Većini po 6.000 dinara, naslednicima i više: Koliko novca može da se dobije iz Akcionarskog fonda?
Dok većini građana iz Akcionarskog fonda sleduje po 6.000 dinara, računica pokazuje da će pojedini akcionari na svoje račune dobiti i više desetina hiljada dinara.
Foto: 021.rs
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Svi punoletni građani Srbije dobiće 22. septembra po 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda. Toliko sleduje onima koji nisu akcionari ovog fonda, jer je predsednik Srbije u petak veče najavio promenu zakona, a toliko sleduje i svima onima koji imaju po sedam akcija ovog Fonda dobijenih po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Neki od ovih akcionara, koji su možda od preminulih roditelja ili supružnika nasledili njihov paket od sedam akcija mogu da računaju i na ukupno 12.000 ili "čak 18.000 dinara", koliko je najavljeno, prenosi N1.
Međutim, šta je sa onima koji su u međuvremenu "kupovali" ove akcije - iako se njima na berzi ne trguje, ali su mogli da ih prisvoje kroz ugovore o poklonu?
Njima bi, po ovoj računici, sledovalo mnogo više novca.
Uvidom u redosled najvećih akcionara Akcionarskog fonda - a javno je dostupan spisak samo 15 najvećih - vidimo da su pored države i jednog osiguravajućeg društva navedeni građani koji imaju po 35, 42, 49, 63, 77, 84, pa čak i 168 akcija Akcionarskog fonda.
To znači da oni u vlasništvu imaju od pet paketa ovih akcija (paket je od dobijenih sedam akcija), preko šest paketa, ili sedam, devet, 11, 12 ili čak 24 paketa.
Ako paket vredi 6.000 dinara, najveći mali akcionar, sa 24 paketa, trebalo bi od Akcionarskog fonda da dobije ukupno 144.000 dinara.
Onome ispod njega na listi, sa 84 akcije, tj. 12 paketa na račun bi po ovoj računici 22. septembra trebalo da "legne" 72.000 dinara.
I tako dalje.
Spisak apsolutno svih akcionara Akcionarskog fonda, takozvana knjiga akcionara, nije javno dostupna, kao što to nije ni za jednu kompaniju čije su akcije besplatno deljene građanima (Telekom, NIS, Aerodrom).
Šta je rekao Vučić
"Sa isplatom iz Akcionarskog fonda idemo 22. septembra - moramo u međuvremenu da promenimo zakon zato što je neko napravio vrlo glup zakon tamo 2007, 2008. godine. Da vam objasnim u jednoj reči: Tada je napisano da svi koji su punoletni do 2007, oni imaju pravo, i sad mi moramo da uplatimo i za ljude umrle u međuvremenu - njihovim naslednicima, a njih je oko 1,3 miliona, u skladu sa ostavinskim postupkom", izjavio je Vučić za RTS.
Tako da će, precizirao je, neka lica dobiti po dva, ili čak tri puta po 6.000 dinara.
"Neka lica će dobiti i 12.000 dinara, neki čak i 18.000 dinara. Ukupno će biti 7.668.000 isplata", rekao je Vučić.
On je ponovio da svi punoletni građani dobijaju po 6.000 dinara "a neki će dobiti i nešto više od toga".
"Oni koji su punoletni danas ne bi imali pravo na to. Jer po zakonu pravo imaju samo oni koji su bili punoletni samo do 2007. Zato moramo da promenimo zakon da bi sva punoletna lica, i oni koji danas imaju 35 godina - mogli da dobiju (ovaj novac), a koji inače ne bi imali pravo da dobiju", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije nije precizirano na izmenu tačno kog zakona misli, pa nije potvrđeno da je reč o Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Pročitaj još
Ko je, zapravo, imao pravo na besplatne akcije
Podsetimo, većinski vlasnici Akcionarskog fonda (98,65 odsto) su građani Srbije. Ali ne svi, već oni koji su na to stekli pravo po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Reč je o punoletnim državljanima Srbije, koji su navršenih 18 godina imali - ne DO 2007. godine kao što je naveo predsednik Srbije, već 31. decembra 2007. godine i koji do tada nikada nisu dobili nijednu besplatnu akciju preduzeća.
Uslov je bio, kao što je to predviđeno članom 2 pomenutog zakona, i da su ti građani na dan sticanja statusa nosioca prava na besplatne akcije bili upisani u birački spisak nadležnih opštinskih organa, kao i da su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. Takođe, i da su upisani u evidenciju nosilaca prava koju vodi ministarstvo nadležno za poslove privatizacije, u skladu sa ovim zakonom.
Takvih građana je, podsetimo, bilo 4,8 miliona, i oni su dobili po 31 akciju Telekoma Srbija, po jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, pet akcija NIS i sedam akcija pomenutog Akcionarskog fonda.
Šta su akcionari dobili do sada
Od svih ovih akcija građanima je u proteklom periodu na ime dividende isplaćeno ukupno 8.509,93 dinara, pokazuju podaci Poštanske štedionice. Od Akcionarskog fonda građani su dobili svega 1.700 dinara u vidu jednokratne naknade.
Kako je za portal Albatros.news rekao berzanski analitičar i glavni broker društva Momentum Nenad Gujaničić, imovinu Akcionarskog fonda predstavljaju paketi akcija kompanija iz procesa privatizacije, novac od prodaje ove imovine i prikupljene dividende od retkih kompanija koje su akcionarima isplaćivale deo profita.
"Prema bilansima za prošlu godinu, AF je na kraju decembra 2025. imao oročenih 27,5 milijardi dinara u bankama, što će reći da svaki njegov akcionar, od njih ukupno 4,8 miliona, pred izbore može dobiti oko 5.700 dinara. Ili koji dinar više ako u međuvremenu kapne još neka prodaja akcija ili dividenda", naveo je Gujaničić dan pre nego što je predsednik izašao sa iznosom od 6.000 dinara pojedinačne isplate, doduše svim punoletnim građanima, ne samo akcionarima.
Šta kažu završni računi Akcionarskog fonda
"Na dan 31. decembar 2025, u vlasništvu Akcionarskog fonda nalaze se akcije i udeli u ukupno 373 privredna društva. Od tog broja Fond poseduje akcije u 250 javnih akcionarskih društava, akcije u 42 nejavna akcionarska društva i udele u 81 društvu sa ograničenom odgovornošću", navodi se u Napomenama uz finansijske izveštaje Fonda za 2025. godinu.
Kao što je portal N1 već pisao, od 373 preduzeća koja se vode u portfelju Fonda, 141 privredno društvo vodi se kao neaktivno - u postupku stečaja ili likvidacije - dok kod 232 aktivna društva postoji mogućnost prodaje kapitala u vlasništvu Fonda.
"U 2025. godini oročena su slobodna finansijska sredstva u iznosu od 27,5 milijardi dinara u skladu sa Zaključkom Vlade od 16. oktobra 2025", navodi se u dokumentaciji.
Na tekućim računima Fond ima ukupno 492.398.000 dinara.
Fond je u 2025. ostvario profit od 1,5 milijardi dinara.
Od kamata je Fond prošle godine prihodovao više od 1,54 milijarde dinara. Fond lane nije imao ni dinar poslovnih prihoda, ali su ukupni prihodi dostigli 1.556.282.000 dinara, upravo zahvaljujući prihodima od kamata u iznosu 1.543.045.000 dinara.
Neto dobit Fonda bila je 1.501.123.000 dinara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Menja se zakon: Više neće biti ograničenja od 20 odsto za smanjenje akciza na gorivo
27.07.2026.•
0
Ministarstvo finansija radi na izmeni Zakona o akcizama, a najveća promena bila bi ukidanje ograničenja umanjenja akciza od 20 odsto - što je po važećem zakonu maksimalni procenat za koliko Vlada može da smanji akcize.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. i opomene za 2023. godinu
27.07.2026.•
6
Frilenseri u Srbiji počeli su da dobijaju poreska rešenja za prihode ostvarene tokom 2021. godine, ali i opomene koje se odnose na neizmirene obaveze iz 2023. godine.
Velike razlike u platama u Srbiji: Programeri na vrhu, uslužne delatnosti na dnu
26.07.2026.•
7
Raspon plata među pojedinim delatnostima u Srbiji je veliki, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Privredna komora: Evo koje carine je Amerika ukinula Srbiji, a koje važe
26.07.2026.•
3
Nova odluka administracije predsednika SAD Donalda Trampa, doneta 24. jula, o uvođenju dodatnih uvoznih carina ne donosi pogoršanje uslova za izvoz robe iz Srbije na američko tržište, navodi Privredna komora Srbije.
MOL traži povraćaj 320 miliona evra od države zbog poreza na ugljen-dioksid
26.07.2026.•
1
Naftna mađarska kompanija MOL podnela je tužbu protiv mađarske poreske uprave od koje traži isplatu 126 milijardi forinti (oko 320 miliona evra).
Ford povlači preko pola miliona vozila u SAD zbog opasnosti od požara
26.07.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford povući će 565.691 vozilo u SAD zbog rizika od požara u motornom prostoru izazvanog mogućim oštećenjem instalacije električnih kablova.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i narednih nedelju dana
26.07.2026.•
0
Vlada Srbije još jednom je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na naftne derivate do 2. avgusta.
Objavljeno koji su najprodavaniji automobili u Srbiji
26.07.2026.•
2
U prvih šest meseci u Srbiji je prvi put registrovano 22.155 novih vozila, što je za 3.327 više nego u istom periodu 2025. godine, kada je prvi put registrovano 18.828 vozila.
Neto profit Folksvagena pao za 30 odsto, sprema masovna otpuštanja
26.07.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen objavio je da je njegov neto profit u prvoj polovini ove godine pao za više od 30 odsto međugodišnje.
Sporazum o spajanju Paramaunta i Vorner Brosa odložen do juna 2027. godine
26.07.2026.•
0
Kompanija Paramaunt Skajdens saopštila je da pristaje da se odloži spajanje sa medijskom grupacijom Vorner Bros Diskaveri do 1. juna 2027. godine.
Pokemon kartice vrede milione dolara: Japan razmatra regulisanje tržišta zbog falsifikata i pranja para
26.07.2026.•
0
Japan, postojbina Pokemona, počinje da razmatra regulisanje tržišta ovih kolekcionarskih karata, budući da vrtoglavi rast njihove vrednosti, koja dostiže milione dolara, podstiče falsifikovanje i pranje novca.
Proizvođač baterija Varta ide u stečaj
26.07.2026.•
7
Nemački proizvođač baterija Varta potvrdio je da je podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka, navodeći kao razloge slabu potražnju, nepovoljne valutne kurseve i gubitak ključnog kupca, prenosi nemačka agencija DPA.
Privredna komora pruža podršku za primenu Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu
25.07.2026.•
0
Privredna komora Srbije pružiće podršku kompanijama za usklađivanje sa Uredbom Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Euribor ponovo raste: Koliko će građanima porasti rate kredita?
25.07.2026.•
3
Iako je Evropska centralna banka zadržala ključne kamatne stope na istom nivou, tromesečni Euribor, promenljiva komponenta kamata na kredite u evrima, zabeležio je rast i dostigao najviši nivo od novembra 2024.
Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika
25.07.2026.•
37
Prosečna majska neto plata zaposlenih u javnom sektoru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 123.511 dinara.
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda
25.07.2026.•
17
Ministarstvo privrede saopštilo je da ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda.
Produženo umanjenje akciza na gorivo do 2. avgusta
25.07.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 2. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
24.07.2026.•
7
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
GRAFIKA: Dizel poskupeo gotovo 30 dinara od marta prošle godine
24.07.2026.•
15
Iz nedelje u nedelju koriguje se cena goriva na benzinskim pumpama.
Tramp od danas uvodi carine za 60 trgovinskih partnera "zbog prinudnog rada"
24.07.2026.•
3
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa od danas će uvesti nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, uključujući EU, zbog, kako navodi, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada.
Komentari 24
Vera
misko
Paja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar