Katedrala u Briselu priznala da su njeni vitraži antisemitski
Nadbiskup Mehelena Luk Terlinden otkrio je novu ploču u briselskoj katedrali Svetog Mihaila i Svete Gudule kojom se priznaje i objašnjava antisemitska priroda vitraža u toj katedrali, poznatih kao "Sakrament čuda".
Foto: Pixabay
Na vitražima je prikazana srednjevekovna legenda koja je godinama predmet kritika, prenosi Vrt.
Prema legendi, u 14. veku briselski Jevreji ukrali su osvećene hostije, a zatim ih proboli nožem, a potom se dogodilo čudo jer je Hristova krv potekla iz hostija.
Šest Jevreja je pogubljeno 1370. godine i spaljeno na lomači na pijaci u Briselu. Ovaj događaj označio je početak vekovne tradicije u kojoj su hostije bile poštovane, a u okviru koje su se održavale i procesije u Briselu.
Čudo je naslikano na vitražima katedrale Svetog Mihaila i Svete Gudule, na kojima su Jevreji prikazani sa karikaturalnim kukastim nosevima.
U vreme kada je legenda nastala, antisemitizam je bio široko rasprostranjen u srednjovekovnoj Evropi, a optužbe poput onih iznetih u ovoj legendi dodatno su doprinele širenju antisemitizma u Evropi.
Posle Drugog svetskog rata ova legenda je posmatrana u drugačijem svetlu, a tokom Drugog vatikanskog sabora 60-ih godina prošlog veka, Rimokatolička crkva je osudila antisemitizam.
Nakon godina pregovora, u katedrali Svetog Mihaila i Svete Gudule 1977. postavljena je ploča koja objašnjava priču.
Tekst na ploči je, međutim, ostao prilično nejasan i odnosio se na "tendencioznu prirodu optužbe i legendarni prikaz čuda".
Ta ploča je izazvala značajne kritike jevrejske zajednice, a tek 2007. godine briselski istoričar Roel Jakobs je primetio da se katedrala Svetog Mihaila i Svete Gudule može smatrati jednim od najvećih antisemitskih spomenika u zemlji.
Pročitaj još
Nova ploča sa eksplicitnijim objašnjenjem otkrivena je nakon predavanja povodom 800. godišnjice katedrale Svetog Mihaila i Svete Gudule.
Nakon predavanja, ploča iz 1977. godine zamenjena je komemorativnom pločom na holandskom, francuskom, engleskom i hebrejskom jeziku u prisustvu nadbiskupa Luka Terlindena i glavnog rabina Brisela, Alberta Gigija.
Nova ploča nudi izvinjenje i veoma jasno priznaje antisemitsku prirodu legende, a tekst na ploči sastavili su nadbiskup i predstavnici jevrejske zajednice.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Kultura i umetnost
Između utopije i stvarnosti
06.05.2026.•
1
U predstavi Novosadskog pozorišta "Kabare pikolo grande - Utopija" u režiji Andraša Urbana, reči Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ne ostaju samo zapis na papiru već postaju lično i duboko proživljeno iskustvo.
Rimski nadgrobni spomenik star gotovo 2.000 godina vraćen Italiji
03.05.2026.•
0
Nadgrobni spomenik iz doba starog Rima, star oko 1.900 godina, koji je pronađen u dvorištu jedne kuće u Nju Orleansu, vraćen je Italiji uz posredovanje američkih vlasti.
U Rimu pronađen izgubljeni primerak najstarije pesme na engleskom jeziku
30.04.2026.•
0
Izgubljeni primerak jedne od najranijih pesama na engleskom jeziku, poznate kao "Kedmonova himna", otkriven je u Nacionalnoj centralnoj biblioteci u Rimu.
VIDEO Novi spomenik u centru Londona: Sumnja se da je autor Benksi
30.04.2026.•
1
U centru Londona pojavila se velika nova statua koja izgleda nosi potpis neuhvatljivog uličnog umetnika Benksija.
Otac i ćerka priznali da su godinama prodavali falsifikate Pikasa i Benksija
30.04.2026.•
1
Otac i ćerka iz Nju Džersija priznali su da su falsifikovali umetnička dela i prevarili galerije i aukcijske kuće prodajući lažne slike poznatih umetnika, uključujući Pabla Pikasa i Benksija.
Srbija otkupila sliku "Stražar koji se odmara" Paje Jovanovića za 170.000 funti
29.04.2026.•
4
Ministarstvo kulture Srbije saopštilo je da je otkupilo ulje na platnu "Stražar koji se odmara" Paje Jovanovića za 170.000 funti, bez pratećih troškova.
VIDEO: Robotski psi sa likovima poznatih ličnosti tumaraju po muzeju u Berlinu, ponekad "iskake" sliku
29.04.2026.•
1
Robotski psi sa realističnim silikonskim glavama modelovanim po likovima poznatih ličnosti - uključujući Ilona Maska, Marka Zakerberga, Džefa Bezosa, Endija Vorhola i Pabla Pikasa, lutaju po jednom berlinskom muzeju.
Plakati Mirka Ilića za predstave JDP-a među najboljima u svetu
27.04.2026.•
0
Ilustracije Mirka Ilića za plakate predstava "Heda Gabler" i "Eldorado" Jugoslovenskog dramskog pozorišta žiri američkog dizajnerskog časopisa "American Illustration" uvrstio je među najbolje na svetu u protekloj godini.
VIDEO: Policija u Portugalu zaplenila 278 umetničkih dela
26.04.2026.•
0
Policija u Portugalu zaplenila je 278 umetničkih dela, među kojima su i slike Pabla Pikasa i Žuana Miroa.
VIDEO: Rumuniji vraćen zlatni šlem star 2.500 godina koji je ukraden iz muzeja u Holandiji
23.04.2026.•
0
Zlatni šlem star oko dva i po milenijuma, koji je bio ukraden iz muzeja u Holandiji, gde je bio na pozajmici, pronađen je i vraćen u Rumuniju.
Napravljen prvi kompletan rečnik "Don Kihota"
22.04.2026.•
0
Istraživači iz Španije i Japana izradili su prvi kompletan leksikon dela Don Kihot španskog pisca Migela de Servantesa, otkrivajući do sada neviđenu jezičku raznolikost u ovom klasiku španske književnosti.
VIDEO: Slika Monea prodata na aukciji za rekordnih 10,2 miliona evra
19.04.2026.•
0
Slika Kloda Monea "Jutro u Veteju", naslikana 1901. godine, prodata je na aukciji za skoro 10,2 miliona evra u Parizu, što je rekordna cena postignuta u Francuskoj za delo ovog umetnika poslednjih godina.
Glumci iz "Balkanskog špijuna": Između strahova i nadanja
18.04.2026.•
2
Lila Greguš i Žolt Mendrei zablistali su u hit predstavi Novosadskog pozorišta "Balkanski špijun", osvajajući publiku snažnim emocijama i upečatljivim glumačkim ostvarenjima.
Ukradena umetnička dela je skoro nemoguće prodati: Zašto se lopovi ipak odlučuju na toliki rizik?
12.04.2026.•
3
Dok su u prošlosti trgovci i aukcijske kuće možda zatvarali oči pred sumnjivim poreklom izuzetnih umetničkih dela, tokom protekle dve decenije norme i procedure tržišta su se znatno pooštrile.
Nezavisna kulturna scena odbila saradnju sa EXPO 2027: Poziv ignoriše stanje u društvu i kulturi
08.04.2026.•
23
Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS) odbila je poziv programskog tima specijalizovane izložbe "EXPO 2027" za saradnju na kreiranju programa.
Više od 400 kulturnih radnika protestuje zbog slanja dela Fride Kalo i Dijega Rivere u Španiju
06.04.2026.•
0
Gotovo 400 kulturnih radnika u Meksiku potpisalo je otvoreno pismo u kojem od meksičke vlade traže objašnjenje o planovima da se u Španiju pošalje jedna od najznačajnijih svetskih zbirki meksičke umetnosti 20. veka.
VIDEO: U Italiji ukradena remek-dela Matisa, Renoara i Sezana vredna više miliona evra
30.03.2026.•
0
Iz Fondacije "Manjani Roka" u Italiji, u oblasti Parme, ukradena su umetnička dela vredna nekoliko miliona evra i to ne samo Renoarove "Ribe" već i dela Sezana i Matisa.
Raspisan konkurs za nagradu Vasko Popa za najbolju knjigu pesama
29.03.2026.•
0
Konkurs za nagradu "Vasko Popa" za najbolju knjigu pesama u 2025. traje do 27. aprila.
Modiljanijeva slika, decenijama osporavana, ide na prodaju za 13,3 miliona dolara
28.03.2026.•
1
Slika italijanskog umetnika Amedea Modiljanija, čija je autentičnost decenijama bila predmet sporova, biće ponuđena na prodaju na sajmu umetnosti u Hongkongu po ceni od oko 13,3 miliona dolara.
Vim Venders dobitnik počasne Nemačke filmske akademije
26.03.2026.•
0
Nemački reditelj Vim Venders (80) dobitnik je ovogodišnje počasne nagrade Nemačke filmske akademije (DFA), objavila je akademija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar