Uređivanje pravosuđa
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Time je otklonio makar na kratko prisutnu dilemu u javnosti o mogućnosti da će zbog vrlo oštrih kritika domaće i strane stručne javnosti upotrebiti suspenzivni veto, da neće potpisati ukaze o proglašenju zakona i da će ih vratiti Narodnoj skupštini.
Dilemu je otklonio najvećom mogućom brzinom. Samo dva dana po usvajanju zakona i samo dan nakon što je izjavio da ih "nije ni pročitao" potpisao je ukaze, izjavivši povodom toga da je "sagledavao i procenjivao ustavnost" i da je "dobio uverenja od saradnika i pravnih eksperata" da su doneti u skladu sa Ustavom.
Nije imenovao "pravne eksperte" koji su ga uverili da je sve u redu i ni jednom rečju se nije osvrnuo na neku od brojnih kritika na račun ovih zakona.
Predsednik je po Ustavu i Zakonu dužan da u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje.
Predsednik može vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da a) zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava; ili b) da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona; ili c) da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Kad je reč o odnosu sa Ustavom vredi podsetiti da Ustav definiše Javno tužilaštvo kao "jedinstven i samostalan državni organ". Pa je Zakonom o javnom tužilaštvu pored ostalog (bilo) predviđeno da Vrhovno javno tužilaštvo "obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo".
Nakon što su dopunama zakona dodate reči "uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe" šta ostaje od ustavom utvrđene samostalnosti u vršenju ove nadležnosti? Zapravo ništa jer ministar pravde može kad god poželi da uskrati saglasnost na neodređeno dugo vreme, bez obaveze da to obrazloži.
Pročitaj još
U vezi sa procedurom u skupštini bitne su činjenice da su ovi zakoni doneti po hitnom postupku i nakon zajedničkog pretresa o velikom broju drugih zakona i akata.
Po hitnom postupku, po Zakonu o Narodnoj skupštini i njenom Poslovniku, zakon se može doneti "ako se njime uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije".
Više je nego očigledno da nije postojao ni jedan od navedenih eventualnih razloga na unutrašnjem planu a oštre reakcije iz EU i poziv skupštini Srbije da zakone što pre izmeni "kako bi pravosuđe bilo usklađeno sa evropskim standardima" nedvosmisleno govore da nema govora o usklađivanju sa propisima EU.
Zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, Narodna skupština može da obavi "ako su oni međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana". I sasvim površan pogled na 30-ak akata koji su bili predmet zajedničkog pretresa govori da nije bilo tako.
Ako tome dodamo da usvajanju seta bitnih zakona nije prethodila nikakva organizovana javna rasprava i da je "zaboravljeno" da se zatraže mišljenja od za to izričito nadležnih Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, a ni od Agencije za sprečavanje korupcije, mora se zaključiti da praktično nijedna relevantna proceduralna odredba nije poštovana.
Konačno, kad je reč o "uređivanju oblasti na odgovarajući način" dovoljan je osvrt i na jednu, najbitniju izmenu Zakona o javnom tužilaštvu, onu o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK). Indikativno je da u vezi sa njom nije bila obezbeđena ni minimalna transparentnost, odredba zakona je promenjena na osnovu amandmana koji čak nije bio objavljen na skupštinskom sajtu.
Trenutno TOK umesto predviđenih 25 ima samo 20 tužilaca. A čak 11 njih koji su upućeni iz drugih tužilaštava, u roku od 30 dana od početka primene izmenjenog zakona će biti vraćeni u svoja matična tužilaštva. Zbog blokada odlučivanja u Visokom savetu tužilaštva sasvim je nerealno očekivati da će on u međuvremenu uputi nove tužioce u TOK.
Srbija je u najužem crnom krugu zemalja Evrope najneotpornijih na organizovani kriminal. U svakoj, a pogotovo u takvoj situaciji slabljenje resursa tužilaštva za organizovani kriminal je sve samo ne uređivanje na odgovarajući način.
Šta god da su razlozi zbog kojih su predsednik i njegovi neimenovani pravni eksperti našli da je "sve u redu", činjenice govore suprotno. Predsednik je bio dužan da upotrebi veto, bili su ispunjeni bukvalno svi zakonom predviđeni razlozi za to. Sa štetnim posledicama propuštanja da to uradi suočićemo se nažalost neizbežno i brzo.
Tekst Rodoljuba Šabića "Uređivanje pravosuđa" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Komentari 5
Ramones
Dee Dee
Бујмирац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar