Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade više.
Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove - od dizajniranja, prevođenja, programiranja... U ovakve poslove uključuju se samostalno ili posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber.
Jelena Šapić je istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi rekreativne industrije, IT-a, pisanja i prevođenja tekstova, davanja časova jezika...
Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u "offline svetu", i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.
Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad.
Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast, veliki broj radnika pređe u "offline" sferu rada.
"Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere", kaže Šapićeva.
Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu, je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna. Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU.
Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali muškarci nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više.
Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više "rezervisani" poslovi poput pisanja, predvođenja i držanja časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn i arhitektura podjednako su zastupljeni i žene i muškarci. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje.
Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove, većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu da uklope posao sa obavezama kod kuće.
"Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme i zaradu", kaže Skočajić.
Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65,8 odsto takozvanih "gig radnika" veruje da će "umreti na nogama" i ne vidi razlog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini.
Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Gorivo u Hrvatskoj od sutra još jeftinije")
Komentari 4
/
jesil nezaposlen?
kimi
Evo recimo ja kao znam engleski i imam komp i?..
@Mima
Rade msm gledaju oni drugo nesto na netu ,ne igrice .. lol
Mima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar