Ukradena umetnička dela je skoro nemoguće prodati: Zašto se lopovi ipak odlučuju na toliki rizik?

Autor: RTS

Info

12.04.2026.

12:20 > 20:37

Dok su u prošlosti trgovci i aukcijske kuće možda zatvarali oči pred sumnjivim poreklom izuzetnih umetničkih dela, tokom protekle dve decenije norme i procedure tržišta su se znatno pooštrile.

Ukradena umetnička dela je skoro nemoguće prodati: Zašto se lopovi ipak odlučuju na toliki rizik?

Foto: 021.rs (AI)

Zašto se onda lopovi upuštaju u ovakve poduhvate?

Organizovanoj kriminalnoj bandi je trebalo manje od tri minuta da ukrade sliku Renoara, Matisa i Sezana, ukupne vrednosti oko devet miliona evra iz privatnog muzeja u blizini Parme, u Italiji, u martu 2026. godine. Ovo je druga pljačka umetničkih dela visokog profila u poslednjih nekoliko meseci, nakon krađe nakita vrednog 9,5 miliona evra iz pariskog Luvra u oktobru 2025. godine.

Ukradeni predmeti su očigledno vredni. Ali, profesorka na Kraljevskom koledžu u Londonu i stručnjakinja za upravljanje kriminalnim tržištima Anja Šortland naglašava da je krađa umetničkog dela samo prvi korak. Pretvaranje ovog plena u gotovinu je puno rizika.

Italijanska vlada ozbiljno shvata zaštitu svoje kulturne baštine, sa čitavim odeljenjem karabinjera posvećenim krađi umetnina i antikviteta. Ovo odeljenje skenira svetsku trgovinu umetninama u potrazi za falsifikovanim, ukradenim i ilegalno izvezenim blagom, zahtevajući njihov povratak.

Male su šanse da se ukradena remek-dela prodaju na međunarodnom tržištu umetnosti - čak i po niskoj ceni, jer su tokom protekle dve decenije norme i procedure tržišta znatno pooštrene, prenosi RTS.

Detaljna provera porekla

Svako ko kupi umetničko delo bez provere da li je bivši vlasnik registrovao svoje interesovanje za predmet ne ispunjava test dobre vere (bona fide). To znači da ne može da dobije valjanu titulu i stoga zakonsko pravo svojine ostaje kod osobe ili institucije od koje je umetničko delo ukradeno.

Takođe, prodaja ukradenih umetničkih dela gde je prodavac izbegao dužnu pažnju može biti poništena, što znači da novac mora biti vraćen.

Zato renomirani trgovci i aukcijske kuće veoma ozbiljno shvataju svoju dužnost. Najmanje što mogu da urade jeste da provere slobodno dostupnu Interpolovu bazu podataka ukradenih umetničkih dela pre prodaje. Međutim, privatne baze podataka – poput one Registra gubitka umetničkih dela - pružaju veći duševni mir, pošto imaju popis mnogo više izgubljenih i ukradenih predmeta i mogućnost pretrage onih koji imaju legitiman interes za predmet.

Kada registar utvrdi da neko pokušava da ukradeno umetničko delo donese na otvoreno tržište, oni prikupljaju i prosleđuju sve informacije koje bi mogle da dovedu policiju do njegove lokacije ili ljudi koji su uključeni u njegovu prodaju ili skladištenje.

Sve što je uzeto sa zida u muzeju je stoga nemoguće prodati - osim ako se ne radi o nakitu koji se može razbiti i prodati kao (skupo) smeće. Dakle, koja bi mogla biti finansijska motivacija iza ove krađe?

Ko ima koristi

Neverovatno objašnjenje je da zlikovac u stilu Bonda naručuje omiljene slike da ukrase njegovo skrovište. Da, slike bi mogle biti ukradene po narudžbini, ali kupovina umetničkih dela na otvorenom tržištu radi pranja novca je manje rizična.

S obzirom na visinu nagrada za informacije ili vraćanje ukradenih umetničkih dela, bezbednost i omerta (zakon ćutanja) morali bi biti potpuno nepropusni prilikom izlaganja ukradenog blaga.

S druge strane, "nagrade za informacije" mogle bi biti motivacija za krađu same po sebi. Sredinom prošlog veka, osiguravajuće kuće su redovno plaćali "pronalazačima", bez bilo kakve dublje kontrole, da je krađa umetničkih dela visoke vrednosti postala profitabilno zanimanje niskog rizika.

Institucije poput Registra gubitaka umetničkih dela prekinule su tu ugodnu koegzistenciju i umesto toga koristile su sve tragove da pomognu policiji da sprovede pronalaženja i operacije hapšenja.

Danas je bezbedno pregovarati o "naknadi za onog ko nađe delo" samo kada je ukradeni predmet toliko puta promenio vlasnika da se veza sa prvobitnim lopovima gubi u magli vremena. Čak i tako, krajnji "pronalazač" jedva da bi uspeo da dobije više od 10 odsto vrednosti slike, koju bi verovatno morao usput da podeli sa lopovima i raznim sumnjivim gazdama podzemlja.

Umetnička dela kao aduti u pregovorima

Međutim, postoji i treći razlog za krađu umetničkih dela. Organizovane kriminalne grupe ponekad koriste ukradena umetnička dela kao pregovaračke adute kako bi pregovarale o blažim kaznama.

Na primer, lopovi koji su ukrali nakit iz Drezdena su sačuvali nekoliko komada svog plena kako bi ga iskoristili u pregovorima o kraćim kaznama.

"Penitentos" ("pokajanici") koji žele da napuste mafijaške organizacije takođe ponekad pružaju informacije o tome gde se nalaze nestala blaga. Ako postoji percepcija da se ukradena umetnička dela mogu koristiti za smanjenje zatvorske kazne ili finansijske nadoknade, njihova podzemna vrednost može daleko prevazići naknadu pronalazaču.

Iako je teško proveriti tvrdnju da se ukradena umetnička dela koriste kao zalog u trgovini drogom, nekoliko jedinstvenih blaga je zaista pronađeno na imanjima u vlasništvu narko bosova. Ova dela nisu pronađena u galerijama sa kontrolisanom temperaturom, već su umotana na vlažnim mestima koja teraju kustose muzeja da plaču od očaja.

Ostaje da se nadamo da će se prelepa umetnička dela iz Parme tretirati s poštovanjem dok ih ponovo ne vidimo u muzeju.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Vlada

12.04.2026 • 19:00

Legatu

Čist hedonizam ?

0 0 0
Jova

12.04.2026 • 12:59

Jova

Niko nekrade skupa umetnicka dela ako nisu narucena i unapred placena 30 do 50 % uz dovovorenu cenu kao avans.

4 0 +4
Х

12.04.2026 • 12:37

Х

Црна берза. Поручене крађе су далеко уносније за приватне колекционаре и трговце капи за починиоце.

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.