Put ka EU: Biće boljih vremena

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

17.06.2026.

16:30 > 16:33

Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Malo novog se čulo, međutim retko kada su čelnici iz Brisela bili tako jednoglasni i naredbodavni u porukama. I pre susreta u crnogorskom letovalištu bilo je vidljivo da je Crna Gora na korak od ulaska, dok se Albanija užurbano približava onome što do pre koju godinu teško da je mogla i sanjati.

Ipak, Srbija je bila u centru skupa, ključne poruke upućene su njoj ne samo kao najvećoj u regionu, već i kao državi koja je još 2008. godine počela zvanične pregovore o priključenju. Potvrđeno je da ima dosta osnova za učlanjenje, ali, isto tako, i krupnih prepreka.

Postupna integracija

U Tivtu je reaktiviran stari francusko-nemački plan o postupnoj integraciji ovih država. Dakle, preostala evropska pravila i norme zemlje bi usvajale pojedinačno, a saglasno obimu i značaju usvojenog podešavao bi se stepen integrisanosti. Praktično, svaka zemlja bi imala svoj ritam približavanja.

Srbija je do sada u pristupnim razgovorima otvorila više od dvadeset klastera i usvojila gomilu evropske regulative. Problema ima u vladavini prava, na medijskoj sceni i u usklađivanju spoljne politike sa politikom Unije.

Posebno direktan i oštar bio je nemački kancelar Merc. Poručio je da Srbija mora da odluči hoće li se opredeliti Pekingu, Moskvi ili Briselu, a iz njegove logike videlo se da u Berlinu smatraju da bi Beograd trebalo gotovo da prekine odnose sa velesilama koje ne pašu Uniji.

Reagovao je francuski predsednik Makron ističući nekoliko dobrih primera iz srpske proevropske prakse. Ipak, ove razlike u porukama dva evropska čelnika ne bi trebalo precenjivati, Unija, pogotovo prema Srbiji i Zapadnom Balkanu, deluje veoma usklađeno i teško da je u ovom trenutku spremna na ustupke.

Uobičajene primedbe

Primedbe na vladavinu prava su došle u prvi plan usvajanjem takozvanih Mrdićevih zakona kojima je država stekla bitan uticaj u pravosuđu, posebno na tužilaštva. Reakcija Venecijanske komisije je bila brza i beskompromisna, te je vlast prihvatila da već na tekućem zasedanju Skupština Srbije stanje vrati na "pred Mrdićevo stanje", ali pokušava da očuva promene nastale hitrom primenom ove regulative tokom kratkog perioda vladavine.

Tako, recimo, pokušava da sačuva promenu tužioca koji je vodio veoma važan postupak u vezi sa slučajem tragedije na novosadskoj železničkoj stanici. Ali, Brisel ostaje nepopustljiv ceneći da je ovaj segment zakonodavne regulative izuzetno značajan u borbi protiv korupcije, možda i najvećeg problema u srpskom društvu.

Usklađivanje sa spoljnom politikom EU

U javnosti je najviše odjeknuo zahtev Unije da Srbija svoju spoljnu politiku uskladi sa evropskom. Merc je bio neuobičajeno direktan, mada sa spornim efektom. Odista je za Srbiju teško prihvatljivo da, recimo, minimalizuje odnose sa Pekingom, odakle već duže vreme stižu investicije, krediti, a nedavno je dogovoren i veoma veliki transfer najmodernijih tehnologija.

Po Srbiju je još teže prihvatiti "uvođenje sankcija Rusiji", sa kojom imamo dugu i veoma značajnu saradnju u znatnom segmentu energetike. Bliži odnos sa ovom velesilom je i oslonac u borbi za Kosovo od koje ne samo vladajuća stranka već i ne mali deo srpske opozicione scene ne odustaje.

Rat je najveći problem

Ključni zahtevi iz Tivta su duže vreme prepreka u daljem približavanju Srbije Uniji. Na obali Jadrana takva pozicija se samo još jednom potvrdila, ali samo desetak dana nakon skupa o njoj gotovo da niko i ne govori.

To ukazuje i na relativno skroman doseg tivatskog skupa. Pokazalo se da je reč o probi, nekoj vrsti uvertire pred ovonedeljni početak pregovora Evropske unije oko priključenja Ukrajine i Moldavije. Obe države su u političkom procesu približavanja Uniji decenijama zaostajale za zapadnim Balkanom, ali su politička dešavanja na evropskom istoku dovela do aktuelizovanja njihovog svrstavanja pod evrounijsku kapu.

Zapravo, taktika postupnog uključivanja je i aktivirana radi njih, a u Tivtu je "Zapadni Balkan" poslužio kao neka vrsta eksperimenta.

Pragmatično ponašanje

U takvoj situaciji razgovarati o "prijemu Ukrajine" se u Moskvi doživljava kao ozbiljna provokacija, mada Rusija načelno nema ništa protiv članstva Ukrajine u Uniji, ali nikako ne pristaje da postane članica NATO pakta.

Stoga će tok ovih pregovora i zbivanja oko njih ove nedelje biti u centru pažnje evropske javnosti i političkih aktera. Čeka se epilog i dok se ne vidi kako će se dalje razvijati rat u Ukrajini nije bilo realno očekivati da će se bilo koja zemlja samostalne politike, pa ni Srbija, odlučiti na radikalan zaokret.

Pouke su jasne. Dok se ne reši goruće evropsko opterećenje, rat u Ukrajini, nema previše izgleda da države, pogotovo male, povlače oštre i prevratničke poteze. Time nema ni smisla insistirati na velikim promenama.

Vremena su teška, neizvesna i u takvim prilikama male države se pragmatično ponašaju. Usmeravaju se na manja, konkretna i pragmatična pitanja koje je em lakše realizovati, em donose (sitnije) koristi koje stanovništvo i te kako primećuje.

Krupna pitanja, tako i ulazak Srbije u EU, rešavaju se u povoljnijem opštem političkom ambijentu. Nadajmo se, dakle, boljim vremenima, dotle se više okrenimo pragmatičnim pitanjima i čuvajmo "politiku na četiri oslonca", pokazala se korektnom i korisnom.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

evropska unija

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

QQ

17.06.2026 • 16:49

Mi nismo topovko meso za Berlin nikad bili pa nećemo ni sad.

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.