Grad Novi Sad - nekome majka, a nekome maćeha

Mnogo buke je poslednjih dana oko dolaska kompanije "Lir", proizvođača autokozmetike, koji bi trebalo da u industrijskoj zoni "Sever 4" prvog novembra započne proizvodnju i zaposli 2.000 radnika.

Dok lokalna vlast ističe doprinos rešavanju nezaposlenosti, najvećeg problema i Novog Sada i države, opozicija ukazuje da je u pitanju predizborno naduvavanje broja novih radnih mesta i neizvesna investicija u koju grad ulaže više od američke kompanije, poznate, kako naglašava odbornik gradske skupštine Goran Radojev, po grubom odnosu prema radnicima, zbog čega je izgubila i nekoliko sudskih sporova u državama u koje je dislocirala pojedine pogone.

Zakupljivanja hale

Suština problema je što američki investitor zahteva da proizvodnju organizuje u zakupljenim fabričkim halama. Grad nije našao drugo rešenje nego da do kraja aprila uloži čak četiri milijarde dinara, cirka 33 miliona evra, u izgradnju i opremanje 28 hektara industrijske zone "Sever 4".

Investicija je izuzetno velika za Novi Sad, a na odborničko pitanje kakvo je jemstvo da se posle aprila investitor ne predomisli, gradonačelnik je, prilično neodređeno, spomenuo bankarske garancije. Dodatna zamerka opozicije je da je reč o malo zahtevnoj proizvodnji, pa će 90 odsto zaposlenih biti nekvalifikovana radna snaga. Probna testiranja kandidata da dugo, i po dvanaest časova neprekidno, stoji na istom mestu, te osetljivosti vrhova prstiju ide u prilog primedbama.

Sa druge strane, lokalna vlast uzvraća da su prilike takve da se ne može birati, te da su u ovakvu situaciju grad doveli oni koji su fabrike zatvarili, dok sadašnja pokušava da gradi tvornice. Zalaganje grada da po svaku cenu dovede investitora, makar i ne bio na glasu, ipak se može shvatiti. Teže je, međutim, razumeti odnos aktuelne, ali i dve prethodne, lokalne vlasti prema investitoru u ulaganje u novu međumesnu autobusku stanicu, kojim povodom je grad izgubio osnovni parnični spor, a u toku su još tri sudska postupka.

Oblikovanje javnog mnenja

Podsetimo, pre skoro deset godina, preduzetnik Ilija Dević, koji je prethodno uspešno privatizovao i revitalizovao posrnulog prevoznika ATP "Vojvodina", sa gradom je sklopio ugovor po kome se obavezao izgraditi novu međumesnu autobusku stanicu, dok je obaveza grada bila da ovu vrstu prevoza sa postojeće, kojoj je davno istekla privremena dozvola za rad i kojom upravlja lokalno javno preduzeće za gradski saobraćaj, preusmeri na novo zdanje. Investitor ATP "Vojvodina", čiji je Dević bio većinski vlasnik, je svoju obavezu ispunio, grad svoju nije.

Kako je uloženo 30 miliona evra, a, usled neizvršavanja obaveza od strane grada, izostajali su prihodi sa nove stanice, ATP "Vojvodina" je zapalo u docnju, potom i nemogućnost otplate kredita. Na kraju, prevoznik je otišao u stečaj. Stečajni postupak je još u toku.

Poveden je sudski spor, posle niza ročišta, krajem 2011. godine, sud pravosnažno presuđuje da grad nije izvršio obavezu i nalaže nadoknadu štete u visini oko 12 miliona evra. Vanrednim pravnim lekom, grad uspeva da snizi visinu nadoknade na približno 4,1 milion evra, a sa sporom je upoznat i Evropski parlament u Strazburu i ovaj slučaj je među dvadesetčetiri za koji se traži preispitivanje. Dok gradska vlast javnosti nameće utisak da je sporan zahtev investitora, u Strazburu slučaj smatraju jedinstvenim u smislu da nije oštećeno državno ili društveno vlasništvo, već, sasvim suprotno gradskom viđenju, privatni investitor.

Kada god Dejvid Mekalister, izvestilac EP, dođe u Srbiju i Novi Sad, pita za ATP "Vojvodinu" i dobija isti odgovor da je spor u toku. Nelagodnost nastaje onog trenutka kada izvestlac napomene da je Parlament upoznat sa slučajem i da očekuje da se spor vodi u pravom smeru. U tri tekuća sudska spora visina nadoknade se procenjuje i na preko 70 miliona evra, jer je investitor osim imovine ATP "Vojvodina", kredite jemčio i svojim matičnim preduzećem "Mankop" i ličnom imovinom.

Pljačkanje investitora

Sve je tim neobičnije što je, za razliku od dolaska kompanije "Lir", ovde u pitanju izvesna i, do sporne odluke grada da ne izvrši ugovornu obavezu, uspešna investicija. Ulagač je zapošljvao 526 radnika u ATP "Vojvodina" i stotinak u "Mankopu", a grad nije uložio niti dinar. Šta više, ulagač je već pripremio infrastrukturu za dalja ulaganja u prateći motel, samopuslugu, benzinsku pumpu, taksi stanicu...

Kompleks bi godišnje prihodovao oko 40 miliona evra, dok bi u njemu posao našlo 1.100 radnika.

Izgleda da su upravo veličina i kvalitet biznis projekta i bili glavna meta nasrtaja na uspešnog preduzetnika. Ostaje nepoznato zašto se Novi Sad grubo, po pravosnažnoj presudi i nezakonito, poneo prema više decenija uspešnom preduzetniku i njegovoj odlično osmišljenoj investiciji kojom je obezbedjvao preko 1.000 radnih mesta, mnogo kvalitetnijih od onih koje bi trebalo da otvori kompanija "Lir". I to tek pošto grad prethodno uloži 33 miliona evra u opremanje terena i izgradnju pogona.

Još nije poznato ni koliko će na kraju neodgovornost tri poslednje lokalne vlasti koštati građane grada podno Petrovaradinske tvrđave. (Živan Lazić)