Da bi se plasirao na takmičenje u Tajvanu, morao je da se dokaže i na Srpskoj informatičkoj olimpijadi.
"U gimnaziji radimo po sličnom programu kao Matematička gimnazija. Spremali smo se malo intenzivnije, a imali smo i pripreme nedelju dana u Petnici", priča Dimitrije. Kaže da su ovogodišnji zadaci bili izazovni i zahtevni, a da su samo tri takmičara od čak 300 završili zadatak u potpunosti.
"Takmičenje je trajalo dva dana sa jednim danom pauze između. Oba dana smo imali tri zadatka i po pet sati da ih rešimo", rekao je Dimitrije za 24sata. Dodao je da ima dosta država koje imaju bolje takmičare iz oblasti informatike, ali da svoje rezultate učenici iz Srbije najčešće porede sa državama koje su blizu naših granica i sa kojima su u sličnom rangu.
Četvorica mladih programera iz Srbije osvojila su tri medalje na 26. Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi u Tajpeju na Tajvanu.
Kako je saopštio vođa ekipe Srbije Nikola Milosavljević, srpski programeri osvojili su dve srebrne i jednu bronzanu medalju, a na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 311 takmičara iz 82 zemlje. Pored Dimitrija, i Marko Stanković, učenik gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu, osvojio je srebrnu medalju. Ivan Stošić, učenik iste gimnazije, osvojio je bronzu. Našu zemlju predstavljao je i Andrej Ivašković, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, kome je, nažalost, nedostajalo svega pet poena do bronzane medaljе.
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
_nasl.jpg "Detalji o klizištu u Kameničkom parku: Zgrade deo problema, za opasnost se znalo i ranije")
.jpg "Juhas, novi predsednik Skupštine Vojvodine: Pokrajinska vlada najverovatnije do 9. maja")
.jpg)
Komentari 16
kloks
kloks
Srpsko skolstvo je lose, i to, pored jednostavnog uvida u znanja nasumicnog uzorka (tj. klinca koga ces naci na ulici, u komsiluku, bilo gde u otadzbini Srbiji…), pokazuju sva relevantna istrazivanja, od piza testa do raznih metodolosko-pedagoskih naucnih radova koji se bave komparacijom sa vrsnjacima po belom svetu. Jedini pozitivan aspekt naseg skolovanja (cak i on neplaniran od strane naseg sistema skolstva) je to da su nasi dobri i pametni djaci (losi, naravno, ne) izdrilovani da krvare za vrhunske rezultate po najcesce besmislenim, sa realnim svetom i privredom nepovezanim fakultetima, te im ne pada tesko kada odu napolje, pa u najkracem roku shvate cemu sve mogu da sluze njihova brojna i obilna teorijska znanja. Podjednako uspesni na zapadu su i madjarski, i bugarski, i rumunski, i ruski, ukrajinski, itd. visokoskolci. O Indijcima i Kinezima da i ne govorim, mada je uzrok njihovog uspeha donekle drugaciji od (istocno)evropskih studenata. S druge strane, finski obrazovni sistem je jedini iz zapadne hemisphere (pored donekle kanadskog i holandskog) koji moze da parira dalekoistocnim – kineski, korejski, tajvanski, japanski… Osim toga, samo potpuna neznalica, cak i za potrebe recenicne fraze i floskule, moze u isti kos staviti finski i americki sistem obrazovanja (to te je i odalo, btw). Americki je sasvim drugacije koncipiran i “svoj” uspeh crpi iz sirih drustvenih okolnosti tako velike, razudjene i bogate drzave. To ionako nije tema ovog komentara…
Sve ovo pisem upravo zato da bih zastitio Dimitrija, kome iskreno cestitam, od tereta poistovecivanja sa armijom srpskih djaka neradnika, zabusanata, poltrona i vezara, koji vec sa 12-13 godina vladaju svim sramotnim “vestinama” kojima ih je srpsko drustvo naucilo poslednjih 25 godina. Sve sto su on i slicni njemu postigli na medjunarodnoj sceni i na licnom planu, ostvarili su uprkos srpskom sistemu obrazovanja, a ne zahvaljujuci njemu. Oni mogu zahvaliti samo sopstvenim talentima i zalaganjima, i donekle entuzijazmu retkih zaludjenika, profesora s kojima rade. Mi ostali bi trebalo da skupimo samo dovoljno pameti da iz njihovih primera izvucemo prave pouke, a to sigurno nije iracionalni ponos katastrofalnim srpski skolstvom, kao i celim drustvom.
stanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar