NATO i Srbija: Vežba i pomirenje

Himna NATO-a se ne može često čuti u Srbiji. Međutim, Srbija je prvi put održala vežbu pod vođstvom NATO-a, tako da je ta himna treštala ove nedelje u Mladenovcu.

Srbi nisu zaboravili akciju NATO-a iz 1999. godine, kada je Alijansa 78 dana bombardovala zemlju, u nastojanju da prisili jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da povuče trupe sa Kosova i dozvoli prisustvo međunarodnim mirovnim snagama.

Druge bivše jugoslovenske zemlje će možda ući u NATO, ali javno mnjenje u Srbiji se i dalje snažno protivi.

Dok se himna ori, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg stoje mirno, uz predstavnike tridesetak država. Iza njih, amblem spaja srpsku zastavu sa zastavom NATO-a za vežbu u koju je uključen glavni sistem civilnog reagovanja Alijanse.

Ova scena iz Mladenovca može biti šok za one koji smatraju da je Beograd veliki saveznik Moskve.

Zapravo, Srbija je dugo vodila politiku vojne neutralnosti, a njene trupe redovno učestvuju u vežbama koje su organizovali i Rusija i NATO.

Obe strane pokušavaju da objasne da ovo nije vojna vežba, ali Vučić kaže za BBC da smatra da je vreme da Srbija preispita svoja negativna osećanja prema NATO-u.

„Mislim da se radi o emotivnim pitanjima - uglavnom zbog 1999. i pitanja Kosova. Ovo je nešto na čemu moramo da radimo - i to je ono što ćemo ubuduće raditi. Mislim da nakon svega moramo da stavimo sve to na mnogo racionalnije temelje. I to će se desiti."

Nakon smotre učesnika i njihovih aktivnosti, Vučić i Stoltenberg su se uputili u Beograd da se obrate na bezbednosnom forumu.

„Srbija je neutralna zemlja. Oni rade sa NATO-om i učestvuju sa nama u dosta vežbi i projekata", rekao je Stoltenberg. „Ali oni takođe sarađuju sa Rusijom. Mi to poštujemo kao odluku suverene nacije."

Čak i tako, Zapadni Balkan trenutno izaziva zabrinutost NATO-a.

Od navodnog mešanja Rusije u crnogorske i makedonske izbore, do izbora u Bosni i predložene zamene teritorija između Kosova i Srbije, postoji neizbežno i, kaže Stoltenberg, nepoželjno raspoloženje širom regiona.

• Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije
• Samit NATO: Lideri će se baviti konfliktom u Avganistanu
• Može li NATO da preživi Donalda Trampa?

„Partnerstvo sa Srbijom postaje sve značajnije. Činjenica je da su prisutne neke tendencije povratka jake nacionalističke retorike iz prošlosti i to moramo izbeći", kaže Stoltenberg.

Ipak, naredno pitanje je da li su Srbi voljni da prihvate bliže odnose sa NATO-om.

„Svi možemo dosta da dobijemo"

Šetnja po Beogradu potvrđuje da mnogi i dalje imaju negativan odnos prema Alijansi.

Murali i grafiti protiv NATO-a podsećaju na bombardovanje 1999. godine, koje je uspelo da prisili tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da povuče trupe sa Kosova - ali je ostavilo razorene zgrade u Beogradu.

Miša Đurković, direktor beogradskog Instituta za evropske studije, kaže da je teško da se stavovi promene.

„Nakon 2000. zemlje NATO-a nastavile su da vode opštu regionalnu politiku, koja se zasniva na dvostrukim standardima", kaže on. „Ljudi dolaze do sasvim logičnog zaključka da NATO ne čini mnogo toga što bi poboljšalo njihovu percepciju Zapada."

Ipak, drugi su ubeđeni da je sa pregovorima o pridruživanju EU koji su u toku, neizbežno da će Srbija ide dalje prema Zapadu.

Jelena Milić iz beogradskog Centra za evroatlantske studije je jedna od njih.

„Svi mi možemo mnogo da steknemo. Zemlja se približava političkom Zapadu - za sada je vojno neutralna - ali proces integracije u Evropsku uniju bi mogao dovesti do demokratskog nadzora nad vojskom. Međutim, što je najvažnije, to smanjuje ključne perspektive ruskog uticaja u regionu."

Naravno, vežba za odgovor na katastrofe se takođe može meriti po nominalnoj vrednosti, a ne znakom promene u odnosu.

Međutim, sa 20-ogodišnjicom NATO bombardovanja, izgleda da se u vazduhu više od protivoptužbi oseća pomirenje.