Kao ključne razloge za pomeranje kazaljki naučnici neprofitne organizacije zadužene za sat naveli su retoriku i ponašanje Donalda Trampa prema dve velike pretnje ljudskom rodu – klimatskim promenama i nuklearnom naoružanju.
Američki predsednik svojim vojnim akcijama u Siriji i najavama da bi protiv ISIS-a mogao upotrebiti nuklearno oružje, a protiv Severne Koreje preventivne napade, podigao je tenzije u odnosima s više zemalja. Komunistički predsednik Kim Džong-un zauzvrat je u više navrata upozorio da je spreman da upotrebi nuklearno oružje ako bude isprovociran aktivnostima SAD-a.
Rat je malo verovatan
No koliko je stvarno verovatan nuklearni okršaj Severne Koreje i SAD-a? Prema britanskom Metrou, vojni analitičari smatraju da je malo verovatan iz više razloga. Pre svega zato što su obe strane svesne da bi njegove posledice bile katastrofalne za obe zemlje. U tom kontekstu severnokorejske pretnje uglavnom se doživljavaju kao taktika odvraćanja i kao propaganda za potrebe unutrašnje politike. Naime, istorija nas uči da su diktaturama uvek bili dobrodošli spoljnji neprijatelji koje će moći da optuže za sve svoje nevolje, a jedna od većih svakako je činjenica da komunistički sever ima čak 50-ak puta manji BDP od kapitalističkog juga.
Nema sumnje da bi Severna Koreja izgubila rat mada ima gotovo pet miliona vojnika, značajno više od juga. Naime, ta siromašna zemlja nema ni finansijskih ni vojnih kapaciteta za opsežnije i trajnije sukobe. Tome u prilog, između ostalog jasno govore podaci o odnosu nuklearnih snaga – Pjongjang raspolaže sa 10-ak nuklearnih bojnih glava, a Vašington ih ima oko 7.000. To, naravno, ne znači da SAD, u slučaju nuklearnog sukoba, ne bi pretrpeo ogromnu materijalnu štetu i ljudske žrtve.
Međutim, vojni stručnjaci smatraju da bi upravo zbog navedenih slabosti, u slučaju eskalacije sukoba, Pjongjang mogao da posegne za nekonvencionalnim oružjem kao što je hemijsko, biološko i nuklearno.
Ko bi prvi napao?
Mada su američki psihijatri Trampa proglasili nestabilnim, ipak je mnogo verovatniji scenario u kojem bi nuklearni napad prvi pokrenuo Kim Džong-un. Naime, iskustva navode na zaključak da bi američke vlasti verovatno nešto više nego severnokorejske vodile računa o članu 51 UN-a prema kojem zemlje članice ne bi smele da koriste vojnu silu osim u obrambene svrhe. Osim toga u SAD-u vojna vlast nije na isti način koncentrisana u rukama jedne osobe kao što je to slučaj u Severnoj Koreji.
Činjenica je da je Tramp najavio mogućnost tzv. preventivnih napada kojima bi se uništavali severnokorejski nuklearni potencijali. Međutim, stručnjaci smatraju da bi takvi napadi bili previše rizični budući da Pjongjang raspolaže s više bojevih glava. To bi naročito bilo opasno ako ima mogućnost lansiranja s mobilnih lansirnih rampi, a prema svemu sudeći, čini se da ima.
Pjongjang je u martu prošle godine objavio da ima bojeve glave dovoljno malene da se mogu postaviti na raketne nosače. Takođe je demonstrirao da je razvio tehnologiju za interkontinentalne napade. Stručnjaci smatraju da bi se SAD mnogo lakše odbranio od pojedinačnih interkontinentalnih napada nego od višestrukih istovremenih među kojima bi brojni bili lažni kako bi prevarili protivvazdušnu odbranu.
Koliko bi napadi bili uspešni?
Pre nego što bi stigli do američkih obala, korejski bi projektili prvo morali da nadlete japansku mornaricu koja ima odbrambene rakete.
Kada bi se, proređeni, približili SAD-u, onde bi ih dočekao američki obrambeni vatreni zid tzv. 'Ground-based Midcourse Defense system'. Prema pisanju Ričmonda, SAD ima 30-ak projektila presretača samo u Fort Griliju na Aljasci i nepoznati broj u vojnoj bazi Vandenberg u Kaliforniji. Ovo naoružanje raspoređeno je kao zaštita od eventualnih slučajnih lansiranja ili od napada odmetnutih vojnih vođa ili pak za slučaj napada manjih nuklearnih sila kao što je Severna Koreja.
Međutim, pitanje je koliko bi ti presretači bili uspešni. Prema pisanju "Los Angeles Timesa", testiranje jednog od njih u 2016. nije bilo tako uspešno kako se prikazuje. Jedan od potisnika na probnom projektilu nije radio tako da je on proleteo prilično daleko od mete.
Kakvu bi štetu uzrokovali?
U nekim svojim propagandnim vestima severnokorejska televizija već je navodila da bi joj glavni ciljevi u SAD-u mogli biti San Dijego, Vašington, Havaji i Ostin.
Kada bi neki severnokorejski projektili uspeli da prođu sve prepreke i dođu do tla SAD-a, i kada bi pogodili neki grad, štete bi zasigurno bile katastrofalne.
Na primer, prema NukeMapu projektil koji bi eksplodirao iznad Vašingtona mogao bi da sruši ili ošteti većinu najvažnijih vladinih zgrada. Eksplozija bi porušila sve zgrade u radijusu od pet kilometara. Žrtava i povređenih bilo bi mnogo, naročito u krugu od tri kilometra.
Što ako Severna Koreja detonira bombu u svemiru?
Neki američki republikanski političari, ali i brojni mediji u SAD-u upozoravaju da bi komunistički diktator mogao da se odluči za razorni napad elektromagnetskim pulsom (EMP). Prema pisanju nekih od njih takav bi napad mogao spržiti sve elektronske pločice, od onih u telefonima do onih u automobilima i avionima, i čak srušiti elektrodistribuciju i tako paralisati SAD. Ideja je da bi Severna Koreja nuklearnu bombu detonirala visoko u atmosferi nad američkim tlom i da bi takva eksplozija izazvala EMP.
Međutim, američki stručnjak za oružje Džefri Luis objasnio je za New Scientist da je takva ideja u suštini naučna fantastika.
Činjenica je da nuklearne eksplozije mogu uzrokovati EMP-ove koji mogu uticati na električne sisteme. To je potvrdilo testiranje 'Starfish Prime' koje je SAD sproveo nad Tihim okeanom 1962. Američka vojska na visini od 400 km detonirala je nuklearnu bombu snage 1,5 megatona TNT-a, stotinak puta snažniju od one koja je bačena na Nagasaki. Ipak, svi oni koji su se nadali da bi eksplozija mogla eliminisati sovjetske radarske i radio sisteme, grdno su se razočarali. Najsnažniji efekat ove eksplozije bio je vizuelan. Novinar, kojeg je časopis Life poslao na Havaje da prati posledice eksplozije, opisao je da je nebo nad ostrvom postalo blještavo zeleno.
Međutim, kroz godine, kako to obično biva, priča o eksperimentu Starfish Prime pretvorila se u urbanu legendu. Jedan od stručnjaka svedočio je pred Američkim kongresom da je eksplozija ugasila električnu rasvetu na površini od nekoliko miliona kvadratnih kilometara nad Tihim okeanom. Takođe, tvrdio je da je EMP pogasio radijske stanice, isključio automobile, spalio telefonske sisteme i uzrokovao slične druge probleme u krugu od nekoliko hiljada kilometara od tačke 'ground zero'.
Naravno, to nije istina. Jedina posledica eksplozije na tlu Havaja bilo je gašenje jednog niza ulične rasvete u Honoluluu. Štaviše, još uvek nema jasne potvrde da je to gašenje izazvao baš EMP.
Jedna komisija koju je oformio Američki kongres testirala je u laboratoriji moguće efekte EMP-a na 55 vozila. Rezultati su pokazali da su sva vozila osim šest nastavila normalno da rade čak i pri najvišim nivoima EMP-a. Drugim rečima, EMP jeste stvaran efekat, međutim, urbane legende pripisuju mu posledice koje pripadaju domenu distopijskih SF-ova, a ne stvarnosti, tvrdi Luis.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 1
antisendvic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar