameri preko noći, gotovo diverzantski, slistili Venecuelu, zemlju sa najvećim utvrđenim rezervama nafte.

Nije rat, ali je nametanje obaveze Evropljanima da kupuju pre svega američki gas i naftu i te kako izraz dominacije najmoćnije države i nad Starim kontinentom.

Svojevrsna agresija je i zahtev SAD da ruski kapital napusti vlasništva nad, pre svega energetskim, kompanijama u zapadnom svetu. Vidljivo je da Ameri teže izrazitoj energetskoj nadmoći, pre svega u trgovini naftom i gasom. Pitanje je zašto?

Svakako da posedovanje i prodaja najvažnijih energenata donosi ogroman prihod i zaradu. To je jedan od vodećih globalnih biznisa sa velikim profitima. SAD je i dodatno značajan jer u kupoprodaji nafte dominira dolar i to je ono što američku valutu i dalje održava kao rezervni svetski novac.

Kupovina i prodaja nafte se dešava u milionima tona bukvalno svakog trenutka i širom zemljinog šara. Od 1974. godine i sporazuma tadašnjeg američkog ministra spoljnih poslova Kisindžera i saudijskog kralja Fejsala nafta se prodaje isključivo za američke dolare. Treba znati da je u to vreme Saudijska Arabija bila daleko najveći prodavac nafte, a SAD su bile veliki kupac.

Niža kamata

Novac dobijen od nafte Saudijci, kasnije i ostale zalivske zemlje, u velikoj meri plasiraju u kupovinu američkih državnih obveznica. Reč je o ogromnim parama koje se slivaju u Ameriku, zauzvrat SAD su zalivskim državama jemčile odbranu od potencijalnih neprijatelja.

Upotreba novca za kupovinu fosilnog goriva je učestala, pa državne rezerve svake zemlje na svetu teže da budu što više napunjene baš dolarima. Zato neprekidno kupuju američku valutu, odnosno obveznice američke države koje se na berzi u Njujorku, daleko najlikvidnijem tržištu novca, lako unovče za dolare.

To što je potražnja za američkim hartijama od vrednosti intenzivna snižava kamatu i omogućava državi SAD da se jeftino zadužuje. Lak i jeftin pristup novcu, pak, SAD koriste da mogu upadati u ne male budžetske deficite, a bez ugrožavanja stabilnosti svoje valute, što bi se, inače, dogodilo u svim ostalim ekonomijama.

Ipak, poslednjih godina stvari se menjaju. Pedesetogodišnji ugovor Fejsal–Kisindžer je istekao krajem 2024. godine, a Amerika je tokom predsednikovanja Baraka Obame postala zemlja sa viškom i nafte i gasa.

Pre pola veka bila je najveći kupac nafte Saudijske Arabije, danas Saudijci Kini prodaju pet puta više nafte nego Amerima. Takvi trgovački trendovi su u velikoj meri podstakli plaćanja u drugim valutama, pre svega juanu.

Plaćanje juanom

Prvo je Iran 2021. godine odlučio da u narednih 25 godina čak 90 odsto svoje nafte prodaje za juane. Dve godine kasnije Saudijska Arabija je započela da 65 odsto nafte prodate Kini naplaćuje u juanima.

Potom su se na slične višedecenijske aranžmane usmerili Bahrein, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. Procenjuje se da je poslednjih godina bar 15 odsto prodaje izašlo iz dolarskog režima i zapadnog bankarskog sistema SVIFT.

Za SAD je posebno neugodno što Indija sve češće od Rusije kupuje naftu plaćajući je ili svojom valutom ili rubljom. Još veći šok po najmoćniju državu bila bi realizacija namere da se prolaz Ormuskim prolazom dopusti samo tankerima koji su naftu platili juanima.

Tako nešto, procenili su u Vašingtonu, nije prihvatljivo i SAD su zaratili, što im, ruku na srce, nije teško; unazad dva veka samo osamnaest godina nisu bili u vojnom sukobu.

Kako bi se gubitak monopola dolara u trgovini naftom odrazio na život u SAD? Prva vidljiva promena bila bi u povećanju kamata na Njujorškoj berzi. Kako država SAD svake godine preko berze mora da pozajmi dolare u visini državnog javnog duga od (trenutno) 36.000 milijardi dolara, rast kamate za samo jedan procentni poen značio bi uvećanje troškova za 360 milijardi dolara. To je svota koja bi i u SAD izazvala ozbiljnu krizu budžeta.

Gubitak monopola

Huverov institut je izračunao da bi gubitak dolarskog monopola u plaćanju fosilnih goriva postupno doveo do pada vrednosti dolara za devet do deset odsto.

Posledično cene uvozne robe skočile bi za najmanje 16, 17 odsto, a što bi građani SAD veoma brzo osetili na pumpama i u prodavnicama. Ovoliki rast je izrazito visok za, pogotovo siromašnije, Amere i predsednik Tramp, kome su, inače, svojstveni oštri potezi, nije se previše dvoumio. Brzo je zapucao...

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.