Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Foto: 021.rs (AI)
Svi se naoružavaju, militarističku ulogu zadobija i većina satelita koji se šalju u Zemljinu orbitu.
Kada se zaoštri, puca se, slikovito kazano, i sa veštačkih nebeskih tela.
Sveopšta militarizacija
Svi se naoružavaju, tako i Evropa. Ne zna se da li je pomama za oružjem više zahvatila Poljsku koja odavno sanja da oformi armiju sa najvećim brojem vojnika na Starom kontinentu.
Poljaci sebe uporno predstavljaju kao prvu i najvažniju zaštitnicu od navodne ruske opasnosti i zamišljaju armiju od pola miliona vojnika. Godinama unazad najveće su evropsko tržište za proizvođače oružja iz SAD i Južne Koreje.
Pariz priželjkuje evropsku vojsku nezavisnu od trupa NATO pakta koju bi snabdevala francuska vojna industrija, najrazvijenija u Evropi.
Nemačka tešku krizu unutar automobilske industrije pokušava da rešava tako što na desetine i desetine proizvođača autodelova prelazi na proizvodnju delova za naoružanje.
U poslednje tri godine preko 40 dosadašnjih fabrika autodelova i opreme sa bezmalo 23.000 zaposlenih prešaltovalo se za dobavljače "Rajnmetala", vodećeg nemačkog proizvođača tenkova, specijalnih vojnih vozila, dronova, raketa...
Sadržajan život
Manje članice Evropske unije se takođe intenzivno i u prevelikom obimu naoružavaju, a još više se ističu zagovaranjem i širenjem militarističke politike. Zvanični Brisel je odlučio da u naredne tri-četiri sezone iz zajedničke kase čak 800 milijardi evra investira u vojnu industriju.
Nemačka će u svoje oružare dodatno uložiti 800 milijardi evra da bi i u ovoj branši zaposela jednu od čelnih pozicija. Nema spora, Evropska unija se žestoko militarizuje.
Ali, zapitajmo se kako će se u krajnjem ostvariti ratnička manija koja sve dublje zahvata kontinent gde se još uvek živi najlepše na svetu. Jedina obimna i kontinuirana primena oružja je za pucanje, dakle za rat i ubijanje.
Iskustvo dvadesetog veka jasno pokazuje koliko je ovakva primena oružja pogubna, ponajviše baš za Stari kontinent. Razorena Evropa se dugo oporavljala, a vekovno globalno liderstvo je zauvek prepustila sili sa druge strane Atlantika.
Pročitaj još
Brisel, zvanično i simboličko središte EU, udaljio se od ratova i u celosti posvetio društvenom i ekonomskom razvoju. Rezultati su bili daleko iznad očekivanih, život na Starom kontinentu plenio je kvalitetom i sadržajnošću.
Čini se, međutim, da se gotovo neprimetno približavala globalna finansijska kriza i 2008. godine je iz američkih banaka preneta u evropske. Posebno je vidljiv evropski zastoj u razvoju digitalnih tehnologija, ali politički lideri Evrope su se odlučili da izlaz pokušaju naći u militarizaciji i industriji naoružanja.
Od laboratorije do industrije
Naravno, u Evropi ima, i to podosta, perspektive, kako u društvu tako i u biznisu. Pre tri nedelje u belgijskom gradu Levenu gotovo neprimetno pušteno je u rad visokotehnološko postrojenje čija je uloga da Stari kontinent u relativno kratkom roku dovede do liderske pozicije u proizvodnji čipova, i to onih manjih od dva nanometra.
Reč je o NanoIC, platformi za testiranje i razvoj brojnih najsloženijih poluprovodnika i čipova koji će činiti osnov naredne generacije veštačke inteligencije, autonomnih automobila, naravno, medicinskih terapija i takozvane 6G mreže.
U pitanju je otvorena infrastruktura na kojoj svoje tehnologije mogu testirati kako startapovi i mala preduzeća, tako i najveće kompanije. Testiranja su potrebna kako bi se laboratorijsko rešenje što pre dovelo u formu pogodnu za industrijsku proizvodnju. Upravo ovaj prelaz se smatra najslabijom tačkom evropskih digitalnih firmi.
Cena postrojenja je 2,5 milijardi evra, od čega je po 700 miliona pristiglo iz evropskog i belgijskog budžeta, dok su 1,1 milijardu uložile zainteresovane kompanije. Priključila se i holandska kompanija ASML, po berzi najvrednija u Evropi.
Kako ne brojati nastradale
I NanoIC nije usamljen primer kojim putem bi Stari kontinent relativno brzo mogao dostići i prestići kako azijske, tako i američke konkurente u proizvodnji čipova.
Uskoro će po istom principu, putem otvorenih platformi, Evropska unija snažno podstaći razvoj još četiri tehnologije budućnosti.
Najavljuje se da će do kraja naredne godine EU uspeti da tržištu ponudi digitalni evro i tako se otrgne prevelikoj zavisnosti od američkih kartičarskih firmi Visa i Mastercard koje dominiraju u pružanju usluga bezgotovinskog plaćanja.
Kako je poslednjih godina udeo plaćanja gotovinom pao na ispod 38 odsto svih uplata, jasno je da Visa i Mastercard na Starom kontinentu, zahvaljujući ponajviše inertnosti Evropljana, žestoko profitiraju. Procene su da u poslednje vreme godišnje samo u Evropi prihoduju 50, odnosno 60 milijardi evra, od čega je polovina, blizu 55 milijardi, čista zarada.
Platforma NanoIC i budući digitalni evro su ono čime bi Evropa mogla da u mnogim delatnostima povrati tehnološko liderstvo, zaradi i ponovo uloži u najizazovnije tehnologije.
To je bio put kojim je išla kada se najbrže razvijala. Kada je oružje bilo u prvom planu, sve se okončavalo brojanjem miliona nastradalih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
12
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
9
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Komentari 5
Nepripadnik
zztop
zabrinut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar