Izvršitelji na svoju ruku pokreću prinudnu naplatu?

Tužio ga je i spor je u toku, a pošto je dugovanje izmirivao u ratama, jedan mesec je zakasnio, što je sudu bilo dovoljno da ga opet tuži.

Niko ga o tome nije obavestio, a da je predmet stigao do izvršitelja saznao je tek pošto su mu od penzije odbili 40.000 dinara. Zaključak izvršitelja mu, tvrdi, nikada nije uručen.

Budući da je u pošti dobio papir na kome je navodno njegov potpis, a Simić i dalje tvrdi da to nije njegov rukopis, platio je i sudsko veštačenje i dokazao da je potpis falsifikovan. Tužio je i poštu, i ovaj osamdesetpetogodišnji penzioner kaže da posle svega ima mnogo razloga za sumnju u manjkavost propisa.

On je samo jedan od oko 132.000 građana koji su u prvih šest meseci prošle godine imali posla sa izvršiteljima. Od polovine su, kako prenosi "Politika", naplatili dugovanja i zaključili predmete, ali u Komori izvršitelja, međutim, nisu precizirali o kom iznosu je reč i koliko su oni prihodovali, uz obrazloženje da "se troškovi izvršitelja razlikuju od predmeta do predmeta i u odnosu na visinu duga".

Sa stanovišta uporednog prava, isključiva nadležnost vansudskih izvršitelja za naplatu komunalnih potraživanja nije sporna, objašnjava profesorka Pravnog fakulteta Vesna Rakić-Vodinelić. "U mnogim zemljama ova nadležnost ne pripada sudovima, međutim, kada se to primeni u siromašnim društvima kakvo je naše, onda to izgleda drugačije. Za potraživanja koja pogađaju najširi sloj društva, nadležni su izvršitelji koje plaćaju javna komunalna preduzeća, a za ogromne nenaplaćene poreze koji pogađaju i najbogatije slojeve ne postoji takva praksa", kaže Rakić-Vodinelić.

Po njenom mišljenju, ovlašćenje izvršitelja da bez sudske odluke, sa zaključkom koji sami donose, ulaze u stan i plene imovinu, može se smatrati spornim, jer je plenidba stvari mera prinude, a za mere prinude je prema našem Ustavu nadležan sud.

Inače, Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) smatra spornim to što privatni izvršitelji imaju zakonsko pravo da bez sudskog naloga ulaze u privatne stanove građana i popisuju i plene imovinu dužnika.

Ova organizacija je pokrenula inicijativu da se promene ove sporne odluke zakona jer su u suprotnosti sa Ustavom Srbije, odnosnom članom koji garantuje nepovredivost stana. Ustavni sud je NOPS-u dostavio rešenje kojim se pokreće postupak za ocenu ustavnosti i o ovom predlogu trebalo bi da se izjasni Skupština Srbije.

"Privatni izvršitelji su fizička lica i preduzetnici i smatramo da ne mogu bez pismene odluke suda i protiv volje vlasnika da uđu u stan, pretresaju i popisuju imovinu", kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Prema njegovim rečima, odluka da se podnese inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine doneta je na osnovu velikog broja prigovora potrošača koji su se žalili na rad i postupanje privatnih izvršitelja prilikom prinudne naplate dugovanja. Ovaj zakon je, inače, u međuvremenu više puta menjan, ali su ostale nepromenjene sporne odredbe kojima je propisano postupanje izvršitelja prilikom izvršenja.

Kao primer NOPS navodi to da je privatnim izvršiteljima dozvoljeno da, ako blokadom nečije zarade ne uspeju da naplate potraživanje, svojim zaključkom odluče da se izvršenje sprovede na pokretnoj imovini dužnika. Dešavalo se da su u ovakvim slučajevima izvršitelji popisivali i domaće životinje.

Podsetimo da kad izvršitelji zakucaju na vrata s rešenjem o dugu koji je napravio stanar koji se sa te adrese odselio pre pet godina, popisaće imovinu vlasnika stana.

Autor: Politika/021