Na osnovu snimaka iz vazduha, naučnici su uspeli da u desetinama gradova, dotad skrivenih, vide kuće, palate, pa i piramidu visoku skoro 30 metara, za koju se ranije verovalo da je brežuljak. Istraživanje, omogućeno zahvaljujući avionima opremljenim specijalnim laserima koji mogu da "vide" kroz gustu džunglu, ukazuje da su metropole Maja bile mnogo veće i kompleksnije nego što se ranije mislilo.
Mnoštvo je dokaza o tome da su Maje, čija je civilizacija trajala više od 2.000 godina, razvijale poljoprivredu, koristile tehnike navodnjavanja, imale kamenolome i odbrambena utvrđenja, a široka mreža puteva ukazuje da su naselja međusobno bila povezanija nego što se pretpostavljalo. Veličina otkrića mogla bi da promeni naše mišljenje o tome kako je civilizacija Mezoamerike funkcionisala, smatra jedan od direktora istraživačkog projekta Marselo Kanuto sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu.
"Otkrili smo da je svega bilo više i da su dimenzije mnogo veće. U svakoj toj oblasti bilo je više struktura, više građevina, kanala i terasa nego što se očekivalo", rekao je Kanuto.
Analizom podataka sa lokaliteta veličine 2.100 kvadratnih kilometara, naučnici su revidirali i procene o tome koliko je ljudi živelo u tom regionu. Sada se pretpostavlja da je u Majanskim nizijama (oblasti u današnjoj Gvatemali i Meksiku) živelo 10 miliona ljudi što je mnogo više nego što su prethodna istraživanja ukazivala.
"Uvek se pretpostavljalo da je majansko društvo imalo manju populaciju i da nije imalo infrastrukturu – da su imali veoma male nezavisne države-gradove bez veće povezanosti", kaže Kanuto. Sada je, dodaje, otkriveno da to nije istina. Ovo istraživanje pokazuje da ne samo da je tu živelo više ljudi, već da su oni na brojne načine izmenili okruženje kako bi ga učinili produktivnim.
Gusta džungla Centralne Amerike često je logistički otežavala istraživanja istorijskih lokaliteta većeg obima. Međutim, najnoviji razvoj tehnike svetlosne detekcije i raspona poznate kao lidar omogućava arheolozima da vide kroz gustu šumu.
Proces mapiranja iz vazduha koristi istu tehnologiju kakva postoji u automobilima bez vozača, instrument skicira pejzaž emitujući impulse laserskog svetla i koristeći vreme potrebno da se oni vrate. Dobijeni podaci mogu da otkriju konture na zemlji i ukažu istraživačima na strukture ispod krošnji.
"Za arheologe koji rade u tropskim predelima, ovo donosi revolucionarne promene načina rada. To je kao da posmatrate Sunce i zvezde golim okom, a onda neko izmisli teleskop", objašnjava Kanuto.
Lidarski senzori su ranije korišćeni za proučavanje drugih mezoameričkih naselja u Belizeu, kao i kompleksa hramova u Kambodži, a ta tehnologija može da ima arheološki potencijal i drugim tropskim oblastima, kao što su Amazon i centralna Afrika. Najveća prepreka većem korišćenju ove metode za sada su troškovi iznajmljivanja aviona.
Komentari 1
BB
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar