Žeželjev most kao podsticaj

Piše: Živan Lazić

Prekrasno zdanje na Koridoru 10 kod Novog Sada povezuje bačku i sremsku obalu Dunava. Novi objekat je toliko sličan bombardovanjem razrušenom da se doživljava i kao nekadašnji Žeželjev most.

Na promotivnoj vožnji, pohvale graditeljima uputila je i Violeta Bulc, evropska komesarka za transport.

Povratak vozu

Međutim, ne bi bilo dobro da se sve završi na divljenju građevini. Most je na evropskoj ruti i građani očekuju razmah železničkog saobraćaja, tim pre što su na dve lokacije započeli radovi na udvokolosečavanju i modernizaciji etape Novi Sad - Beograd.

Putnici očekuju da se hitno usvoji i varijanta proširenja pruge u pravcu ka Subotici i Budimpešti. Za nekoliko godina bila bi to u pravom smislu evropska pruga.

Evrokoridor 10 je kičma jugoistočne Evrope, čak i kada su u okruženju izgrađene uporedne pruge za saobraćaj sa severa i zapada Starog kontinenta do Soluna i Istanbula. Na Srbiji je da povrati i uveća nekadašnji obim i intezitet saobraćaja.

Konkurencija relacije preko mosta kod Vidina pomaže da ovdašnji železničari napuste logiku monopoliste koja je i Evropljanima i nama toliko smetala prethodnih decenija.

Uloga lokalnih relacija

Koridori povezuju udaljene predele, na njih se naslanjaju regionalni i lokalni pravci, gradeći racionalnu i mrežu saobraćajnica koja omogućava brz i relativno jeftin prevoz. Tu ima posla i za centralnu državu i za niže nivoe vlasti.

Taman da, međusobno se usklađujući, svako uradi svoj deo obaveza. Novoizgrađeni most će svakako doprineti revitalizaciji i uvećanju relacija prema evropskim gradovima, i u transportu robe i u prevozu putnika; to su bazični pravci.

Važno je, pak, uvećati i mrežu regionalnih i lokalnih relacija. Tu su obaveze i mogućnosti nižih nivoa vlasti direktnije i izraženije.

Sitan posao, velika dobit

Nije dovoljno samo izgraditi dvokolosečnu evroprugu, potom voziti se centralnim pravcima gotovo do svih evropskih prestonica. Neophodno je razvijati i lokalni saobraćaj, uvećavati intezitet na postojećim deonicama, ali i širiti mrežu kako bi železnica bila prisutna u svim većim varošima.

Kada je reč o Vojvodini, očekuje se izgradnja sedamnaest kilometara pruge od Žablja do Zrenjanina kako bi se Novi Sad i Zrenjanin po prvi put direktno povezali šinskom vezom. Po sadašnjoj zaobilaznoj trasi (Rimski šančevi, Titel i Perlez) šinobus se gega tri sata, dok bi novom deonicom putnici za 45 minuta stizali iz jednog u drugi grad. Dogradnja nedostajuće deonice  bila bi sitan posao velike koristi.

Nekada je Bačka Palanka šinama bila povezana sa Gajdobrom i tako izlazila na prugu Sombor - Novi Sad. Neohodno je obnoviti i ovih četrnaest kilometara šina i ne mali grad na Dunavu, okružen Tikvarom i drugim brojnim jezerima, ponovo bi se železnicom povezao sa Evropom. Slično je sa Bačom i Apatinom.

Fer uslovi

Vojvodina ima dosta pruga, ipak, postoje mesta koja bi izlaskom na šinsku mrežu prosto živnula. U interesu je i lokalnih zajednica i Pokrajine da pomogne svuda gde može, a u mnogim slučajevima reč je o kraćim, manje-više nekada postojećim pa zupuštenim, deonicama.

Posao koji se može uraditi po prihvatljivoj ceni i relativno lako. Dobit bi bila višestruka i za sva vremena.

I sama železnica, odnosno operateri šinskog saobraćaja, moraju koristiti sve mogućnosti da prošire obim poslovanja. Često u konkurentskoj borbi sa drumskim prevozom.

Na državi je da postavi fer uslove. Cilj je izbeći situaciju da se u nas drumom obavljaju transporti roba koji se svuda u svetu odvijaju prugom.

Građani plaćaju štete drugih

Primer je transpoort krečnjaka za kampanju prerade repe. Obiman i kabast prevoz, idealan za teretni voz.

U Srbiji se, međutim, ovaj transport unazad četvrt veka obavlja drumom, šleperima čija ukupna težina premašuje i 30 tona. Pod silinom teretom, asfalt se ugiba. Ceni se da prolazak ovakvog šlepera ošteti podlogu više nego hiljadu prolazaka automobilom.

Kako u nas transporteri ne plaćaju indirektnu štetu koju uzrokuju, "šleperaši" manjim snižavanjem cene postižu konkurenciju u odnosu na voz.

U stvarnosti, cenu raubljenja drumova plaćaju građani, pošto se putevi stalno obnavljaju iz budžeta, bilo opštinskih, bilo državnih.

Sprečiti razaranje puteva

Stoga se očekuje da država, na insistiranje Pokrajine, saglasno međunarodnoj praksi, dogradi tarifni sistem i ispoštuje princip da puteve primarno obnavljaju korisnici, srazmerno uticaju na urušavanje.

Izvanredno je što smo, posle neshvatljivo dugog čekanja, izgradili (obnovili) most na Dunavu. Međutim, za revitalizaciju železničkog saobraćaja neophodna je dalekovida i odgovorna saobraćajna politika.

Tek tada moći ćemo uživati u punom efektu impozantnog zdanja preko Dunava.