Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Foto: Pixabay
Puls najčešće proveravamo kada se osećamo loše, kada smo pod velikim naporom ili primetimo da nam srce kuca drugačije nego inače. Međutim, stručnjaci savetuju da povremeno izmerimo puls i kada se osećamo potpuno dobro, dok mirujemo, piše portal Živim.hr.
Tako možemo da upoznamo svoj uobičajeni srčani ritam i lakše primetimo eventualne promene.
Srce prirodno menja brzinu rada u zavisnosti od toga šta radimo i kako se osećamo.
Kuca brže kada smo fizički aktivni, uzbuđeni ili uplašeni, a sporije kada se odmaramo. Na puls mogu uticati i različita zdravstvena stanja, stres, temperatura, hidratacija, kvalitet sna, lekovi i fizička kondicija.
Koliki je normalan puls u mirovanju?
Za većinu odraslih osoba normalan puls u mirovanju je između 60 i 100 otkucaja u minuti. Mirovanje u ovom slučaju znači da sedite ili ležite, ali ne spavate.
Ipak, nije važno samo znati šta se smatra normalnim rasponom. Još je važnije da znate koliki je vaš uobičajeni puls.
Ako vam se, na primer, puls godinama kreće oko 60 otkucaja u minuti, a odjednom počnete da beležite 90, ta promena može biti važna čak i ako se 90 i dalje nalazi u normalnom rasponu.
Kardiološkinja Borka Pezo Nikolić ističe da bi ljudi trebalo da poznaju svoj puls i da obrate pažnju na promene, preskakanje otkucaja ili potpuno nepravilan ritam.
Kako pravilno izmeriti puls?
Puls je najlakše napipati na ručnom zglobu, na strani na kojoj se nalazi palac.
Pročitaj još
Postavite tri srednja prsta na unutrašnju stranu zgloba i lagano pritisnite dok ne osetite pulsiranje.
Zatim brojite otkucaje tokom jednog minuta. Možete ih brojati i 30 sekundi, pa dobijeni broj pomnožiti sa dva.
Puls mogu da mere i aparati za pritisak, dok pojedini pametni satovi danas mogu da registruju i nepravilnosti u srčanom ritmu, a neki mogu da naprave i EKG.
Šta može da ubrza ili uspori puls?
Sporiji puls može biti posledica dobre fizičke kondicije ili određenih lekova, ali ponekad može ukazivati i na problem sa sprovođenjem električnih impulsa kroz srce.
Ubrzan puls može biti normalna reakcija na fizički napor, stres ili uzbuđenje, ali se može javiti i zbog povišene temperature, dehidratacije, anemije, pojačanog rada štitne žlezde ili različitih poremećaja srčanog ritma.
Osećaj da srce "preskače" često izazivaju ekstrasistole, odnosno prevremeni otkucaji koji su veoma česti i najčešće bezopasni. Međutim, nepravilan rad srca ili osećaj „treperenja“ može biti povezan i sa aritmijom, poput atrijalne fibrilacije.
Sam osećaj nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, pa je za utvrđivanje uzroka potrebno uraditi EKG, a kod povremenih tegoba lekar može preporučiti i 24-časovni Holter.
Kada treba da se javite lekaru?
Na brzinu pulsa utiču brojni faktori, od godina i fizičke kondicije do stresa, sna, temperature, hidratacije, hormona i rada štitne žlezde.
Puls mogu da ubrzaju i temperatura, bol, anemija, infekcija, nikotin, kofein i pojedini lekovi. Zato jednu izmerenu vrednost ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu toga kakav je puls inače.
Lekaru bi trebalo da se obratite ako je puls u mirovanju stalno veoma brz ili spor, ako osećate preskakanje ili nepravilan rad srca, ako postajete svesni otkucaja srca bez merenja pulsa ili ako prilikom merenja osećate podrhtavanje umesto pravilnih otkucaja.
Posebnu pažnju zahtevaju poremećaji ritma praćeni nesvesticom, bolom u grudima, nedostatkom vazduha ili izrazitom slabošću.
Prema navodima kardiološkinje iz teksta, hitnu medicinsku pomoć treba potražiti kada je broj otkucaja veoma nizak, oko 35–40 u minuti ili manje, ili viši od 100 u minuti i istovremeno postoje simptomi poput lupanja srca, otežanog disanja, bola u grudima ili vrtoglavice.
Puls se može osetiti i u glavi ili stomaku
Ponekad pulsiranje možemo primetiti i na mestima gde ga ne očekujemo.
Pulsiranje u glavi ili uhu može biti izraženije zbog zapušenog uha, migrene ili pulsirajućeg tinitusa.
U stomaku se pulsiranje često može osetiti zbog prolaska krvi kroz trbušnu aortu, naročito kod mršavijih osoba ili kada leže.
Puls se razlikuje i prema uzrastu
Normalan broj otkucaja u mirovanju zavisi i od godina. Prema podacima navedenim u tekstu, kod budnih osoba rasponi su:
- prve četiri nedelje života: 100–205 otkucaja u minuti
- od četiri nedelje do godinu dana: 100–180
- od jedne do tri godine: 98–140
- od tri do pet godina: 80–120
- od pet do 12 godina: 75–118
- od 13 godina: 60–100 otkucaja u minuti.
Tokom spavanja puls može biti sporiji, dok se tokom fizičke aktivnosti prirodno ubrzava.
Važno je zato pratiti sopstveni uobičajeni puls, a ne paničiti zbog jednog izolovanog merenja. Ako primetite upornu ili naglu promenu srčanog ritma, naročito ako je praćena drugim simptomima, razgovor sa lekarom je najbolji način da se utvrdi uzrok.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Komentari 3
Veteran
НС ДУНАВ
Mile Liman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar