U Santa Klari, gde su sahranjeni komandant Revolucije i njegovi ratni drugovi, oko 70.000 Kubanaca raznih generacija, kao i predsednik Raul Kastro u generalskoj uniformi okupili s se danas da odaju počast argentinskom gerilcu.
Taj grad 300 kilometara istočno od glavnog grada Kube, smatra Če Gevaru "usvojenim sinom" od decembra 1958. kada je izvojevao odlučujuću pobedu nad trupama kubanskog diktatora Fulgensija Batiste (1952-1958).
Današnja svečanost je bila prva bez Čeovog saborca, Fidela Kastra koji je umro krajem 2016. godine, te su emitovani odlomci Fidelovih govora o Če Gevari.
Ovogodišnja svečanost je održana dok poslednji gerilci levice na južnoameričkom kontinentu u Kolumbiji Fark, polažu oružje, a gerilci ELN-a u toj zemlji pregovaraju o miru. ELN je formiran 1964. i inspirisan Če Gevarom.
Ernesta Gevaru pogubio je 39-ogodišnji bolivijski vojnik 9. oktobra 1967, ali se na Kubi kao dan "Herojskog gerilca" obeležava 8. oktobar, kada je zarobljen.
Sutra će u Boliviji biti komemoracija u prisustvu Če Gevarine dece i predsednika Eva Moralesa.
Telo argentinskog gerilca, bačeno u jamu u Boliviji, nađeno je i identifikovano pre 20 godina, a potom svečano vraćeno na Kubu, i sahranjeno uz državne počasti. Nad podzemnim mauzolejom u Santa Klari je velika bronzana statua.
Ernesto Če Gevara rođen je 14. juna 1928. u Rozariju, u argentinskoj buržoaskoj porodici. Po obrazovanju je bio lekar. Kao mlad je biciklom i motociklom prošao Latinsku Ameriku i saznao za bedu najsiromašnijih, a posebno domorodačkih zajednica. Upoznao je 1955. godine Fidela Kastra u izgnanstvu u Meksiku i prišao kubanskim revolucionarnim snagama u gerilskoj borbi protiv Batiste. Deset godina kasnije udaljio se od Kube i Kastra da povede nove bitke.
Usledili su meseci nestanka kada je bio u Kongu gde je bezuspeno pokušavao da nametne oružanu revoluciju, a potom se u Boliviji uključio u svoju poslednju gerilsku borbu.
Njegova lik i njegovi portreti svuda su prisutni na Kubi, a najpoznatiji ga prikazuje kao mladog, argentinskog gerilaca, s beretkom, u vojničkoj košulji, s dugom kosom. Ta slika, delo pokojnog kubanskog fotografa Alberta Korde, postala je kultna, ukrašava zidove soba generacije studenata, a i danas je gotovo neizostavna na demonstracijama širom sveta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar