Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

03.03.2026.

20:00 > 19:40

Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.

Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?

Foto: 021.rs (AI)

Svi se naoružavaju, militarističku ulogu zadobija i većina satelita koji se šalju u Zemljinu orbitu.

Kada se zaoštri, puca se, slikovito kazano, i sa veštačkih nebeskih tela.

Sveopšta militarizacija

Svi se naoružavaju, tako i Evropa. Ne zna se da li je pomama za oružjem više zahvatila Poljsku koja odavno sanja da oformi armiju sa najvećim brojem vojnika na Starom kontinentu.

Poljaci sebe uporno predstavljaju kao prvu i najvažniju zaštitnicu od navodne ruske opasnosti i zamišljaju armiju od pola miliona vojnika. Godinama unazad najveće su evropsko tržište za proizvođače oružja iz SAD i Južne Koreje.

Pariz priželjkuje evropsku vojsku nezavisnu od trupa NATO pakta koju bi snabdevala francuska vojna industrija, najrazvijenija u Evropi.

Nemačka tešku krizu unutar automobilske industrije pokušava da rešava tako što na desetine i desetine proizvođača autodelova prelazi na proizvodnju delova za naoružanje.

U poslednje tri godine preko 40 dosadašnjih fabrika autodelova i opreme sa bezmalo 23.000 zaposlenih prešaltovalo se za dobavljače "Rajnmetala", vodećeg nemačkog proizvođača tenkova, specijalnih vojnih vozila, dronova, raketa...

Sadržajan život

Manje članice Evropske unije se takođe intenzivno i u prevelikom obimu naoružavaju, a još više se ističu zagovaranjem i širenjem militarističke politike. Zvanični Brisel je odlučio da u naredne tri-četiri sezone iz zajedničke kase čak 800 milijardi evra investira u vojnu industriju.

Nemačka će u svoje oružare dodatno uložiti 800 milijardi evra da bi i u ovoj branši zaposela jednu od čelnih pozicija. Nema spora, Evropska unija se žestoko militarizuje.

Ali, zapitajmo se kako će se u krajnjem ostvariti ratnička manija koja sve dublje zahvata kontinent gde se još uvek živi najlepše na svetu. Jedina obimna i kontinuirana primena oružja je za pucanje, dakle za rat i ubijanje.

Iskustvo dvadesetog veka jasno pokazuje koliko je ovakva primena oružja pogubna, ponajviše baš za Stari kontinent. Razorena Evropa se dugo oporavljala, a vekovno globalno liderstvo je zauvek prepustila sili sa druge strane Atlantika.

Brisel, zvanično i simboličko središte EU, udaljio se od ratova i u celosti posvetio društvenom i ekonomskom razvoju. Rezultati su bili daleko iznad očekivanih, život na Starom kontinentu plenio je kvalitetom i sadržajnošću.

Čini se, međutim, da se gotovo neprimetno približavala globalna finansijska kriza i 2008. godine je iz američkih banaka preneta u evropske. Posebno je vidljiv evropski zastoj u razvoju digitalnih tehnologija, ali politički lideri Evrope su se odlučili da izlaz pokušaju naći u militarizaciji i industriji naoružanja.

Od laboratorije do industrije

Naravno, u Evropi ima, i to podosta, perspektive, kako u društvu tako i u biznisu. Pre tri nedelje u belgijskom gradu Levenu gotovo neprimetno pušteno je u rad visokotehnološko postrojenje čija je uloga da Stari kontinent u relativno kratkom roku dovede do liderske pozicije u proizvodnji čipova, i to onih manjih od dva nanometra.

Reč je o NanoIC, platformi za testiranje i razvoj brojnih najsloženijih poluprovodnika i čipova koji će činiti osnov naredne generacije veštačke inteligencije, autonomnih automobila, naravno, medicinskih terapija i takozvane 6G mreže.

U pitanju je otvorena infrastruktura na kojoj svoje tehnologije mogu testirati kako startapovi i mala preduzeća, tako i najveće kompanije. Testiranja su potrebna kako bi se laboratorijsko rešenje što pre dovelo u formu pogodnu za industrijsku proizvodnju. Upravo ovaj prelaz se smatra najslabijom tačkom evropskih digitalnih firmi.

Cena postrojenja je 2,5 milijardi evra, od čega je po 700 miliona pristiglo iz evropskog i belgijskog budžeta, dok su 1,1 milijardu uložile zainteresovane kompanije. Priključila se i holandska kompanija ASML, po berzi najvrednija u Evropi.

Kako ne brojati nastradale

I NanoIC nije usamljen primer kojim putem bi Stari kontinent relativno brzo mogao dostići i prestići kako azijske, tako i američke konkurente u proizvodnji čipova.

Uskoro će po istom principu, putem otvorenih platformi, Evropska unija snažno podstaći razvoj još četiri tehnologije budućnosti.

Najavljuje se da će do kraja naredne godine EU uspeti da tržištu ponudi digitalni evro i tako se otrgne prevelikoj zavisnosti od američkih kartičarskih firmi Visa i Mastercard koje dominiraju u pružanju usluga bezgotovinskog plaćanja.

Kako je poslednjih godina udeo plaćanja gotovinom pao na ispod 38 odsto svih uplata, jasno je da Visa i Mastercard na Starom kontinentu, zahvaljujući ponajviše inertnosti Evropljana, žestoko profitiraju. Procene su da u poslednje vreme godišnje samo u Evropi prihoduju 50, odnosno 60 milijardi evra, od čega je polovina, blizu 55 milijardi, čista zarada.

Platforma NanoIC i budući digitalni evro su ono čime bi Evropa mogla da u mnogim delatnostima povrati tehnološko liderstvo, zaradi i ponovo uloži u najizazovnije tehnologije.

To je bio put kojim je išla kada se najbrže razvijala. Kada je oružje bilo u prvom planu, sve se okončavalo brojanjem miliona nastradalih.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.